Каква је судбина Агенције за лекове Републике Српске

Од нашег сталног дописника -

Бањалука – Намера Републике Српске да успостави Агенцију за лекове која је на нивоу ентитета и постојала до 2008. године, наилази на оспоравање у Сарајеву. У опозицији, пак,  сумњају у озбиљност власти да исказано опредељење спроведе до краја.

„Република Српска основала је своју Агенцију за лекове и наставићемо спровођење свих донетих аката на том плану”, уверава премијер Републике Српске Радован Вишковић.

Враћање надлежности за промет лекова део је мера „повратка на изворни Устав” у оквиру којих је Скупштина РС минуле године донела Закон о лековима који је пре неколико дана и ступио на снагу, а којим је предвиђено поново формирање ентитетске Агенције за лекове. У Бањалуци, иначе, постоји незадовољство радом кровне агенције установљене пре тринаест година на нивоу БиХ.

Вишковић појашњава да је Српска кренула у оснивање властите агенције за лекове након што је Агенција за лекове БиХ у јеку пандемије вируса корона забранила употребу кисеоника у здравственом сектору Српске, што је био атак на здравље грађана, који је упоредио са „тероризмом”. У Сарајеву планове Бањалуке описују као унилатералне кораке, а тамошњи правни стручњаци довели су у питање могућност да се у БиХ уведе паралелизам у раду агенција за лекове, то јест да истовремено делују две агенције истоветних надлежности. У прилог својој скепси износе аргумент да ентитетска агенција неће моћи суспендовати рад кровне институције на нивоу БиХ , превасходно јер ће за увоз лекова бити потребна и дозвола Управе за индиректно опорезивање БиХ, то јест Граничне полиције БиХ, што ће Српској бити тешко обезбедити.

Не уздајући се у ту хипотетичку могућност да ће се Српској онемогући увоз лекова, председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић поднео је Уставном суду БиХ захтев за оцену уставности Закона о лековима и медицинским средствима РС, што је урадио истог дана када је закон ступио на снагу. Он је од тог суда затражио и меру привремене суспензије примене тог закона до доношења коначне одлуке.

Министар здравља и социјалне заштите РС, Ален Шеранић, појаснио је да Уставом БиХ „није предвиђено да ниво БиХ има надлежност у области здравствене заштите”.

„Интересантно је да Џаферовић није покренуо питање уставности закона из 2001. године (на нивоу РС) којим је било предвиђено формирање агенције за лекове Републике Српске која је функционисала до 2008. као ни закона (на нивоу БиХ) који је од тада био важећи до 2021. године”, рекао је Шеранић и подсетио да надлежности за област здравствене заштите има РС.

С друге стране, директор Агенције за лекове БиХ, Александар Золак, убеђен је да ће агенција на нивоу БиХ и даље наставити да ради, те је за портал „Бука” изнео тврдње како власти у Бањалуци „немају искрену намеру да ту ингеренцију врате на РС”. Његов страначки колега Игор Црнадак, потпредседник ПДП-а, иронично је честитао Влади РС на формирању агенције, те представнике извршне власти упитао „а где је њена адреса”.

Закон је ступио на снагу 28. jуна, а из Министарства здравља РС су навели да следи именовање директора агенције и других тела, те спровођење усвојених аката. „Процес оснивања Агенције за лекове БиХ (2008. године) трајао је годину дана од тренутка ступања на снагу закона, иако се оснивање те агенције ослањало на до тада постојећу агенцију за лекове РС и на њен рад”, навели су из ресорног министарства.

Председница РС Жељка Цвијановић каже да су многе активности институција Српске реакција на акцију која се предузима у политичком Сарајеву, те да је потребан искрен дијалог о животним питањима свих грађана. Говорећи о формирању Агенције за лекове РС, она је истакла да ту нема антиуставног деловања и да је реч о изнуђеној активности републичких институција.

„Правити причу о кисеонику на тај начин, довести до тога да цело становништво буде у паници, до очаја здравствене раднике који знају шта треба урадити, а не знају да ли смеју или требају да ураде – мислим да је недопустиво”, констатовала је Цвијановићева.