Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли софтвер да замени судије и адвокате

Вештачка интелигенција штеди време за истраживање и анализу великих количина докумената, али не може да саветује клијенте, брани окривљене у судници и да напише пресуду
Вештачка интелигенција почиње да трансформише правну професију: судије полажу заклетву 2021. (Фото А. Васиљевић)

Чак 100.000 правних услуга биће аутоматизовано до 2036. године, а вештачка интелигенција може да преузме до 23 одсто свакодневних рутинских задатака адвоката. С друге стране, сајбер-напади већ су погодили 22 одсто правних фирми у свету.

Ове податке изнела је Андреа Ђуровић, докторанткиња Правног факултета у Београду, говорећи о примени вештачке интелигенције у правним професијама на недавно одржаном регионалном конгресу Удружења правника Србије у Будви.

Већина судија, тужилаца и адвоката у Србији споро се прилагођава технолошким иновацијама, али многе канцеларије већ користе вештачку интелигенцију за бржу претрагу података, математичке прорачуне, попуњавање разних образаца, па и за предвиђање исхода случаја.

– Вештачка интелигенција помаже у пословима који захтевају доста времена за истраживање и анализу великих количина докумената, али не може да саветује клијенте, брани окривљене у судници и да напише пресуду. Будући да зависи од људских наредаба и уноса података, она није способна ни за одређене врсте критичког мишљења, јер је ограничена начином на који је конструисана. Поред неспорно великих предности, нове технологије могу угрозити право на заштиту личних података, на приватност, слободу и друга права – каже Андреа Ђуровић.

Иако је тржиште правних услуга једно од највећих на свету, у њему су „мајкрософт ворд” и електронска пошта и даље доминантни дигитални алати којима се правни тимови служе за обављање свог посла. Ипак, вештачка интелигенција почиње да трансформише правну професију. Може бити примењена за прегледе и анализе уговора, правна истраживања, убрзавање дуготрајних ручних послова и уједначавање праксе.

Компјутерски системи који могу да уносе и анализирају предложене уговоре, за сада су дизајнирани да раде заједно са човеком. Адвокат ће прегледати анализу коју је обавила вештачка интелигенција и донети коначне одлуке „својом главом”. Већ постоји неколико софтверских компанија које су креирале алате за сортирање и прегледе уговора. Граде се и модели машинског учења за предвиђање исхода нерешених случајева, која ће омогућавати адвокатима да знају вероватноћу добити или губитка приликом преузимања новог случаја.

– Применом вештачке интелигенције правни стручњаци могу адекватно направити своје стратегије, убрзати преговоре, а и смањити број случајева који заиста треба да дођу до суђења. У Торонту постоји стартап који наводи да може предвидети исход случаја са чак 90 одсто тачности. Ово је значајно јер неретко клијенти траже од свог правног саветника да предвиди будућност питањима као што су: „Ако идемо на суђење, колика је вероватноћа да ћу победити?” – наводи Андреа Ђуровић.

Улога вештачке интелигенције значајна је код случајева с великом количином материјала, јер осигурава до документи с одређеним кључним речима буду на врху. Када машине пронађу документа која су важна за одређени случај, онда алгоритми аутоматски почињу да траже и друге сличне документе, што адвокатима може помоћи да што боље и темељније „изграде случај”. Ако их машине одмене у рутинском делу посла, имаће више времена да обрате пажњу на важне детаље.

– Откако је пандемија вируса корона ушла у наше животе, посебно током периода изолације, скоро све организације су почеле с радом на даљину. Судска пракса је постала потпуно дигитална, а вештачка интелигенција је помогла правницима да приступе документима из својих домова и организују видео-састанке како би донели одлуке – каже Ђуровићева.

