Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БОРУТ ПАХОР, председник Словеније

Сад се одлучује о судбини западног Балкана

Видим да мој пријатељ Вучић не може у потпуности да рачуна на европску будућност Србије, зато се труди да очува стратешке односе на свим странама, а то је све теже и теже
Борут Пахор (Фото Кабинет председника Словеније)

Специјално за „Политику”

Преспански форум у Охриду окупио је неколицину европских лидера с циљем изградње будућности западног Балкана у модерној европској безбедносној архитектури. У времену када се суочавамо са безбедносном кризом и последицама пандемије вируса корона, на врата нам куцају и прехрамбена и енергетска узбуна. Европска унија је и даље на дугачком штапу за земље западног Балкана, те политичка сцена њених земаља подсећа на радњу Бекетове драме „Чекајући Годоа”.

Након Преспанског форума одржан је и самит НАТО-а у Мадриду, где се такође расправљало и о западном Балкану. Међутим, много тога се променило у погледу европске безбедности. Русија је, по документима Северноатлантске алијансе, 2010. године окарактерисана као „стратешки партнер”. Данас алијанса и Русија једна другу виде као главну претњу.

Специјално за „Политику”, коментаришући однос Европске уније према припајању земаља западног Балкана, Пахор изражава разочарање. Када је реч о регионалној иницијативи „Отворени Балкан”, не разуме зашто јој се не придруже и друге државе, а нарочито Косово. За српско-словеначке политичке односе тврди да су одлични.

Како оцењујете тренутну политичко-безбедносну ситуацију у Европи и како се она одражава на Словенију?

Прилике су се, посебно по неприхватљивој руској агресији на Украјину, битно погоршале. Све је постало непредвидљивије. Пољуљана је целокупна безбедносна и политичка архитектура која је настала након Хелсиншког договора и геополитичких промена након пада Берлинског зида. Ковид још није прошао, инфлација може да се преобрази у рецесију. Суочавамо се с прехрамбеном и енергетском кризом, а то може да утиче на социјалну стабилност. Укратко, много је разлога за бригу. Словенија, иначе, није непосредно војно угрожена, али дели све проблеме и бриге Европске уније, НАТО-а и целог западног света.

Пружили сте нарочиту подршку Босни и Херцеговини у добијању статуса кандидата за пријем у ЕУ. Зашто? Који је ваш коментар на закључке Европског савета и на њихову одлуку о вашем предлогу?

Драго ми је што је Европска унија коначно разумела ширење као геополитичко питање и поздрављам то што је Украјини и Молдавији дала статус кандидата за чланство. Разочаран сам што Европски савет није искористио тренутне околности и доделио БиХ статус кандидата. Добро је што је, захваљујући словеначкој иницијативи, на БиХ скренута пажња у завршном документу. Међутим, инсистира се на испуњавању услова. То може да значи да ће се наставити зачарани круг, из ког БиХ неће изаћи, а проблеми ће се гомилати.

На Преспанском форуму у Охриду, на панелу о будућности западног Балкана, затражили сте да се Србија и Косово међусобно признају као државе, подржавши тако захтев немачког канцелара Олафа Шолца и напомињући да садашњим статусом угрожавају безбедност западног Балкана. Такође, затражили сте и од земаља из ЕУ које нису признале Косово да то учине. Дан касније премијерка Србије Ана Брнабић изнела је као доказ Резолуцију СБ УН 1244, која је на снази и која потврђује да је Косово део Србије. Она је посебно истакла да и Европа документима инсистира на нормализацији односа између Београда и Приштине, а не на међусобном признању. Зашто се занемарују документи УН и ЕУ?

Да, у формалном смислу, премијерка и пријатељица Ана Брнабић има право, а у политичком смислу разумем очекивање да ће успешан дијалог на крају довести до међусобног признања. Желео бих да тај дијалог поново ојача јер је његов успех у обострану корист. Обе стране, нажалост, сада, пре свега, истичу разлоге због којих не могу да га наставе. Разумем их, али то никуда не води. Поменуо бих још једну ствар. Као што знате, ја сам заговорник пројекта „Отворени Балкан”, и то од самог почетка. Не разумем зашто му се не придруже и друге државе, а нарочито Косово. То је сјајна платформа за побољшање односа.

