Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУХИЊСКИ ЗАПИС

Шопска салата заслужила фестивал

Парадајз, краставац, паприка, лук – све преливено сирћетом и уљем и богато посуто сиром, али како на такмичењу изабрати најбољу
(Фотографије: О. Јанковић)

Буди успомене, јача заједништво – углас говоре и организатори и учесници Фестивала шопске салате, одржаног недавно уз звуке мелоса са гајди у панчевачком парку „Барутана”.

Између суве пуњене паприке, киселог млека и сира, брендова бугарске кухиње, овдашње Удружење бугарске националне мањине „Шопско оро” преломило је пре четири године и почело да организује надметање у припреми овог омиљеног гастрономског специјалитета.

Ове године је на фестивалу учествовало петнаестак такмичара из Новог Сада, Иванова, Београда и града домаћина. Сви су били наоружани свежом сировином, намерни да се покажу, одговоре пропозицијама и справе пола килограма салатне мешавине, којој су одмеравани изглед, мирис, укус и свеопшти утисак.

И док је процес производње кратак и неупитан, о прапореклу овог евергрина међу салатама поузданих чињеница нема. Збуњује то што се код нас иста салата, у којој нема сира, зове српска, а ствар даље компликује она моравска, у којој уместо сира има црвене печене, па ољуштене и ситно насецкане паприке. Кружи и теорија да име вуче од етничке групе „Шоп”, што значи „сељак”, па ето и превода, да је заправо реч о „сељачкој салати”.

На опаску да на Балкану ову салату многи својатају као свој специјалитет, овде ствар виде другачије и кажу да нас шопска заправо спаја.

„Заједништво је права реч јер све је тако лакше, не само у удружењу, међу пријатељима него и у породици, па и између држава. Било где да човек живи, важно је да је са суседима у добрим односима јер уме да зафали соли, шећера, кафе, и куда да одеш кад је све затворено него код комшије? А ево и једне тајне. Шопска салата је настала после Другог светског рата, педесетих година у Бугарској. Смислили су је кувари државне фирме ’Балкантурист’, желећи да презентују гостима добро поврће које имају, па још у бојама бугарске заставе”, прича за „Магазин”, саветник за медије при Амбасади Републике Бугарске у Србији Красен Јуруков.

Он је био специјални гост фестивала. Шопска салата је од 2008. део европске културне баштине коју је Бугарска заједно са ћирилицом унела у Европску унију.

Тако се класик међу салатама одомаћио и у Грчкој, Турској и осталим земљама око Црног мора, али и на трпезама у Чешкој, па и у кухињи Пољске.

Када је реч о списку намирница, расправе пак нема. Прави се од онога што су домаћинства некада и искључиво сама гајила, па отуда и стално имала на трпези – парадајз, краставац, паприка, лук – све преливено сирћетом и уљем и богато посуто сиром.

Ништа лакше – али је питање како онда рангирати различите такмичарске узорке, када је све исто.

Ту нас исправља председник жирија др Зоран Марков и објашњава да баш и није тако јер намирнице нису из истог места, а разлику прави сир из завичаја, који је у односу на овдашњи сланији и старији, углавном мешавина крављег и овчијег. Чуло се још и да ће бити „дисквалификација” због непожељног першуна и егзотичних маслина, који су виђени салатама на такмичењу.

Најбоља шопска салата дело је Зорана Бајића из Новог Сада, другопласирану је направила Панчевка Сања Марков, док је треће место припало оној Красена Јурукова из Бугарске.

Укус Европе

Шопска салата је 2014. године проглашена за најпопуларнију на Старом континенту. То каже такмичење „Укус Европе”, где се у конкуренцији нашло 28 земаља с различитим специјалитетима, а Бугарска кандидовала своју салату и освојила на десетине хиљада гласова, 15.000 више од другопласиране литванске супе од цвекле и трећепласиране румунске сарме.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nol
Šopska salata ne zove se tako jer je Šopo prave, nego zato što sa sirom izgleda kao šopska tradicionalna ženska kapa. Naziv je šaljiv, nastao je u kafanama i nema veze sa narodnom kuhinjom.
Земунац
Као прво Шопска салата и јесте добила име по Шопима, етничкој групи са тромеђе Србије, Бугарске и Македоније. Као друго име Шоп потиче од назива за пастирски штап, како ми је још давно објаснио колега пореклом из тих крајева где живе Шопи. Према томе назив би пре био ''Пастирска салата''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.