Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: СНЕЖАНА БЈЕЛОГРЛИЋ, чланица ВСС и председница Друштва судија Србије

Број судија ускоро би могао да буде преполовљен

На крају прошле године 554 делиоца правде била су старија од 60 година, а њих 1.027 имали су између 50 и 60. Ако се стање не промени наредних година, 63 одсто судија напустиће правосуђе
Снежана Бјелогрлић (Фото: лична архива)

Према подацима Годишњег извештаја о раду судова за прошлу годину (закључно са 31. децембром) од 3.073 одређена судијска места у Републици Србији, ефективно је поступало 2.508. То значи да је поступало 565 судија мање од предвиђеног броја. Подаци из поменутог извештаја показују и да су на крају протекле године биле 554 судије старије од 60 година и још 1.027 њих старости између 50 и 60 година. Анализом изнетих података може да се закључи да ће наша земља, уколико се не промене одређени закони и услови, за највише осам до девет година остати без 1.591 судије или процентуално изражено – њих чак 63 одсто.

Подаци Годишњег извештаја показују да Србији недостају и судијски помоћници и судски приправници. Њих би, да би правосудни систем функционисао без тешкоћа, укупно требало да има отприлике колико и судија. Међутим, годишњи извештај, али и други релевантни подаци показују да у правосудном систему има 150 особа које су завршиле обуку на Правосудној академији, око 1.660 судијских помоћника и десет судских приправника.

С обзиром на изнете податке о животној доби судија у нашој земљи, али и чињеницу да кандидат који се бира за судију мора да испуни веома захтевне услове и да време које би требало да проведе на обуци не би требало да буде краће од пет година, поставља се питање одакле ће се судије бирати и на који начин ће бити обезбеђени квалитетни кадрови за избор.

На ова, али и друга питања одговара Снежана Бјелогрлић, чланица Високог савета судства, Радне групе за израду сета правосудних закона и председница Основног суда у Ивањици.

Годишњи извештај о раду судија показује да од укупног броја судија, петина њих није ефективно поступала. Како се ова чињеница одразила на рад судова у целини и које су последице?

Извештај показује да су судови у Србији у 2021. години, осим што су радили са 353 судије мање од потребног броја (само у основним за 185), имали и 62 судије мање него у 2020. години. И поред тога, судије су савладале целокупни прилив који је износио 2.402.486 предмета, а који је био највећи у последњих пет година и смањиле време потребно за решавање предмета са 274 на 226 дана. Када се има у виду да су постојале и отежавајуће околности изазване пандемијом вируса корона, мора се признати да су судије уложиле максималан напор у раду и на томе им треба честитати.

Оно што забрињава је, међутим, чињеница да је на крају претходне године у судском систему остало нерешених 1.498.237 предмета и од тога 137.637 предмета старијих од три године. Тај број би свакако био мањи и судски систем ефикаснији да су попуњена сва судијска места, а нарочито када би било довољно судијских помоћника и приправника, који акутно недостају и, штавише, напуштају судство због малих плата и лоше перспективе која им се тренутно нуди, што се мора поправити.

Правосудни систем би за релативно кратко време могао да остане без више од 1.500 судија. Шта ово значи за будућност правосудног система?

Да, системски гледано, врло брзо ће судство остати без најстаријих и најискуснијих судија које, нажалост, неће бити у прилици да своје богато знање и искуство, а које је веома драгоцено, имајући у виду све промене у правном систему које су се десиле током последњих деценија, пренесу млађим колегама. Овакво стање је последица санкција које је пратила енормна инфлација деведесетих година, када је судство напустило око 800 судија, затим околности да од 2005. до 2009. године није било избора судија и напослетку неуспеле реформе из 2009. године, када је из судства елиминисано 837 судија редовних судова, а у систем, уместо њих, уведено око 600 судија за прекршаје и изабрано око 300 судија.

