Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политички игроказ у Бриселу

(Драган Стојановић)

Самит ЕУ у Бриселу био је политички игроказ, маска за давање статуса кандидата Украјини и Молдавији. Можда овај став пара уши, не подлеже политичкој коректности на чему Запад инсистира (из властитих интереса и потреба) али нека ме неко демантује да је било другачије. Какав западни Балкан, каква будућност, проширење! Он није на агенди нити  је предмет интереса ЕУ. Брисел и неке чланице ЕУ не скривају дубоки презир према Балкану којем својевремено, не тако давно, додаше  присвојни придев „западни” из интереса  познатих као „сфере утицаја”. Он је за њих нека врста отоманске касабе, али један камичак у њиховој ципели их жуља: има веома важну геостратешку позицију.

Једна земља је  учинила све што се од ње тражило, чак је променила  име и …ништа. Тамо је у односу на ЕУ где је била и пре преименовања. Друга не крије фрустрираност, а њен премијер иронично каже да очекује улазак у ЕУ до краја овог века, или на почетку новог! Председник Вучић рече отворено: није фер према Албанији и Северној Македонији, иначе чланицама „Отвореног Балкана” против којег су неке од челних земаља ЕУ! Уосталом да је реч о „политичком игроказу” сведочи и упозорење аустријског канцелара Карла Нехамера: „Давањем статуса кандидата Украјини и Молдавији  ЕУ уводи нови поступак у којем се још пре испуњавања критеријума уније даје статус кандидата.”

Украјина је пре три месеца поднела пријаву за кандидатуру! Невероватно каквом се брзином она прихвата. Друге земље које чекају, попут БиХ, са западног Балкана – нису на талону. Колико само лицемерја, двоструких стандарда, цинизма у „објашњавању” бриселских бирократа има у овоме! Да се не на помисли да сам противник кандидатуре Украјине и Молдавије, напротив треба пријатељској земљи честитати, али зашто не рећи: ово је политичка, геостратешка одлука, а никако  основа на којој се темељи функционисање ове организације  на Старом континенту, назване ЕУ.

И начекаће се и једна и друга држава. Осим, ако се другачије не нареди, а зна се одакле наредбе стижу. ЕУ, треба  читати – САД, жели да на овај начин (давањем кандидатура Украјини и Молдавији) „обележи” своју сферу утицаја. Да ли ће то бити цела Украјина, или половина – није битно: Запад ту жели да укуца „гранични” камен да би сутрадан „сместио” НАТО.

Све ово што се сада догађа у виду игроказа или политичке фарсе је већ виђено. Помоћи ћу да се присетите. Румунија и Бугарска су у питању. Оне су 2007. експресно примљене у ЕУ због страха од утицаја Русије. Било је у томе и комичних ствари о чему су медији извештавали: бугарска влада и парламент су експресно усвајали законе и акта ЕУ не преводећи их са енглеског језика.

Зашто исписујем ове редове када се унапред знало да Србија на овом самиту неће отворити нови кластер и да о неком убрзању корачања ка ЕУ нема ништа? Најавио је то и председник Вучић, знао је да ће га „решетати” претњама да мора да уведе санкције Русији, да се проблем „Косова” мора што пре решити, а зна се како. Било је чак и бесмислица из дипломатске кухиње Брисела да се плаши да оде на самит управо из поменутих разлога. Показало се да је све то било уобичајено блебетање (није политички коректно употребити ову реч) бриселских чиновника.  Пишем, међутим, ово из разлога да  потврдим оно што сам увек тврдио: ЕУ не зна шта ће са собом. Она не улива поверење. Неозбиљна је, лута (прочитајте  изјаве Урсуле фон дер Лајен  у последњих месец дана, једна другу искључују, или шефа дипломатије Ђузепа Бореља), нема самосталност, чека шта ће рећи Вашингтон под чијом је јурисдикцијом. И онда када не могу против ње, или неког већег, Русије, Кине, онда ударају на мале да искале бес и немоћ.

Зато се иживљавају над нама претећи нам и условљавајући нас свим и свачим. Најновија резолуција немачког Бундестага је у том тону – изричитих захтева  и претњи . Зато и питање: да ли је вредно борити се за улазак у ЕУ када је очигледно да нас неће? Наша земља треба да ради на реформама, не гледајмо и не очекујмо ништа од Брисела. Уосталом, сигуран сам да ће после овог политичког игроказа у Бриселу подршка грађана ЕУ још више опасти.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста,
Крагујевац

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.