Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Идеологија као лоше покриће

Ожиљци бомбардовања 1999. на згради Генералштаба (Фото Р. Крстинић)

(Реаговање на текст „Источна хемисфера”, „ Политика”, 27. 6. 2022)

Десило се неизбежно. Колега Бошко Јакшић сматрао је за потребно да одговори на моје примедбе (не увреде) које сам исказао на текст извесне Светлане Ерпиљеве насловљен: „Зашто Руси подржавају рат против Украјине” („Why do Russians support the war against Ukraine?”) објављен у серији истраживачких пројеката „Лабораторије за друштвену социологију” и „Центра за независна социолошка истраживања” из Бремена. Испада да се Јакшић нашао погођеним због чињенице да ја не подржавам тезе изнете у тексту поменуте докторанткиње, а испод чије српске верзије је он само ставио свој потпис.

Начин на који је срочен Јакшићев „одговор” казује да сам погодио у мету. Да не дужим много, он мени спочитава идеолошко одређење, не кријући истовремено своју отворену везаност за постулате америчког либералног капитализма који је, сада већ очигледно, премашио свој највиши домет и полако, али неумитно, почиње да посрће. Ако неадекватна борба против једне идеологије није олако уплитање у другу, онда колега и ја нисмо учили из истих уџбеника.

А када је реч о нашим, балканским приликама, Јакшићев став најбоље потврђују два пасуса из недавног „Апела” групе овдашњих јавних радника, а у вези са дешавањима на нашим просторима, који је и он својеручно потписао. У поменутом тексту дословно стоји: „Тврди се и да Србија због ослањања на Русију одржава Косово у стању замрзнутог конфликта, и да без међусобног признања Србије и Косова регион нема европску перспективу...” Да ли европске перспективе има без Косова као дела тог региона? Или ће српска покрајина на неки волшебан начин бити пресељена на неку другу локацију?

Или: „Имајући све ово у виду, потписници траже да Европа и Сједињене Државе повећају свој политички и економски ангажман у региону у циљу спречавања даљег малигног утицаја великоалбанских и неевропских фактора.” Зар признавање независности Косова није управо оно за шта се залажу великоалбанци? Да ли да дигнимо руке...

Залагање потписника „Апела” ставио бих у раван са недавном изјавом господина Драгана Шормаза, датој на једној од наших телевизија, у којој се дотични залаже да САД преузму комплетно управљање над Европском унијом, као и да на нашем континенту инсталирају своје оружане снаге! Наравно све у функцији „одбране од надируће Русије”. Овакав позив ме неодољиво подсећа на један сличан покушај из 1939–1945. који је окончан трагедијом од 50 до 70 милиона људи широм планете.

Право на лични став је свакако неприкосновено, али отворена пропаганда је ипак нешто друго. А то тражи одговор.

Оправдавајући свој погрешан навод (прецизније податак горе поменуте Светлане Ерпиљеве) о бројности руског становништва (330 милиона уместо 145 милиона) Јакшић помиње да му се –„омакло”. Истовремено чврсто стоји иза става да је 120 милиона руских присталица Путина нешто у шта – ваља сумњати. Новинар увек мора да сумња. Са којих позиција ће прићи неком податку његова је ствар, али читаоци то брзо открију. Можда је и то разлог великог негодовања на његове ставове.

Ако оставимо по страни идеолошка неслагања између мене и Бошка Јакшића, остаје горак укус његовог покушаја да своју полемику са мном сроза на ниво кафане спочитавајући ми, без доказа, много тога што други људи спочитавају управо њему. Са доказима. То свакако није начин комуникације.

Јакшић чврсто стоји на становишту да никада неће бити Путинов лобиста. О владарима из Вашингтона и Брисела (не Европе) се не изјашњава. То показује својим текстовима. Надам се, такође, да неће наћи за сходно да ми објашњава да је Брисел у Европи. Било би то превише...

И на крају, шетао сам будимпештанском улицом Ваци, а некада и улицама Варшаве и лепог пољског града Гдањска, али често пролазим и поред зграде РТС-а и Генералштаба у Београду. Такође, оно што ових дана оставља прилично тежак утисак је да и Мађарску и Пољску (да не помињем Турску, Словенију...) данас воде ауторитарни лидери. Зашто? Ето за Јакшића (или Светлану Ерпиљеву) добре теме за истраживање. Можда су поменути свесни да оно што им нуди Европа (тачније САД) није ослоњено на баш чврсте темеље. Можда нешто сумњају...

Новинар „Политике” у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Мишљења са скромног, да Самарџија изазва Јакшића, не би ли потоњи одговорио на оно што махом увек може да се прочита испод његовог текста. Хвала му због тога, било је и време. Сад нестрпљив сам мало, морам додати.
Боривоје Банковић
Баталите, господине Самарџија. Тај коме се обраћате све то добро зна и није га брига. Хвала вам још једном за онај претходни текст.
Игор Г.
"И на крају, шетао сам будимпештанском улицом Ваци, а некада и улицама Варшаве и лепог пољског града Гдањска, али често пролазим и поред зграде РТС-а и Генералштаба у Београду. " Сада прошетајте мало Вуковаром, Сарајевом, Дубровником, Вишеградом, Зворником. Поучно је.
bivsa raja
Kao neko ko je rodjen u Sarajevu i proziveo mladost tamo (prije rata) samo da kazem, nemam vise zelju da se ikada prosetam tim gradom. Podseca me previse na zlocine koji su vrseni nad Srbima i na to da zlocinci nikada nisu kaznjeni vec jos izigravaju nekakve heroje.
Драган Љ. Станковић
Да г. Игоре, јако је поучно! Само што ми нисмо напали никога! Ни Американце ни Немце 1914, 1941 и 1999, ни нато ни Ватикан ни Хрвате ни Бошњаке ни Албанце! Живели смо на својој дедовини! Или сте заборавили како је све то текло, како и одакле је почело и по чијим плановима. Ако сте заборавили, или ако верујете у западњачку верзију историје (а очигледно мислите да је та једина права) прочитајте мало Викиликс! И успут погледајте мало шта се дешава са Асанжом! Поучно је!
Прикажи још одговора
Мали Ђокица
Занимљиво је да они који сумњају у Запад иду да - како рече један професор који је учио школу да не би рмбачио - рмбаче почев од прања судова (са докторском дипломом) до вишегодишњег чекања нострификације својих диплома, док они који глорификују тај исти Запад налазе ухлебљење баш у овој источњачкој (не знам који би израз изабрао од више десетина) пустињи. Они живели на великој комунистичкој нози и постали све али им се ипак не иде одавде. А ми живели у собицама са 5 чељади и волимо целу Србију.
gz
Da, ima svakakvih slucajeva. Sto se tice mene, otisao sa dobrog posla u Jugi na Zapad, tu imao dobar posao, i akademski i komercijalni. Posle tolikih godina i svega sto se desilo i desava smucio mi se taj isti Zapad. Vise ne pratim ni njihove vesti, tolika kolicina lazi i propagande i mrznje prema svima sto nisu "njihovi" je previse za mene.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.