Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Украјинска чаша меда, балканска чаша жучи

Свака част албанском премијеру Едију Рами. Имао је храбрости да пред лидерима уније говори о ’преварантском духу проширења’

„Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи”, мудре су Његошеве речи из „Горског вијенца” које као да су инспирисале европске лидере на недавним самитима у Бриселу.

Чаша меда је понуђена Украјини и Молдавији, које тек чека да пробају укус жучи. Чаша жучи била је намењена Северној Македонији, Албанији и Босни и Херцеговини којима се и даље обећава чаша меда.

Самит ЕУ се због званичне подршке кандидатури две источноевропске земље слави као историјски. Самит Европске уније и западног Балкана донео је много разочарања, па и горчине.

Суфицит политичке воље према Украјини мери се дефицитом те воље према западном Балкану. То је неизбежно поређење. Превладала је геополитичка воља. У журби да награди жртву руске агресије, ЕУ се огрешила о шест држава са југоистока Европе од којих неке деценијама чекају приступне преговоре.

Украјина и Молдавија, која се убацила у пакет, су статус кандидата добиле брзином незабележеном у историји уније. Украјина се кандидовала одмах након руске инвазије 24. фебруара, који дан касније Молдавија и Грузија, која ће морати да сачека.

Дакле, може се ако се хоће. Показало се да је Украјина због рата на својој територији прекоредно добила статус кандидата. ЕУ би да оснажи морал Украјинаца у време када се напредовање руских снага на истоку описује као „застрашујући климакс” четворомесечног рата.

Ако гест према Украјини није упитан, шта значи изјава председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен уочи самита да је Украјина тренутно ближа ЕУ него скоро све земље западног Балкана и да је испунила све услове.

Ако је кључни услов бити у рату, онда бих, уз јаку дозу опорог цинизма, закључио да је пут да западни Балкан убрза свој интеграциони процес – да зарати. Само да се одреди ко је агресор, а ко жртва.

Не бих да Володимиру Зеленском кварим славље, али понавља се један отужни и окрутни ритуал. Постоје земље које се нађу „у моди”, време када Запад чини све да остави утисак да некоме бескрајно помаже у изградњи или одбрани демократије, а онда их једноставно заборави.

Светски циркус се сели. Сетимо се Босне, СР Југославије 2000, Авганистана, Ирака, Сомалије, Сирије... Излазиле су из „моде” чим се појавило неко ново жариште. Перпетуум мобиле. Узалуд су из Сарајева у Бриселу сада подсећали Европљане на своја ратна времена, драматичнија од украјинских. Пропуштена је прилика. Кочија је прошла.

Питање је колико дуго ће се слушати фанфаре из Кијева када, пошто се рат овако или онако заврши, буду препуштени преговорима који, као што видимо, могу да трају годинама и деценијама.

Но, ако су Украјина и Молдавија колатерални добитници рата, Северна Македонија (и Албанија која је у пакету) брутално је кажњена. Прво су је блокирали Грци око НАТО-а, сада Бугари ветом, иако је земља у бољем стању од предратне и послератне Украјине.

Европљани немоћно слежу раменима пред блокадом из Софије и констатују да принцип доношења одлука консензусом није добро решење, што су већ давно увидели у случајевима Мађарске и Пољске, али ништа даље од тога.

Нема ипак сумње да је руска инвазија донекле продрмала европске лидере и учмале ЕУ бирократе. Страх да би Москва могла да активира тињајућа жаришта Босне и Херцеговине и Косова вратио је регион на радаре. То је, ако се не рачуна понављање зашећерених фраза, мање-више то.

ЕУ прича о „новој енергији”, а испоставља се да нема ни јасну визију ни јединствену политику проширења. Лично сам доста пута сретао високе званичнике уније чије се познавање земаља западног Балкана које посећују своди на бедекерско знање и брифинг који су добили током лета.

Крајње је време да Европљани прецизно дефинишу шта желе и да то јасно кажу. Уколико регион виде у унији, како понављају још од самита у Солуну 2003, онда је дошло време за енергичније деловање.

Шта се крије иза „политичке заједнице” Емануела Макрона? Шта иза „геополитичке заједнице” председника Европског савета Шарла Мишела? Колико времена треба да прође да се око уније окупе постбрегзит Британија, Норвешка и Исланд, пост-Ердоган Турска, западни Балкан и Источно партнерство – што је још један амбициозан али и небулозан политички пројекат?

Унија се озбиљно огрешила о западни Балкан. Њени челници су похабаним фразама о „потреби давања нове динамике процесу преговора” покушали да охрабре европске перспективе шест земаља региона, али плашим се да су недостатком политичког слуха озбиљно разочарали њихове лидере и јавности. Узалуд пост фестум церемонијалне еулогије о томе да ЕУ не сме да заборави западни Балкан због истока.

Не умањујем тиме милосрдни гест кандидатског статуса Украјини, али покушавам да нађем логику која стоји иза ниподаштавања интеграционих напора западног Балкана. Испада да је доведен у обесхрабрујућу па и понижавајућу позицију да се „шлепује” иза фаворизоване Украјине.

Баш зато сам очекивао значајнију подршку Европљана који располажу различитим инструментима – од стимулација преко притисака до кажњавања. Све је то мање више изостало. Па смо ту где јесмо.

Да сте ме пре десет година питали да ли ћу бити овако критичан према ЕУ, свакако бих одговорио „не”. Свестан сам, наравно, грешака почињених у региону који, са ретким изузецима, озбиљно касни да своја друштва истински реформише у складу са демократским принципима правне државе, али док Руси уклањају слово „З” као досадашњи симбол рата, на бриселским вратима на која куца западни Балкан и даље стоји „З”: Затворено.

Свака част албанском премијеру Едију Рами. Имао је храбрости да пред лидерима уније говори о „преварантском духу проширења”. Европљани, вратите западни Балкан у „моду”. Пре него то учине ваши ривали који могу да трљају руке после онога што су чули на бриселском самиту.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Маторац
Ово је добро рекао: "...понавља се један отужни и окрутни ритуал. Постоје земље које се нађу „у моди”, време када Запад чини све да остави утисак да некоме бескрајно помаже у изградњи или одбрани демократије, а онда их једноставно заборави".
Милан Мишковић
Не постоји никакав милосрдни гест кандидатског статуса Украјини. У питању је, наравно, још једно охрабривање Украјинског руководства да настави да ратује против Русије. Иначе, назире се време када ће Немачка "убедити" Аустрију да се уједине, а почеће и са идејама о прикључењу Холандије, Луксембурга, Словеније, Чешке и Словачке у некакву посебну економску заједницу. Желеће и Данску али ће се она одлучити за улазак у "економски блок" са Шведском, Норвешком, Фиснком и В. Британијом.
nikola andric
''Ukrajinski med''????
LaCosta
Po svemu sudeci, jedina evropska vrednosti koja se dobro primila u Ukrajini je fasizam. Postoje dokazi crno na belo.
Није преварантски, него преварни
Није Грчка блокирала Македонију (само) око НАТО, него око започињања отварања поглавља, након додељивања статуса кандидата 2001, одн. 2002. године. Нису "Европљани" избацили Западни Балкан из моде, него су то учиниле САД, које су и гурнуле Украјину у рат, зарад намерног непоштовања Минских споразума, односно експанзије америчких националних интереса (НАТО база) на исток, на 430 км од Москве. Још нешто. Пријем Хрватске у ЕУ 2013, а остављање Босне и Србије ван ЕУ политика је замрзнутог кофликта.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.