Адвокатске фирме постале су продуктивније и ефикасније, јер су трошкови смањени, па су многе компаније инвестирале у софтвер за рад на даљину, што је често био једини начин да се посао обави, због захтева социјалног дистанцирања. Највише је било улагања у алате за видео-конференције, електронске потписе и софтвере за управљање адвокатском праксом.

Ипак, вештачка интелигенција има и другу страну медаље. Уочено је да адвокати нерадо користе било какву нову технологију због могућности угрожавања приватности својих клијената. Поред тога, правници најчешће немају времена да проучавају нове технологије и науче како да их примењују.

Проблем је и у томе што само велике адвокатске фирме могу да приуште вештачку интелигенцију, док оне мање немају новца за то, па не би могле да држе корак и највероватније би убрзо нестале.

Поред тога, истиче докторанткиња, вештачкој интелигенцији и даље не можемо потпуно веровати, јер чак и мања оштећења машине или софтвера могу створити велики неред. Поставља се и питање сајбер-безбедности јер истраживања говоре да су сајбер-напади већ погодили 22 одсто правних фирми.

Ако технологија настави да се развија тренутном брзином, аутоматизација ће брзо постати део свакодневне рутине правних експерата, закључује наша саговорница. Потребно је много рада да би нове технологије биле успешно примењене, али ће и даље бити неопходно људско размишљање, посебно ако имамо у виду да се закони често мењају па се морају променити и алгоритми.

Компјутерски развод брака

Вештачка интелигенција може бити одлично решење за случајеве развода. Један од паметних програма има циљ да „сваки развод учини пријатељским” па нуди паровима да „дефинишу своје оптималне исходе”. Машина с вештачком интелигенцијом их води кроз пет модула и све битне одлуке које треба донети за њихове конкретне околности, а поред тога доступни су им и правни стручњаци, наводи Андреа Ђуровић.Србија је спремна за вештачку интелигенцију

Србија је прва држава у региону која је усвојила Стратегију за развој вештачке интелигенције за период 2020–2025. У јуну 2021. године потписан је уговор између Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије о коришћењу Националне платформе за вештачку интелигенцију, која се налази у Државном дата центру у Београду, са циљем обезбеђивања научних истраживања у области вештачке интелигенције, унапређења услуга и обезбеђивања вештачке интелигенције код нас, подсетила је Андреа Ђуровић.

Према индексу спремности за вештачку интелигенцију „Oxford Insights” за 2019. годину, Србија је на 58. месту од 194 земље, док је на првом месту Сингапур.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zeljko Bgd.
Bravo za mladu koleginicu i autora teksta. Ideja je vredna paznje i treba je dobro prouciti. Za pocetak uvesti potpuni uvid u sudske predmete, naravno ovlascenim licina i kao u EU /pr. RH/. Tamo advokat sa sifrom za pristup moze da vidi skenirane spise, skine spis druge strane i posalje svoj podnesak.
nikola andric
Laici iz oba domena nauka izrazavaju svoja laicka misljenja bez ikakvom pojma o predmetu rasprave. ''Srpska posla''.
alisa
probali ali jos uvek nece moci. a) primenljivo samo u slucaju da treba pregledati ogroman broj relativno slicnih dokumenta, sto moze postojati naprimer u osiguranju ali slabije u advokaturi b) potrebno odvojiti ogromno vreme za pocetno sortiranje dokumenata i ucenje robota c) potrebno da klijent prihvati da dobije izvestaj sa na primer 90% tacnosti rezultata.
Земунац
Проблем код нас је са одуговлачењем суђења због разних разлога. Не појави се адвокат, не појави се оптужени, не појави се сведок, не појави се тужилац, не појави се вештак и рочиште се одлаже за неколико месеци (не дана). Месец по месец и практично се одрже два рочишта у току једне године и то непотпуна. Изричу судије казне за неодазивање позиву, али то је реткост, а не чух да је икад суд наредио привођење због неодазивања на позив. Само мало реда што се тога тиче и не требају алгоритми.
angelina
Nema sanse...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.