Најмлађа публика заслужује свој театар

Крушевачко позориште постало је препознатљиво кроз рад на класицима домаће књижевности, али и радом на савременим страним и домаћим писцима. Текстови за нове сценске искораке се пажљиво бирају на основу актуелности и универзалности тема које нуде, како би представе одговарале духу времена и знатижељи публике, каже за „Политику” Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта.

Ансамбл Крушевачког позоришта из године и годину изненађује квалитетом, о чему сведоче бројне награде које осваја ова, како хроничари бележе, једна од најстаријих установа културе у граду подно Багдале. Уметници овог театра имају и додатну обавезу будући да су у овом позоришту своје прве улоге остварили бардови српског глумишта, попут Радмиле Савићевић, Михајла Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Миодрага Петровића Чкаље, Олге Станисављевић, Властимира Ђузе Стојиљковића, Ташка Начића. Односно од млађих генерација Сергејa Трифуновићa, Војинa Ћетковићa, Наташе Тапушковић...

– После озбиљних проблема који су нас погодили током последње две године, неопходно је полако чинити потребне кораке у враћању публике у театар, кроз наслове и представе који ће привући шири круг, како старе, тако и нове публике. Позориште се развија кроз своју публику, и обрнуто. Тај узајамни однос је потребно одржавати у деликатној равнотежи јер је управо он кључ онога што називамо савременим позориштем – каже Бранислав Недић и открива какав је укус крушевачке публике:

– Ако кажем да публика воли комедију, вероватно нећу погрешити, јер је слична ситуација у већини градова. Посебно данас, када су две тешке и драматичне године иза нас, може се међу публиком увидети потражња за комичним садржајима. Ипак, код нас је током година, публика заволела да гледа, управо текстове, романе пре свега, класика, које је волела и да чита. Од Андрића, Ћосића, Селимовића, Нушића до Стерије, Трифковића и сада Симовића. Крушевачко позориште ће у наредном периоду тежити да свој репертоар испуни како комедијама, тако и драмским класицима и адаптираним романима домаће и светске књижевности. До сада се овај принцип показао као врло ефектан и квалитетан.

Наш саговорник открива да ће овај театар у наредном периоду радити праизведбу текста „Комад који је кренуо наопако”, односно комедије британског тројца Хенрија Луиса, Џонатана Сејера и Хенрија Шилдса, у режији Ненада Тодоровића, као и представу за децу „Мала сирена” Ханса Кристијана Андерсена почетком следеће сезоне.

Ансамбл Крушевачког позоришта тренутно има 13 глумаца у сталном ангажману, укупно 40 запослених, али за потребе реализовања представа ангажује младе дипломиране глумце из Расинског округа. Протеклих година је њих десеторо ангажовано, по уговору, на неколико различитих пројеката, од дечјих до вечерњих представа. Отуда и не чуди што је Крушевачко позориште у могућности да одговори различитим сценским изазовима.

– Трудићемо се и у наредном периоду да постигнемо равнотежу између драмских и књижевних класика, светске и домаће комедиографије, а све то да буде подржано еминентним редитељима из државе и региона. Наравно, ту су увек као квалитетна подршка наш кућни ансамбл и уметнички сектор који ће учинити све да се овај план и оствари – каже Недић.

На питање да ли има и неке посебне управничке жеље или амбиције, одговара:

– Неке сам испунио пре неколико година, када смо уз помоћ града, отворили Трг глумаца, посвећен легендарним и значајним, преминулим глумцима, родом из Крушевца. Следећи корак је завршетак рада на Малој ноћној сцени, коју ћемо назвати по нашем глумцу, великом Крушевљанину Марку Живићу. А моја највећа амбиција је у вези с формирањем посебног позоришта за децу у нашем граду. Наша дечја сцена је изузетно активна, а фестивал представа за децу „Крушка” недавно је одржан 14. пут пред препуном салом, и то у два термина. Због великог интересовања најмлађе публике Крушевачког позоришта, фестивал је продужен за још два дана, што сматрамо великим успехом наше институције. Мислим да наша најмлађа публика заслужује своје позориште и верујем да ћемо уз подршку нашег оснивача, града Крушевца, успети у тој намери.