Недеља, 07.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
​56 КАРЛОВЕ ВАРИ

Почиње такмичење за „Кристални глобус”

Ковачевић такмичар у програму „Проксима”, Пушићев филм у „Хоризонтима”, а у једној од три мањинске српске копродукције игра Мики Манојловић. – Председничке награде Џефрију Рашу и Бенисију дел Тору
Беносио дел Торо (EPA-EFE/Clemens Bilan), Џефри Раш (EPA-EFE/Wayne Taylor)

Карлове Вари – Увек атрактивним сценским игроказом, ватрометом и концертом симфонијског оркестра вечерас ће уз велико славље бити отворен 56. Карлове Вари филмски фестивал, на којем после дуже временске паузе – а после прошлогодишњег петоструког тријумфа „Страхиње Бановића” Стефана Арсенијевића и запажених наступа филмова Тее Лукач, Ивана Бакрача и Ивана Икића – опет има српских филмова.

У новоустановљеном такмичарском програму „Проксима” (у преводу с латинског у значењу следећи), који је заменио традиционални и дуги низ деценија изузетно важан програм Источно од Запада, светску премијеру имаће узбудљиви документаристички трилер „Још једно пролеће” Младена Ковачевића, тематски везан за епидемију великих богиња у Југославији 1972. године, на коју се из визуре данашње светске пандемије може гледати на нов и значајнији начин. У истом програму, као мањинска српска копродукција (продуцентска кућа „Сенсе” Милана Стојановића) биће представљен и већински хрватски дебитантски филм „Стриц” Давида Капаца и Андрије Мардешића, у којем главну улогу има наш легендарни Предраг Мики Манојловић. Програм „Проксима” у такмичење је уврстио и српску мањинску копродукцију (Владимир Перишић и Вања Милановић), француско-сенегалско-српски филм „Брана” Алија Шерија, који је своју светску премијеру већ имао на 75. Канском фестивалу уз присуство министарке за културу Србије Маје Гојковић.

После светске премијере на овогодишњем 72. Берлинском фестивалу, филм Милоша Пушића „Хероји радничке класе” одабран је да буде представљен у програму „Хоризонти”, раме уз раме за овогодишњим и берлинским и канским победницима. Трећа мањински српска копродукција („Балканик медија”), а већинско аустралијско-британски филм „Нећеш бити сама” Горана Столевског, британског аутора родом из Македоније, сам фестивал посебно најављује у програму Специјалне пројекције као: „ Веома оригиналан атмосферски хорор филм везан за македонску митологију, у којем се фолклорни мотиви вешто преплићу са егзистенцијалним питањима и положајем жена.”

Младен Ковачевић, Милош Пушић (Фотографије 56. КВИФФ.)

На 56. Карлове Вари фестивалу, који почиње филмом „Суперхероји” Паола Ђеновезеа, до 9. јула биће приказано 160 филмова из готово целог света у 13 програмских целина, док се у Главном такмичарском програму, у трци за освајање престижног „Кристалног глобуса”, налази 12 нових филмских наслова. Овогодишње председничке „Кристалне глобусе” за изузетан допринос светској кинематографији славни чешки глумац и професор Јиржи Бартошка као главни челник фестивала уручиће ове године аустралијском глумцу Џефрију Рашу и његовом порториканско-америчком колеги Бенисију дел Тору. Њима у част биће приказани и филмови: „Краљев говор”, „Сјај” (Раш је за улогу у овом филму освојио Оскара), „Рептил”, „Трафикинг” и „Уобичајени сумњивци”.

Као посебну посластицу 56. КВИФФ најављује документаристички есеј „Линч/Оз” Александра О. Филипа у којем се истражује утицај филма „Чаробњак из Оза” на рад једног од најоригиналнијих светских стваралаца – редитеља Дејвида Линча. Посебно се најављује и специјална пројекција америчко-израелског филма „Нулти јун” Џејка Палтроуа, снимљен иначе у Украјини пре ових најновијих догађаја, у којем се истражује злогласно суђење Адолфу Оту Ајхману, архитекти масовног истребљења Јевреја током Другог светског рата.

Омаж Еви Заораловој

Фестивал у Карловим Варима, али и велика међународна филмска сцена, остали су у марту ове године без легендарне вишедеценијске уметничке директорке Еве Заоралове, алфе и омеге КВИФФ-а, бриљантне чешке филмске критичарке, свестране интелектуалке и преводиоца са италијанског језика и носиоца медаље Витеза културе и уметности.

Еви у част 56. КВИФФ приређује посебан омаж праћен пројекцијом филма „Ла страда” Федерика Фелинија (1954), који је управо она превела с италијанског на чешки за својевремено приказивање на фестивалу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.