Носталгична ренесанса

Да, било је то те 1986. године огромно и узбудљиво филмско изненађење пристигло из Холивуда као нешто до тада невиђено на великом платну. Какве авионске вратоломије у небеским висинама, каква музика, нова глумачка звезда, херојство и пилотски мачоизам, како добро смишљено упакована љубавна прича! А све то само уз употребу такозваног трик снимања, без компјутерски генерисаних слика, јер то тада није ни постојало. Присећам се, ето, филма „Топ ган”, сада већ преминулог Тонија Скота, који је пре 36 година у једном даху освојио свет и постао планетарни хит.

Наравно, после те прве узбудљиве опчињености оним виђеним у Скотовом филму – у звездане висине лансирао је глумца Тома Круза, потврдио глумачке квалитете Вала Климера, Еда Хариса и у мушка срца на дуже уселио глумачку појаву Кели Макгилис због улоге инструкторке летења Шарлот Блеквуд-Чарли – уследила је и доза отрежњења и запитаности над пласираним садржајем. А садржај изворног „Топ гана” је био такав да би га мој покојни отац, онако мирно и сталожено, како је то умео, назвао „америчком пропагандом”. Са ове временске дистанце од његовог настанка могу да кажем да то и јесте било то – пропаганда, јер је овај филм с повишено снажним патриотским набојем сниман у време још увек интензивног хладног рата и (увек) потенцијалних оружаних обрачуна између САД и тадашњег СССР-а и њиме је светској публици јасно стављено на знање ко би несумњиво био победник. Уз то, у настанку Скотовог филма огромну логистичку подршку дала је Реганова администрација, Пентагон и Америчка ратна морнарица, па су тада критичари писали и да је „Топ ган” заправо „рекламни спот за војноиндустријске комплексе и америчку војску” и да је реч о „милитаристичкој пропаганди”...

Е сад – једна од (филмско-историјски гледано) узбудљивијих филмских прича, која је обележила многе гледалачке животе, постала део поп-културе, а у сваком случају значајно обележила каријеру велике и моћне холивудске звезде Тома Круза, добила је свој наставак после више од три деценије. Филм „Топ ган – Маверик”, сада у режији Џозефа Косинског и поново с Томом Крузом у улози самоувереног, неухватљивог, али и бунтовног пилотског капетана Пита Мичела-Маверика. Наравно, сада старијег и зрелијег, али и даље привлачног и моћног у намењеној му улози небеског акционог хероја, с којом се давно сродио и због које смо га касније све чешће гледали у силним наставцима „Немогуће мисије”.

Светска премијера овог новог „Топ гана” догодила се недавно на 75. Канском фестивалу и сада се веома успешно шири по светским биоскопима (америчка дистрибуција је одложена за нешто касније), што се и дало очекивати. Какав је овај филм Косинског? У најкраћем – то је нека врста делимичне реконструкције изворног филма, на ивици оног што би се уобичајено називало римејком да прича није освежена придодатим елементима. Као и сваки холивудски акциони филм новије генерације, и овај са собом доноси повишени адреналин, постпродукцијски до савршенства компјутерски генерисану слику (што свеукупну визуелност чини фасцинантном), повишени (амерички) хероизам и патриотизам, а уз све то присутна је и та доза такозваног носталгичног романтизма. Чињеница је, „Топ ган – Маверик” игра и на карту носталгије с којом се жели тај призив публике сачињене од обожавалаца изворног хита из 1986. године.

Радња и овог новог филма дешава се у миљеу школе Топ ган у калифорнијском Мирамару, коју похађају најбољи амерички морнарички пилоти, а уз Тома Круза своје улоге из првог филма репризирају Вал Килмер и Ед Харис. Украсни цвет у мачоистичком пилотском окружењу сада је глумица Џенифер Конели, у улози конобарице и за филм неопходне „љубавне шеме” тог храброг, вештог и бунтовно отпадничког главног јунака. Због сцена акционих вратоломија Тома Круза, повремено се гледаоцу причини да гледа какву од његових „Немогућих мисија”. Али, све у свему, уз високе продукцијске стандарде „Топ ган – Маверик” Џозефа Косинског задовољава и стандарде биоскопске публике опредељене и иначе за адреналинске акционе садржаје...

На идеолошком плану, у чему је разлика између изворног и овог новог „Топ гана”? Па, можда највише у томе што у филму Косинског амерички спољни непријатељ (зачудо) није именован. Да ли се то играло на карту „политичке коректности”? Прави одговор вероватно једино зна легендарни холивудски филмски и телевизијски маг Џери Брукхајмер, продуцент оба „Топ гана”...