Након одлуке Уставног суда из 2012. године у систем су се вратиле 544 судије, због чега у дужем периоду није било избора нових. На негативне последице кадровске политике, које се ево и данас рефлектују, Друштво судија је упозоравало још приликом реизбора. Већ се суочавамо са селекцијом квалитетног кадра, због незаинтересованости свршених студената права, поготову оних најбољих, за судијску професију, имајући у виду незадовољавајуће услове које им правосуђе тренутно нуди.

Недовољан је и број судијских помоћника и приправника. Због чега су они значајнији за функционисање правосудног система?

Тренутно у судском систему постоји 1.661 судијски помоћник, иначе за 43 мање него у 2020. години, као и десет приправника, не рачунајући волонтере. Према још увек важећим мерилима за одређивање потребног броја судског особља, требало би да их укупно има колико и судија, дакле, у идеалним условима њих 3.073 или барем 2.508, колико и судија, односно 1.672 помоћника и 836 приправника. Мерила нису поштована због прописа о забрани запошљавања, а сада се чека реализација решења из Стратегије људских ресурса, према којој ће њихов број и статус бити уређени новим прописима који ће бити донети до трећег квартала 2023. године. За почетак, ускоро се очекује расписивање огласа за 137 судијских приправника. Својим радом, пре свега израдом нацрта судских одлука, праћењем правних ставова изражених у одлукама највиших судова, али и бројним другим пословима, помоћници и приправници значајно доприносе ефикасности судског система, имајући у виду евидентну оптерећеност судија великим бројем предмета, нарочито у основним судовима у Београду и Новом Саду. Уједно, они чине и корпус из кога ће се касније, уз свршене полазнике Правосудне академије, вршити избор будућих судија.

Одакле ће нове судије бити изабране? Колико ће бити обезбеђен квалитетан нови кадар за избор?

Надамо се да ће нова Функционална анализа правосуђа, коју Светска банка управо припрема, имати у виду све ово и да неће препоручивати, као што је то чинила раније, даље смањење запослених у судству. Судство није привредна делатност, већ једна од три гране државне власти и на њега не може, нити треба, да се примени баш сваки привредни принцип. Стога је неопходно да се предузму хитне мере ради обезбеђења одговарајућег броја судских помоћника и сарадника, као и да се реши њихов радноправни статус. То значи да они више не раде као волонтери, већ да заснивају радни однос на неодређено време, по објективним критеријумима, и да за тај свој рад буду адекватно плаћени.

Истовремено је потребно побољшати и радноправни и материјални положај судија, да би судијска професија поново постала довољно привлачна вредним и паметним младим правницима и да би им пружила могућност да реше своје финансијске, стамбене, породичне и друге потребе. Чланови радне групе за измену закона о судовима, судијама и Високом савету судства, међу њима и представници Друштва судија Србије, формулисали су, с тим у вези, предлоге и очекују да ће они бити и прихваћени, на општу добробит.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Muniza Rork
Analogno praksi u javnom zdravstvu, i sudstvo će imati (ili već ima) liste čekanja. A ko neće i ne može da čeka, taj će, isto kao u zdravstvu, da skrati čekanje. Ili po partijskoj liniji...
Иван Грозни
Можда је следећи корак увођење приватних судова.
Nekoizprakse
Pritom koleginica ne spominje da po merilima EU kojoj tezimo na tih 3000 sudija nedostaje jos 1000-1500 sudija, plus jos bar 3 puta toliko prateceg osoblja (saradnika, zapisnicara i referenata)… Sto je naznaceno i u poglavlju 23,24 koja se odnose na praavosudjee, drugim recimsa hocemo kvalitetnu i brzu pravdu ali necemo da zaposlimo ljude…
Mirko
Svi bi trebali da dobiju OTKAZE i sve iz temelja d ase izgradi
bambi
Manjak sudija znaci da ce gotovo svaka prvostepena presuda koja ode u Apelaciju biti vracena na ponovni postupak, tj. primera radi parnicni postupak odredjivanja starateljstva ce trajati od 8 do 12 godina, tj. dok sin ne podje u vojsku. Drugim recima, pravosudje je u potpunosti izgubilo bilo kakav smisao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.