Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четири године од затварања Главне железничке станице, Прокоп и даље недовршен

(Фото Д. Јевремовић)

Поласком међународног воза број 340 за Будимпешту преко Старе Пазове, Инђије, Новог Сада, Врбаса и Суботице у 21.40 часова пре тачно четири године стављена је тачка на рад старе Главне железничке станице после 134 године њеног рада. Последњи путнички воз са Главне 30. јуна 2018. испраћен је због развоја савременог Београдског железничког чвора, али пре свега због градње стамбених квадрата ка Сави. Овај потез надлежних, иако је годинама најављиван, међу бројним грађанима, пре свега путницима на железници, као и међу железничарима изазвао је негодовање и тугу. Главна није била само једна у низу станица, већ железничко чвориште на коме је 1884. почела историја српских железница.

Уочи затварања љубитељи железница одржали су и протест против катанчења најчувеније железничке станице у земљи, али ништа то није вредело. Неколико сати касније са ње је машиновођа Зоран Ђурђевић повезао последњи воз.

Сутрадан сав путнички саобраћај преузела је недовршена нова главна железничка „Београд центар” (Прокоп). Без станичне зграде, без дела приступних веза, без квалитетне везе јавног превоза са остатком града, без још многих неопходних садржаја… Недовршени Прокоп чије званично име и данас многи путници доживљавају као иронију преузео је све са Главне осим барских возова јер за утовар праћених аутомобила технички није предвиђен нити опремљен. Зато је до прошле јесени ту улогу имала историјски важна станица Топчидер са чувеном дворском чекаоницом која је свој радни век окончала после минуле летње сезоне.

Утовар аутомобила од овог лета преузела је реконструисана станица Земун, док је Прокоп мање-више тамо где је био и пре четири године. У међувремену је добио лифтове за лакше кретање путника с пртљагом и приводе се крају и радови на плочи. Ускоро би, напокон, требало да крене и сређивање недостајућа прва два колосека на овој станици, а онда, према последњим најавама, убрзо и почетак градње дуго чекане станичне зграде. Партнер државе у градњи садржаја на плочи Прокопа је компанија „Рејлвеј сити Београд”. Реч је о фирми чији је један од власника бизнисмен Бранислав Грујић. У оквиру тог партнерства, које се нашло под лупом „Транспарентности Србија”, приватник има обавезу да на плочи „Београд центра” најпре изгради станични објекат.

Да би за путнике ова станица заиста постала потпуно функционална, мора да добије и приступне везе из правца нишког ауто-пута, бољу везу јавним превозом са другим деловима престонице и паркинге. Али, и поред свега тога, јасно је да Прокоп неће имати ону саобраћајну важност као некадашња Главна јер је на таквом месту које многим путницима не одговара. На све то, нови БАС гради се уз железничку станицу Нови Београд па ће то у будућности бити главна преседачка тачка за путнике који долазе аутобусима и возовима. Неспорно је да ће у једном моменту Прокоп постати једна од важнијих железничких станица у граду, али свакако не главна као што је то била стара Главна. На то упућује и недавно пуштање у саобраћај и брзе пруге до и од Новог Сада јер многи путници до и од Српске Атине возове чекају и из њих излазе на Новом Београду.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Zašto joj se ne bi mogla vratiti stara namena? Vozovi mogu podzemno ući i izaći na peron. Satri sjaj bi joj se vratio. Ovako, glavni grad nema glavnu železničku stanicu.
Tropo
Železnička stanica Prokop je iz više razloga veliki beogrdski promašaj. Pozicionirana je još krajem 1950ih kada je postojalo mišljenje da će to biti i glavna stanica za putovanje političke elite sa Dedinja. Razvoj južnog Beograda i Novog Beograda doveo je u pitanje njenu poziciju. Jedino šta može da spasi tu stanicu je da naprvo poptuno nov plato i saobracajnica celom dužinom autoputa od Mostara do Auto komande koja bi se ulivala u Južni bulevar. Tako bi centar izašao procelno na stanicu centar.
Крепао котао
Зашто пишете да је Главна железничка станица затворена, односно закатанчена, када је једино што одговара истини - да је срушена, сравњена са земљом. Остала је само стара станична зграда, тачније, за сада, спољашња фасада. Јер, кад се нешто затвори, може и да се отвори. Кад се нешто сруши, саравни са земљом и материјал покупи и прода на кило, онда о поновном отварању не може бити ни говора. Главну железничку станицу можемо само да гледамо у филмовима и да жалимо што је нисмо сачували од вандала.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.