Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

На изради рукотворина ангажовано више од 1000 жена са села

(Фотографије Бета/ Зоран Петровић)

Поводом петогодишњице иницијативе „Упослимо 1000 жена у руралним подручјима” данас је у Палати Србија представљена поставка женских рукотворина и додељене награде и признања за допринос овој иницијативи и економском оснаживању жена.

Иницијативу спроводи Координационо тело за родну равноправност Владе Србије заједно са Етно-мрежом и НАЛЕД-ом.

Међу изложеним рукотворинама, делима вредних и креативних жена са села насталим у реализацији ове иницијативе, су оне са мотивима чувених пиротских ћилима, затим мотивима из Сјенице, тканице из Беле Паланке, двопређне чарапе из Тимочког краја, те лопте рађене техником пустовања вуне.

Стручна сарадница у Координационом телу за родну равноправност Зорана Димитријевић је истакла да је више од 1000 жена радно ангажовано на овај начин и остварило додатну зараду.

„Њихове рукотворине су обишле цео свет и данас се налазе у бројним дипломатско-конзуларним представништвима, установама и институцијама широм света”, рекла је она.

Додала је да то даје додатну видљивост и вредност женама које раде на њиховој изради и да су на тај начин њихове вештине препознате, а оне економски оснажене.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић изјавила је да је током реализације ове иницијативе остварено 22.000 сати радног ангажовања жена.

Према њеним речима, циљ пројекта јесте очување нашег културног наслеђа као и да се обезбеди материјална подршка за жене у руралним подручјима и њихов приступ тржишту рада.

„Ове жене представљају невидљиву армију којој смо кроз иницијативу „Упослимо 1000 жена у руралним подручјима” обезбедили да буде видљива. Настојимо да им обезбедимо статус чувара традиције јер оне то својим радом управо и чине, јер доприносе очувању нашег културног наслеђа”, рекла је она.

Додала је да су захваљујући овој иницијативи обезбеђене обуке и програми радног оспособљавања за стотине дугорочно незапослених жена и успостављене занатске колоније у Сомбору, Пироту, Инђији, Лозници, Новом Пазару и Старој Пазови.

Кључну улогу у овом послу, према њеним речима, имају градови и општине, јер они обезбеђују просторе за рад, опрему, обуке.

Један од таквих градова је Пирот, чији градоначелник Владан Васић је истакао да Србија може да се поноси изложеним рукотворинама а да се Пироћанци највише поносе пиротским ћилимом и да му је драго што су последњих година направили помак у презентацији ћилима.

„Одржано је неколико значајних ткачко-дипломатских колонија а ћилим смо уврстили у протоколарне поклоне Владе Србије и Министартсва спољних послова. За ћилим смо добили заштиту географског порекла и надам се да ћемо га ставити на УНЕСКО-ву листу заштите”, рекао је Васић.

Навео је да је ове године из градског буџета издвојен новац за ткање 30 метара квадратних стаза са мотивима пиротског ћилима за манастир Хиландар а следеће године ће се радити бројне реплике старих пиротских ћилима који се налазе у фонду пиротског музеја.

На тај начин ће се обезбедити и радно ангажовање жена на овим пословима.

У реализацији ове иницијативе, протеклих година велику помоћ су пружиле разне амбасаде у Србији као и жене амабасадора.

Међу њима је амбасада Канаде, која је ангажовање жена подржала кроз канадски фонд за локалне иницијативе а канадски амбасадор у Београду Џајлс Норман је истакао да је ова иницијатива усађена у један од четири кључна канадска приоритета а то је родна равноправност и економско оснаживање жена.

„Веома смо срећни што смо помогли да се у жижу ставе рукотворине које праве жене а једнако нам је важно што смо им пружили могућност да додатно зараде и запосле себе”, рекао је канадски амбасадор.

Додао је да је посебна помоћ дата женама у Панчеву, Оџацима, Белој Паланци, Кладову и Књажевцу и да се она огледала у подршци унапређењу њихових радионица и набавци опреме и алата за рад.

За допринос економском оснаживању жена у руралним пределима додељено је пет институционалних и корпоративних признања и пет индивидуалних.

Институционална и корпоративна су добили цементара „Моравацем”, Телеком Србија, „Кока-кола” ХБК, Србија Карго а индивидуална Станка Пејановић из „Горења”, Зафирис Лампадаридис из хотела „Хајат”, Данијел Николић из Генералног секретаријата Владе Србије, Ана Илић, вођа тима Србија ствара и амбасадор Белгије у Србији Коен Адам.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.