Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осамдесет одсто грађана Србије против увођење санкција Русији

Када би сутра био одржан референдум о уласку Србије у Европску унију, против би гласало 51 одсто, а за улазак у ЕУ 34 одсто
Београд (М.Спасојевић)

У јавном мњењу Србије доминира мишљење да је Русија наш најважнији спољнополитички партнер, а 80 одсто грађана се не слаже са ставом да наша земља треба да уведе санкције Русији, показало је најновије истраживање Демостата.

Да Србија не треба да усагласи спољну политику са Европском унијом сматра 56 одсто испитаника, док 33 одсто мисли да треба, рекао је руководилац истраживачког тима Демостата, социолог Срећко Михаиловић представљајући резултате истраживања на конференцији у Београду.

Једно од питања у истраживању било је шта власт треба да чини да би Србија напредовала - да прихвати или одбије улазак у ЕУ, а Михаиловић наводи да је 30 одсто испитаника мишљења да треба да прихвати, а 43 одсто да одбије улазак у ЕУ, док је 25 одсто испитаника рекло „нешто између”.

„Испитаницима је намерно понуђен одговор 'нешто између' јер је увид у јавномнењско расположење грађана био такав да је знатан број грађана уствари неодлучан или нема мишљење о томе”, рекао је Михаиловић.

Навео је да је истраживање показало и да би, када би сутра био одржан референдум, 51 одсто грађана гласало против, а 34 одсто за улазак у ЕУ.

Михаиловић је рекао да је 78 одсто испитаника става да у спољној политици нема места за жеље и интересовања јер је политика ствар интереса, а не жеља.

Према мишљењу испитаника, интереси су у политици на већој цени и од самих вредности, навео је и додао да 34 одсто испитаника даје предност вредностима, а 44 одсто интересима.

Истраживање је, каже Михаиловић, показало и да 81 одсто испитаника слаже са ставом да Србија треба по сваку цену да сачува своју неутралност.

Да су следеће недеље парламентарни избори и да странке излазе самостално, без коалиције, истраживање је показало да би највише грађана гласало за СНС.

Михаиловић је навео да је готово половина грађана Србије (48 одсто) изборно опредељена за СНС, за Странку слободе и правде 10 одсто, СПС девет одсто, Демократску странку Србије шест одсто, странке које су биле у коалицији „Морамо” и Двери по четири одсто, Заветници и Демократска странка по три одсто, а за остале странке 13 одсто.

Једно од питања односило се на то који народ грађани Србије сматрају најближим када је реч о нашем окружењу, а Михаиловић каже да је сваки трећи испитаник рекао да су то Црногорци, четвртина је навела Македонце, по петина испитаника је издвојила Мађаре и Бошњаке, док су остали народи ређе навођени.

Када је реч о мишљењу грађана о домаћим и лидерима из окружења и света истраживање је, каже Михаловић, показало да су на првом месту председник Србије Александар Вучић и председник Русије Владимир Путин, а затим следе мађарски премијер Виктор Орбан и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

„Најближи европски народ, по мишљењу наших испитаника су Руси. То сматра 40 одсто грађана”, рекао је Михаиловић и додао да су сви остали народи знатно ређе навођени - Грци девет одсто, Французи и Немци по осам одсто, Италијани и Мађари по шест одсто, а сви остали 15 одсто.

Михаиловић је рекао да 40 одсто испитаника сматра да је наш најважнији спољнополитички партнер Русија, 30 одсто каже да је то ЕУ, док је 24 одсто испитаника навело Кину.

Међутим, када је реч о бесповратној помоћи Србији Михаиловић је навео да 35 одсто грађана мисли да је највише дала ЕУ, 26 одсто сматра да је то Русија, 22 одсто испитаника је навело Кину, док су остали знатно ређе навођени.

Тријада давалаца бесповратне помоћи (Европска унија, Русија, Кина) јавља се и у случају инвестиција у Србију, али са нешто друкчијим редоследом.

Испитаници су, каже Михаиловић, најчешће помињали ЕУ (36 одсто), Кину (34 одсто), Русију (19 одсто) и Немачку (10 одсто).

Програмски директор Демостата Зоран Пановић је рекао да је од трећине грађана Србије која је увек проевропски оријентисана заправо само 17 одсто испитаника свесно политичких компромиса, односно уступака које Србија мора да учини да би се постала део ЕУ.

„То значи да је, када се Косово као контролна варијабла убаци у истраживање, подршка ЕУ још мања”, рекао је Пановић, преноси Танјуг.

Истраживање Демостата под називом „Спољнополитичке оријентације грађана Србије” спроведено је телефонском анкетом од 13. до 22. јуна ове године, на репрезетативном узорку од 1.203 испитаника.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
S obzirom na iskustva sa sankcijama i njihov besmisao, i tih 20 odsto koji su za, je mnogo.
Nikola
Ili prevedeno na srpski svi srbi su protiv sankcija, a pripad ici nacionalnih manjina su za uvođenje sankcija.
Jimmy
EU bi sustinski samo trebala da nam vrati vize, uvede takse na robu i malo smanji trgovinu, pa bi narod prilicno brzo shvatio sta su mu zelje, a sta je realnost.
Maskeron
I treba da vrate. I mi treba da se okrenemo tamo gde smo pozeljan partner.
sloba car
Vratili bi oni, ali im je interes drukčiji, trgovački i poslodavci.
Maskeron
Ohrabrujuci rezultati. Narod se ipak ne da prevariti. Sa ponosom konstatujem da je Eunijacenje u Srbiji dozivelo konacni poraz.
+1
...za mene preko bare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.