Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заједно у детињству, рату и у болести

Близанци Предраг и Ненад Марић бранили су сваки педаљ српске земље од 1991. до 1999. године, али сада им је неопходна помоћ
(Фото: М. Ћурчић)

Беле се кућерци у Мачви. Дуж ауто-пута Шабац–Лозница паркиране приколице крцате лубеницама и дињама. Питамо продавце да ли пут којим идемо води до шабачког села Рибари, а они само слежу раменима и кажу да су сезонски радници, да нису одатле, те да нам не могу помоћи. И таман кад се учинило да смо залутали, он стаде да нам маше. Ослоњен на белу пластичну штаку, смеје се и, као бајаги, прети нам кажипрстом.

„Ја сам Ненад Марић. Хајде, добро дошли у Рибаре”, виче и отвара капију. У малом дворишту вијори се српска тробојка. Упознаје нас са братом близанцем Предрагом и мајком Достом, која хода уз помоћ две дрвене штаке. Предраг и Ненад Марић причају нам да су добровољно били учесници свих ратних дешавања у периоду од 1991. до 1999, иза себе имају заробљеништво у хрватском логору, избеглиштво...

Међутим, платили су то ценом свог здравља. Због тога више нису способни да раде и зарађују за живот. Браћа болују од дијабетеса, а муче их многе придружене болести, што све утиче на то да се тешко крећу и померају руке, а Ненаду је због промрзлина својевремено оперисана нога.

„Бранили смо сваки педаљ српске земље”, причају поносно и подижу три прста. Ненад Марић има једанаестогодишњу ћерку Марију, која живи с мајком у Рогатици. Шаље јој сваког месеца алиментацију од 13.000 динара. У Мачви живе од 2003, а кућа у којој станују чак се и не води на њихова имена јер су, како кажу, преварени.

Највећа је мука, кажу, то што су оболели, а немају новца за лекове. За инјекције „trulicity” морају да издвоје сваког месеца око 21.000 динара. Укупи приходи браће и њихове мајке, укључујући социјалну помоћ, износе око 26.000 динара месечно, а за лекове, за њих троје, потребно је безмало три пута више – око 70.000 динара месечно. Родом су из Ливна, кажу, а учествовали су читав одбрамбено-отаџбински рат 1992–1995. године у редовима Војске Републике Српске.

Било им је тек 19 година када су их као војнике ЈНА, 1991. године, заробиле хрватске снаге. У логору у Загребу су провели пет и по месеци. Вратили су се у родно Ливно, сведочи Предраг, где су се придружили локалним Србима у приградском насељу Засиње, а чували су и тамошњу Цркву Успења Пресвете Богородице.

„У Ливну смо остали свега 10 дана. Тамо су нас дочекале претње и провокације Хрвата. Напустили смо огњиште преко планине Цинцар. Пут је био тежак и исцрпљујући. Не сећам се тачно који је био датум када смо отишли, памтим само да је била субота, априла 1992. године”, прича Предраг. Ненад клима главом, стежући белу штаку, и присећа се како су исцрпљени стигли у Долац, а чим су се опоравили од тешког пута, поново обукли униформе – овог пута као добровољци Другог крајишког корпуса ВРС, ступивши у извиђачко-диверзантски вод.

„Одазивали смо се свуда где нам је служба налагала. Част и задовољство нам је што смо стајали раме уз раме са генералом Ратком Младићем”, причају углас и поносно кажу да су добровољно учествовали у свим значајним војним операцијама. Међу њима су оне у Горажду, Игману, Милићима, Бихаћу, Медачком џепу... У Подрињски одред специјалних снага ВРС ступају 1995. године, а демобилишу се 19. априла 1996. године.

„Ненад и ја се никада нисмо раздвајали. Ни у детињству, ни у рату”, смеши се Предраг. А када су их ратни саборци и пријатељи, крајем фебруара 1999. године, позвали да крену путем Косова и Метохије, кажу близанци, нису часили ни час. „На полигон за обуку Јединице за специјалне операције (ЈСО) на Митровцу на Тари стигли смо 1. марта, а већ 23. марта 1999. године, негде између девет и пола десет сати ујутру, били смо на путу за Косово и Метохију.

Прошли смо Бајину Башту, Ужице, Чачак, Краљево, Рашку и стигли у базу у Лепосавићу”, сведочи Ненад, а Предраг додаје да су учествовали у акцијама у Глоговцу, Глођану, Малишеву, рејону Клине, Пећи, Србици, Истоку, Ђураковцу, Ђаковици, Сувој Реци. На Космету су, кажу, остали до 11. јуна 1999. године.

„То су била најјача упоришта ОВК, тамо где смо ми били. У Глођану је био стациониран Рамуш Харадинај, то је његово родно село. Био је то герилски рат јер су албанске куће биле опасане високим зидинама. У Метохији су се водиле најжешће борбе”, објашњава Предраг, а Ненад каже да данас не постоји ниједан доказ да су он и његов брат били борци резервног састава ЈСО, те не могу да остваре своја права. „Јединица за специјалне операције је расформирана и ми смо избрисани из система. Не постојимо у евиденцији”, каже.

Прве озбиљне здравствене тегобе осетили су када су се вратили с Космета. Све док их је здравље служило, живели су од свог рада, причају углас, а мештани села Рибари могу да посведоче да никада ниједан поштен посао нису одбили. „Питајте било кога у селу, кад год је било потребно да се ради, људи су знали да кажу: зовите близанце”, каже Предраг, а Ненад слеже раменима и прича да им је удружење ветерана „Црвене беретке” помогло куповином инјекција за два месеца. „Хајде да смо само ми, него ко зна колико их још има који муче исту ову муку”, више за себе причају Предраг и Ненад, испраћајући нас до капије.

 

Како помоћи

Браћи Ненаду и Предрагу Марићу могуће је помоћи уплатом на следеће рачуне:

Комерцијална банка Шабац

Девизни: 9031022489530

IBAN.RS: 35205903102248953089 (уз девизни рачун)

Динарски: 205-9001020306156-48, оба су на име Ненад Марић

Број телефона Ненада Марића је +381642262458

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maxim
Zlatno doba ekonomskog tigra, a narodne heroje lečimo sms porukama? Ko je ovde lud?
kalu
Nema novca za ovu gospodu, Srbi jure u EU i ulažu u gej parade.
Adzija
Neka se ljudi odvoje od 5 paklica cigaruština mesecno i taj iznos moze da se uplati blizancima. Moja je vec prosla

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.