Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већина великих научника била је религиозна

Мозаик са ликом Алберта Ајнштајна на изложби у Шпанији (Фото: EPA/Cabalar)

У чланку „Кеплер и научници о Богу и човеку” поштованог господина протојереја-ставрофора Александра Средојевића дат је осврт у вези с мојим ранијим написом „Мајка великог научника оптужена да је вештица”. У потпуности сам сагласан с протојерејевим тврдњама да су већина великих научника, кроз читаву историју, били искрени верници цркава народа из којег су потекли.

На интернету, под насловом типа „Famous Scientists Who Believed in God”, добија се неколико спискова великих научника-верника из различитих епоха. У свом чланку споменуо сам научнике кажњене од стране црквеног и световног суда због њихових открића која нису била у складу с тадашњим верским догмама.

Међутим, нико од наведених научника није био атеиста, којих у то време практично није ни било. На пример, Никола Коперник, пољски католички свештеник, знао је да ће ставом да се Земља окреће око Сунца, а не обратно, изазвати револт и реакцију инквизиције, па је своју славну књигу дао у штампу тек када му је „душа била у носу”. Ипак, постојали су велики мислиоци који се, иако не атеисти, нису у потпуности уклапали у тадашње религијске прописе. Један од њих је филозоф Волтер, кога је Католичка црква за живота сматрала антихристом, да би после његове смрти, прешла преко његових грехова. Лав Толстој, вероватно највећи словенски писац, написао је многе текстове у хришћанском духу, али у старости запада у разне сукобе, међу којима и са сопственом породицом, а такође и с православном црквом. Црква с којом се разишао крајем живота, нажалост, ни до данас му није опростила. Такође, необичан је случај Ајнштајна, који, иако по народности Јеврејин, није у потпуности прихватао јеврејску религију, о чему говоре разни филозофско-религијски чланци. Ајнштајн, који је својим открићем фотоелектричног ефекта основао квантну механику, добивши за то Нобелову награду 1921, није се слагао с принципом неодређености, која је има битну улогу у овој механици. Своје противљење изразио је чувеном реченицом „Бог се не коцка”.

Што се тиче вештица, које су биле спомињане у претходним чланцима, њихово прогањање се продужило из средњег такође и у нови век. Прва вештица је спаљена у Шпанији 1481, а последња у Мексику 1850. У западноевропским земљама спаљивање је постепено замењивано вешањем, које је било такође без проливања хришћанске крви.

Последња вештица у Енглеској, над којом је извршена смртна казна вешањем 1684, била је Алиса Моланд. У Шкотској је то била Џенет Хорн, која је спаљена 1727, тј. у години Њутнове смрти. Последња вештичја жртва у Швајцарској била је 1782 Ана Гелди, али је егзекуција над њом била крвава – декапитација. Најчувенија америчка суђења вештицама била су у Сејлему 1692/93, са око двадесетак жртава. Последње такво суђење у Америци било је 1878. (година Берлинског конгреса), али су тада окривљене жене остале у животу. Последња спаљена вештица у Пољској била је Барбара Здунк 1811. окривљена за изазивање пожара који је уништио скоро цео град Ресел.

Драган Станковић,
Београд

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Galileo Galllei (1564) je ocevidno nepoznat u Srbiji. On je prvi fizicar koji je opovrgnuo Aristotelovu fiziku i pokazao crkvi njeno pravo mesto: izvan nauke.
Maxim
Religioznost "velikih naučnika" i verski fanatizam današnjih turbovernika nemaju nikakve veze. Paskal je bio jedan od veoma religioznih naučnika, pa pročitajte šta on kaže o ateistima i vernicima. Ako uopšte hoćete da razmišljate.
Danilo Stojicevic
Tri najveca uma medju Srbima (verovatno) su Tesla, Pupin i Milankovic i svi su bili religiozni.
Milan Rabrovo
Verovati u boga i biti religiozan su različite stvari
Nebojša Joveljić
Da bi se stekla pravilna ocjena koliko je danas religija prisutna medju naučnicima i generalno najumnijim ljudima najbolje je pogledati koliko religiznih članova ima Srpska akademija nauka i umjetnosti. Kladim se manje od 10 posto, i to uglavnom umjetnika.
Перагеније
САНУ је био и остао рецидив титоизма. Ту је на прсте могуће пребројати заиста заслужне, као што је Душан Ковачевић. Да није политике, Емир Кустурица би био члан европских академија...
dr Slobodan Devic
Nema razlike izmedju nauke i religije; prva je zasnovana na prirodnim zakonima a druga na Bogu ...
bambi
Doktore, niste u pravu. Nauka i religija su dijametralne intelektualne aktivnosti coveka a evo i zasto. U nauci vrsimo observaciju prirode i na osnovu toga formiramo zakonitosti, zakone, modele, teorije. Dakle ne izmisljamo stvari, poboljsavamo saznanja sa novim cinjenicama, kreativno ucestvujemo u radu. U religijama moramo da prihvatimo sa strahopostovanjem sve sto nam se namesta a sto je plod ljudske izmisljotine. Nemamo slobodu volje, kreativnost. Zivimo u dogmama, kanonima i popovskim taksam

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.