Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Познато како ће изгледати споменик Ђурђу Бранковићу у Смедереву

Најбоље је оцењен вајарски рад Здравка Јоксимовића: идејно решење

Смедерево – Након иницијативе градоначелника Смедерева Јована Беча да се подигне споменик деспоту Ђурђу Бранковићу, владару који је подигао овај српски престони град на Дунаву, и одлуке радне групе да он буде постављен на главном градском тргу, стручни жири одабрао је и идејно решење. На конкурсу је од седам понуђених предлога као најбољи оцењен вајарски рад Здравка Јоксимовића, професора Факултета ликовних уметности у Београду. На потезу је сада град који би требало да донесе одлуку у реализацији, али претходно мора да добије сагласност Министарства културе и информисања. У међувремену су сви конкурсни радови изложени у холу овдашњег Центра за културу, а одржана је и трибина на којој су говорили чланови стручног жирија у присуству већине аутора који су добили позив да учествују на конкурсу.

Аутор победничког идејног решења, Здравко Јоксимовић, потенцирао је да није била лака одлука како приказати српског деспота, с обзиром на то да је његов изглед представљен само у једном историјском документу – Есфигменској повељи из 1429. године, те је било неопходно дуготрајније сагледавање средњовековног материјала.

– Како треба да изгледа деспот Ђурађ Бранковић, које су његове реалне карактеристике, како да дођемо до што аутентичнијег лика, на који начин треба да зрачи у овом граду, које су његове инсигније, симболи, какав је његов став, колико у себи има духовности, владарске моћи, каква је његова судбина. То су све врло битне ствари. А знате и сами да је деспот Ђурађ Бранковић једна светла, али и веома трагична фигура српске историје, коју можемо препознати као можда највећег српског градитеља, али и човека којим се гаси српска средњовековна држава. Ми данас, 200 година после обнове те државе, треба да успоставимо ту нит и одређену везу с њим – казао је председник жирија Милорад Младеновић, професор Архитектонског факултета у Београду.

Идеја, а потом и одабрани рад, изазвали су опречне реакције међу Смедеревцима, који су на друштвеним мрежама исказивали свој став – од позитивних реакција, до незадовољства будућим изгледом споменика, па све до негирања потребе да се он уопште постави, најчешће уз образложење да у граду има много пречих ствари.

– Надам се да ће, као што је деспот Ђурађ долазећи у Смедерево 1428. године, започињући велики подухват – изградњу Смедеревске тврђаве, ово на неки симболичан начин бити почетак његовог новог доласка у наш град, тачка неког новог повезивања нас грађана Смедерева и препознавања свих оних који у овај град долазе, а не тачка због које ћемо се расправљати, посебно неплодотворно – поручио је Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву.

Сама иницијатива никла је из потребе да се Смедерево на овај начин одужи за вишевековну неправду јер Ђурађ није имао никакво обележје у граду чији је утемељивач, од ког је направио престоницу – стециште војног, политичког и културног живота деспотовине. Идеја није нова, а ни иницијатива. Пре четири године, и то након петиције грађана, бивша градоначелница Јасна Аврамовић покренула је процедуру, али се све завршило на формирању комисије за подизање споменика.

Може се очекивати да Ђурађ Бранковић „загосподари” градским тргом Смедерева крајем наредне године. Споменик ће бити постављен на почетку пешачке зоне која се спаја с тргом, деспот ће лицем бити окренут ка Храму Светог Ђорђа, који се налази с друге стране трга. Заједно с постаментом, висина неће прелазити пет метара, била је препорука жирија.

Град је за споменик Ђурђу Бранковићу планирао 25 милиона динара, што поред саме израде споменика укључује и додатне трошкове – накнаде стручњацима, награде победнику, као и уметницима Радошу Антонијевићу и Давору Дукићу, који су добитници две равноправне друге награде за идејно решење, као и остале пратеће издатке.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.