Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хулиганизам између политике и криминала

Од 122 навијачке групе на западном Балкану, 78 су „ултрас”, од којих се чак 21 група може сматрати скупином хулигана, наводи се у истраживању Глобалне иницијативе
Финале АБА лиге, прекинута утакмица 6.јун 2022. (Фото Бета/Б.Божић)

 

Србија је земља са чврстим везама хулиганских група с криминалним и политичким структурама, наводи се у истраживању Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала.

Извештај под називом „Опасне игре: фудбалски хулиганизам, политика и организовани криминал на западном Балкану” објављен је 27. јуна, а аутори су Саша Ђорђевић и Италијан Руђеро Скатуро из Глобалне иницијативе.

У истраживању је анализирано стање у Србији (Косово), Северној Македонији, Црној Гори, Албанији и Босни и Херцеговини.

Од 122 фудбалске навијачке групе на западном Балкану, њих 78 аутори су сврстали као „ултрас” групе, а од тих 78 чак 21 група се може сматрати хулиганском.

Истраживачи су у „ултрас” групе из Србије, између осталих, сврстали: „Делије”, „Гробаре”, „Инвалиде”, „Фирму”, „Јакузу”, „Мераклије”, „Екстреме”, „Торциду Санџак”…

Босанске „ултрас” групе су, према овом извештају,: „Фукаре”, „Робијаши”, „Демони”, „Лешинари”, „Сила небеска”… Њихове „колеге” из Црне Горе су: „ФАП машина”, „Врагови”, „Хајвани”, „Варвари”… У Северној Македонији се као „ултрас” групе истичу „Ајдуци”, „Мајмуни”, „Паткари”, „Фаланга”…

„Пронашли смо 122 навијачке групе на западном Балкану, али оне нису исто организоване. Зато смо направили разлику између ’ултраса’ – страствених и организованих група навијача често тврдог политичког става и ’хулигана’ који свој идентитет испољавању вербалним и физичким насиљем и наносе штету друштву кроз криминал”, каже за „Политику” коаутор истраживања Саша Ђорђевић.

Истраживачи су за сваку од навијачких група тражили везе с насиљем, политиком и криминалом разговарајући са фудбалским фановима, експертима, новинарима, као и са полицајцима у региону. Тако су открили да 21 навијачка група на западном Балкану има своја „хулиганска крила” и може се сматрати опасном.

„Важно је напоменути да нису сви навијачи истовремено и хулигани. Пронашли смо примере где поједини навијачи управо због хулиганизма одлазе из групе или праве нове”, додаје Ђорђевић.

Проблем насиља у спорту у већој или мањој мери изражен је на целом западном Балкану. Најчешће се испољава кроз туче навијача ривала у главним и већим градовима или кроз сукоб с полицијом.

„Хулигани се најчешће баве трговином наркотицима, оружјем и рекетирањем. Штавише, навијање и фудбал им служе или као параван за криминалне активности или као погон за регрутацију нових чланова”, објашњава Ђорђевић.

Тинејџери се најчешће придружују „ултрас” групама јер воле фудбал, спорт и тим за који навијају, а чланством у групи се појачава емоционална веза која временом може да пређе у хулиганизам и криминал. Клуб за који се навија у породици, комшилуку и школи снажно утиче на децу и њихову одлуку којој групи ће се придружити.

„На пример, ако тинејџер расте у Блоку 72 у Новом Београду, велика је вероватноћа да ће навијати за Партизан. Чланство почиње дружењем, а напредак зависи од понашања на трибини и улици. Хулиганске групе најчешће регрутују појединце који могу да мобилишу велики број навијача на трибини, знају борилачке вештине или добро баратају ножевима и ватреним оружјем. На почетку се доказују ситним кривичним делима као што су крађе, а касније у сукобу с полицијом. Постоје и бенефити као што је бесплатан одлазак у други град или иностранство на утакмицу. Поједине групе имају посебне форме иницијације које су врло често насилне”, истиче Ђорђевић.

Иако степен насиља хулиганских фудбалских група и умешаности у криминал и политику варира од земље до земље, овај феномен заслужује све већу пажњу и интегрисани регионални приступ, јер с годинама поприма све озбиљније размере.

„За разлику од сличних извештаја који се најчешће фокусирају на појединачну земљу, колега Руђеро Скатуро и ја кренули смо са мапирањем навијачких група у региону. Љубав према фудбалу био је главни мотив нашег истраживања. Сматрамо да је регионални приступ решењу хулиганизма важан јер је фудбал спорт који би требало да спаја, а не да раздваја”, закључује Саша Ђорђевић.

Вођа групе – дилер дроге

Само у Београду је у периоду од 2013. до 2018. године погинуло осам особа у 182 инцидента у вези с окршајем фудбалских хулигана, пише у извештају, уз напомену да се већина ових инцидената догодила ван спортских објеката.

„Многи од осуђених за насилне злочине на спортским приредбама раније су осуђивани за наношење телесних повреда, убијање и злостављање животиња, недозвољену производњу, поседовање и промет оружја и дроге и крађу”, наводи се у публикацији.

Глобална иницијатива подсећа и на истраживање спроведено 2012. године, које је показало да је против 30 вођа хулиганских група у Србији поднето 279 кривичних пријава.

Тројица од ових мушкараца починила су убиства, један је убијен, док је 12 било умешано у кривична дела у вези с диловањем дроге.

Од „Манијака” до „Принципа”

Према расположивим подацима, прве „ултрас” навијачке групе у бившој Југославији се појављују крајем осамдесетих година прошлог века, када се у Сарајеву формирају „Манијаци” и „Хорде зла”, те „Делије” и „United force” у Београду. Како су политичке и међуетничке тензије у СФРЈ расле, тако су навијачке групе добијале на значају, па су многи „ултрасовци” током ратног распада Југославије навијачке дресове заменили маскирним униформама. Касније су хулигани из „ултрас” група постали ресурс организованих криминалних група.

У Вишем суду у Београду у току је процес против Вељка Беливука, некадашњег вође навијачке групе ФК Партизан „Принципи”, оптуженог да је вођа организоване криминалне групе. Беливук и чланови његове групе ухапшени су фебруара 2021. године и терете се за седам тешких убистава, производњу и продају дрога и низ других кривичних дела.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.