Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Електронски отпад најбрже „расте”

Напредак технологије, ниске цене кућних уређаја, њихов кратак животни век – само су неки од разлога због којих се електронски и електрични отпад увећава три пута брже од комуналног
(Pixabay)

Један од највећих глобалних проблема – раст електричног и електронског отпада (ЕЕ отпад) – Европска унија покушаће да реши и увођењем универзалног пуњача за све телефоне, таблете, смарт сатове… од 2024. године. Процене су да је годишња стопа раста овог отпада од три до пет одсто, а стручњаци на величину проблема указују и податком да он расте три пута брже од комуналног отпада.

Према подацима Удружења рециклера Србије, од 2011. до 2021. године рециклирано је око 310.000 тона електричног и електронског отпада, што је око 28.000 тона годишње. Како за „Политику” објашњава генерални секретар овог удружења Марко Вученовић, повећање количине ове категорије отпада последица је пре свега развоја друштва.

– Према подацима Агенције за заштиту животне средине, број предузећа која испуњавају законску обавезу достављања извештаја о електричним и електронским производима који се стављају у промет у последњих неколико година се повећава. Међутим, бројке се не повећавају само због нешто прецизније евиденције, него због све веће употребе електричних и електронских производа. А то је тренд који ће се сигурно наставити – појашњава наш саговорник и додаје да повећање количине овог отпада поставља пред државу нов изазов – његово збрињавање. Наиме, како је реч о специфичном отпаду, лош третман може негативно да утиче на здравље људи и на животну средину, а накнадно чишћење загађених подручја је веома скупо.

Све бржи напредак технологије који доводи до опадања цена телефона, телевизора, лаптоп рачунара, фрижидера, али и све краћи животни век кућних уређаја међу разлозима су због којих се увећавају количине електричног и електронског отпада. Али, како објашњава наш саговорник, савремена технологија омогућава да резултат рециклаже буде сировина високог степена чистоће, спремна за поновну употребу.

– Поједине компоненте и врсте материјала, као што су на пример неке врсте пластике и хлорофлуороугљеници, захтевају посебну врсту третмана у специјализованим постројењима, због чега се они извозе. Посебан проблем и изазов представљају отпадне батерије. У Србији се сакупљају и извозе батерије које су предате на рециклажу у оквиру уређаја, лаптопа, телефона, даљинског управљача… јер су за електричне и електронске уређаје предвиђена подстицајна средства. На тај начин се годишње збрине око 20 тона отпадних батерија, док су процене да сваки грађанин годишње генерише око један килограм отпадних батерија. Због овога је потребно хитно обезбедити подстицаје за збрињавање отпадних батерија путем извоза, а како би се успоставило организовано сакупљање и спречиле последице по животну средину и здравље људи – наглашава Вученовић и додаје да наши рециклери имају најсавременије погоне у овом делу Европа и капацитете да прераде много веће количине ЕЕ отпада од оних које се тренутно сакупе.

Наш саговорник подсећа и да Србија нема регистар произвођача и увозника у којем би се уносили подаци о компанији, врстама електричне и електронске опреме коју пласирају на тржиште, начину испуњавања одговорности произвођача…

– А када су у питању наши оператери, кључни проблем је неуређен оквир за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада. Влада већ шест година није донела акт којим прописује критеријуме и начин доделе подстицаја. Ситуација се донекле поправила у смислу редовности исплате, али је њихов обим и даље недовољан. Претходних неколико година држава је годишње наплаћивала између 10 и 12 милијарди динара по основу накнада за заштиту животне средине, док је ове године за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада издвајано од две до три милијарде – истиче Вученовић и додаје да је законска регулатива у овој области показала више слабости. Па, према његовим речима, принцип загађивач плаћа није до краја примењен, док принцип продужене одговорности уопште није заступљен у управљању посебним токовима отпада.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iVar
U mnogim mestima ne postoji mesto za odlaganje elektronskog otpada! Odgovorno tvrdim! Sramota u današnje vreme!!!
Grunf
Eeeee punjaci ce narocito da poprave stvar, sta cemo sa baterijama koje se ne menjaju normalno nego samo hiruskim zahvatom ili kad imate uredjaj koji radi sasvim zadovoljavajuce ali ne mozete da ga koristite na novoj verziji OS-a jer nema vise podrsku proizvodjaca pa ne postoji drajver i da ne nabrajam dalje.
Ovdašnja
EU je posle 10 godina većanje rešila problem punjača koji ima 30 grama i dimenzija je 4 sa 3 cm, a gušimo se u beloj tehnici i aparatima koji bi mogli da se popravljaju i služe još decenijama. Posle neko priča o partijskom zapošljavanju u Srbiji. Pogledajte u Brisel pa mi recite da su oni mudraci tamo primljeni po konkursu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.