Све је извесније да ће, након догађаја у Украјини, бити промењена геополитичка карта. Чека се дијалог. Мале земље, међу којима су и Србија и Словенија, о томе се готово и не питају. Где видите место ове две земље у новој подели света?

Желео бих да се Србија што пре прикључи и да онда наше две државе заједно припадају Европској унији. Поштујем одлуку Србије да не жели да припада НАТО-у. То је легитимно. По мојој оцени, баш сада и баш у овим условима одлучује се о геополитичкој судбини западног Балкана за следећих 10–15 година. Чињеница да ЕУ не жели или не зна снажније да дође у овај део Европе – имаће последице. На овом простору ће се утврдити Русија, Кина, Турска и заливске државе. ЕУ никако не успева то да сагледа. И даље ћу се, и преко иницијативе Брдо ‒ Бриони, залагати за европску перспективу западног Балкана и његово прикључивање ЕУ.

Србија и Словенија имају традиционално добре односе. Како их додатно унапредити упркос томе што је Словенија део ЕУ, а Србија жели да постане део европске породице, али да сачува неутралну војну политику?

Ваша оцена је сасвим правилна. Односи између Словеније и Србије су одлични, врло разгранати и разноврсни. Радује ме брзи пораст обима робне размене, много је размена на подручју културе, а посебно су важни међуљудски контакти. И на политичком нивоу су односи одлични. Верујемо да ће и Србија и ЕУ учинити све да Србија што пре постане чланица Европске уније. Војна неутралност није препрека – и у ЕУ имамо неутралне државе. Али чињеница је да ЕУ има заједничку спољну и безбедносну политику, за коју желимо да постане ефикаснија, а први услов за то је јединство њених чланова.

Која је ваша порука Србији?

Словенија и Србија су пријатељске државе. Сећам се како сам, 2010. године, дошао у прву званичну посету Београду и почео да рехабилитујем наше односе, који су били рањени због рата у Југославији и словеначког признања Косова. Србији није лако. Видим да мој пријатељ Вучић не може у потпуности да рачуна на европску будућност Србије, зато се труди да очува стратешке односе на свим странама, а то је у овим геополитичким поделама све теже и теже. Врло је важно да при свим проблемима Србија јача демократију и кроти национализам. Надам се да ће Србија успети да премости садашњу захтевну геополитичку ситуацију у духу европских вредности.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar
Dvolicni slovenci su zaboravili istoriju svoje "dezele".. polako docice i nase vreme!
ga
Нећемо у НАТО јер не добијамо ништа. Господине Пахор, имам утисак да Словенија много тога дугује Србима, да не набрајам. Сви знамо зашто. Пробајте снажније да станете уз Српску. Ако би добили независност Републике Српске, Срби би вероватно и ушли у НАТО. Овако, док НАТО покушава све да узме а ништа не нуди, нормално је да Русија има јако упориште међу Србима.
Jan Beran
Ne čude gluposti u kometarima, čudi njihova skoro jednoglasna sloga oko većine tema...
Vitko
Niti mesec dana po proglašenju nezavisnosti Kosova je Slovenija 5. marta 2008 priznala nezavisnot i suverenost države Kosovo. To je bila „prijateljska“ gesta Slovenije prema prijateljskoj državi Srbiji. Tada je u Skupštini predsednik stranke SNS Zmago Jelinčič rekao, da je to „nož u leđa Srbiji“ i bio je u pravu. SNS nije glasala za priznaje.
petar janicijevic
Pored ovakvih prijatelja, kome Jos trebaju neprijatelji? Nista ne treba zaboravljati, a posebno status srpske nacionalne manjine u Sloveniji I nacin kako se tretira SPC. Zelim I'm godisnje bar 50.000 siptara godisnje....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.