Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Процењује се да ће 2050. године аутизам имати свако друго дете

Пораст аутизма у популацији повезује се пре свега са загађењем, и то свим врстама: од хемијских супстанци којима смо окружени у свакодневним предметима, преко свега што се десило с водом и ваздухом последњих деценија, до земљишта и квалитета хране
(Unsplash)

Моја ћерка, која има девет година, већ дуги низ година има дијагнозу аутизма. То је, на неки начин, тема „у тренду”. Све више се може о томе чути на све стране, али те информације више стварају конфузију него што појашњавају ишта. Нажалост, то има свој разлог, а то је комплексност теме. Посебно у данашње време, тешко је објаснити нешто компликовано, јер је пажња јавности сведена на врло кратке и сензационалне форме, док је култура јавног разговора сведена на препуцавање, уместо искрену размену знања и искустава, каква би била потребна за тему аутизама.

Татјана Пешкир, Удружење „Наукатизам” (Фото: лична архива)

У региону немамо регистар и ослањамо се на бројке из иностранства, пре свега оне из Америке, где Центар за контролу болести води статистику. Поред њих, и одређени други центри у САД и другим државама воде статистику о својим локалним бројкама, пре свега организације које су еквивалент нашем Центру за социјални рад. Сви извори показују да број особа које добијају дијагнозу аутизма расте темпом који, када га пројектујемо на будућност, што су урадиле две реномиране институције, показује да ће 2050. дијагнозу аутизма добијати једно од двоје деце. Дакле, 50 одсто деце. Та рачуница је процена и наравно да је подложна промени. Међутим, не можемо те бројеве да одбацимо и чекамо да се просто десе и решење тражимо тада. За почетак, друштво које би се 2050. носило с повеликим бројем већ одраслих особа с дијагнозом аутизма и још притом 50 одсто мале деце с дијагнозом аутизма не би имало ресурсе да се бави овим системски, већ би само гасило пожаре. Зато тај пут морамо, а и можемо, почети сада.

Наравно, ако имамо проблем, одмах нам падне на памет да потражимо узрок, уклонимо га – и то је то. Са аутизмом то није баш могуће. Пораст аутизма у популацији повезује се пре свега са загађењем, и то свим врстама: од хемијских супстанци којима смо окружени у свакодневним предметима, преко свега што се десило с водом и ваздухом последњих деценија, до земљишта и квалитета хране. Као што је волео да каже Зоран Ђинђић, можемо од акваријума направити рибљу чорбу, али обрнуто не може. Треба да радимо на санацији свега што се десило нашој планети, али то је спор процес, а требају нам брза решења.

Додатна компликација је што особе с дијагнозом аутизма у ствари немају биолошки исте проблеме који изазивају симптоме које називамо аутизмом. У питању је опсервациона дијагноза, до које се долази посматрањем врло широког спектра симптома. Наука се тренутно креће ка томе да идентификује „подгрупе” у тој популацији, које имају исту биолошку подлогу, као и терапије које ће решити те биолошке подлоге. Управо чињеница да се донедавно мислило да је сав аутизам нека једна ствар, биолошки, довело је до тога да пропадну силне студије за терапије – то је као да на свим особама које боли стомак тестирамо терапију, док неке од њих боли због тровања храном, а неке због слепог црева.

Међутим, има и лепих вести. Наука напредује и свашта знамо. Још лепше је што пуно тога можемо да применимо овде и сад. „Наукатизам”, удружење у ком сам активна с још много родитеља из региона, има за циљ управо да та решења што пре стигну код нас. Наша прва активност је била да направимо сајт крцат информацијама, за стручњаке, али и родитеље, где можете сазнати све оне многобројне податке који не стану у овај чланак. Друга активност коју смо спровели догодила се баш ових дана, а то је конференција СЕЕЦА. У сарадњи са Удружењем „Деца без граница”, потпомогнути удружењем „Ин спектрум” из Македоније, у Београд су стигла најеминентнија имена из света науке, управо они људи који имају спремна нека решења. Имали смо подршку дивних спонзора и донатора, медијских пријатеља, прве даме Србије Тамаре Вучић, и стварно смо осетили да је наш напор препознат. Сама конференција је протекла у атмосфери фантастичних размена знања, отварања нових тема, дирљивих сусрета са стручњацима, али и родитељима. Сала је све време била пуна, око 200 стручњака је пратило предавања и дискусије уживо сваки дан, а више од 300 у сваком моменту онлајн. Интересовање је било велико, и у времену одређеном за дискусију, питања су се само ређала, а разговори настављали и у ходницима у паузама. Ту су наравно били и родитељи. Причали су нам колико су дуго желели да чују о аутизму на тај начин, кроз медицину и науку, колико су читали о стручњацима које су дошли да буду ту с њима и колико им то значи.

Током тих дана много пута сам питана „шта се ради у свету” по том питању. Сваки пут сам рекла исто – за решење овог проблема потребна је брза, мултидисциплинарна акција. То је тешко оствариво у великим спорим системима, од којих смо се навикли да копирамо. Ово је прилика за Србију, за регион, да чујемо шта стручњаци имају да кажу и покренемо се овде и сад. Време је да се други питају „шта се ради у Србији”. Први кораци су већ направљени и ја се радујем да помогнем сваки следећи и посведочим бољој будућности нашег региона, с бољим решењима за овај проблем.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

BK
Pa ta analiza da ce za 28 godina 50% dece biti autisticno je sto puta gora vest od rata u Ukrajini. Da vidimo sta ce "demokratski zapadni" svet uraditi da se to ne desi. Nista, nastavice se sa trovanjem i zagadjivanjem, pogodite zasto.
Ivan Ivanovic
U skladu sa vasom vakserskom agendom, antivakserske komentare ne objavljujete? Bez obzira napisacu jos 1000 puta: MMR vakcina izaziva autizam i jos mnoge druge bolesti.
Перагеније
А доказ?... Или је то у стилу, кме треба доказ...?
Татјана (Монтреал)
Драга Татјана, дивим се Вашој пожртвованости и желим успех Удружењу. Одлична је Ваша иницијатива; Србија нема терет које веће силе имају, компликоване односе са фармацеутским компанијама и слично али има образоване, пожртвоване и креативне људе. Како можемо да помогнемо? Политика је хтела да помогне, верујем, привуче пажњу на важну тему, када је изабрала наслов. Надам се да ће после коментара променити наслов, не ваља да се плашимо, још мање ваља да се свађамо. Дајте да помогнемо колико можемо!
Перагеније
Иза свих "процена" у САД стоји новац. Ко више плати, све се нашминка. Некада су тврдили да гвожђа у Попајевој храни има 10 пута више него што је то чињеница! А кад су слаткиши дошли на индустријску траку, забашурени су подаци о опасности шећера ТИМЕ што је сва повика била на штетност масти. Тек недавно је то признато и медицинска документа постала јавна - маст је МАЊЕ штетна по здравље од шећера.
Деран
Везујете ли појас у аутомобилу позади? Једначине умете да решавате и даље? Кијавица и антибиотици? Знате боље од хиљада научника? И да се испостави да су ове теорије нетачне, 99% нас смо и даље исти - необразовани и нестручни. Нисмо због тога гори људи - само не знамо довољно и то је у реду. Паметноме доста...можда сте паметни, али сам прилично сигуран да немате никакву стручност - тј. ПОЈМА немате. И то је у реду. Лупетања доста и манимо се ћорава посла, неозбиљно је :)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.