Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија због отворености добар мост за повезивање

(Фото Д. Јевремовић)

У закључним ставовима на самиту НАТО у Мадриду наводи се да ће се пратити односи Србије са Русијом, подсећа професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић и оцењује да је наша земља због отворености и жеље да сарађује са свима добар мост за повезивање.

Коментаришући притиске које наша земља трпи због неувођења санкција Русији, Митровић за Танјуг каже да су ти притисци непрекидни јер блок најразвијенијих земаља, САД, земаља НАТО пакта, ЕУ, од нас захтевају да се постројимо испод њихове заставе, али не везано само за тренутни сукоб у Украјини, већ да се уопште сврстамо са њима против Русије.

Како каже, то је нама немогуће из огромног броја разлога почев од вишевековне блискости, економске сарадње, а и због тога што смо сами били жртва санкција, бомбардовања.

„Не можемо уводити санкције било коме, погоотову не по диктату”, наглашава Митровић.

Говорећи о самиту у Мадриду, Митровић наводи да је одржан у ситуацији никад горих односа између Русије и САД и других земаља запада после Другог светског рата, али и заоштреног односа запада према Кини.

Наводи да је и иначе приступ Запада, нарочито САД, да све друге државе света морају да прате и да буду сагласне са њиховим виђењем међународних односа, међународног поретка и да прате њихове интересе.

„Што је држава снажнија и више способна да се одупре том очекивању или да у још већој мери намеће властите интересе и понаша се у складу са њима, то се она више види као узурпатор поретка, изазивач и у крајњој фази непријатељ”, каже Митровић.

На констатацију да за Кину, за разлику од Русије, није речено да је непријатељ, Митровић каже да Кина „добија опомене” и да се први пут нашла као тема, а да је у безбедносним документима САД, окарактерисана као изазивач, претња, као противник демократског процеса.

Истиче и да су премијери Белгије и Холандије рекли да се не сме игнорисати оно што говори и чини Кина, као као што је рађено с Русијом и поручили су да не треба радити на наративу демократског света против аутократског и на тај начин стављати у исти кош Кину, Русију и многе друге земље које желе да сарађују са свима и не желе да бирају између вештачки подељених и наметнутих опција.

„Србија спада у групу земаља која жели да се развија, која жели мир, сарадњу како са земљама региона, тако и са земљама широм света, која је увек имала слуха за различите култруе, вредности, која не сматра себе супериорнијом и свој сет вредности, свој идентитет супериорнији у односу на неки други и у том смислу ми имамо заиста одличне односе са земљама широм света и отворени смо за сарадњу са њима и ту леже многе могућности”, каже Митровић. Каже и да је украјински сукоб изазвао „постројавање земаља ЕУ под барјаком међународног права” и констатује да нама то у Србији делује чудно због тога што многе од тих земаља нису обраћале толико пажње међународном праву када су нас бомбардовале.

Наводи да те земље било ко може с правом прозвати због двоструких стандарда, те довести њихове ставове под сумњу.

„Упитно је и зашто су се тако ујединили у моменту када треба да се удруже у снабдевању Украјине наоружањем, а нису били тако јединствени када је избила пандемија”, каже.

Митровић сматра да је занимљиво оно што је претходило Самиту у Мадриду, а то су будуће чланице НАТО Финска и Шведска и захтеви које је Турска поставила, а за које су две будуће чланице обећале да ће испунити.

„Оне морају испунити оно што су обећале, а обећале су много тога што представља одрицање од њихових вредносних ставова, идентитета, па чак и законских решења и вишедеценијске праксе давања азила разним припадницима различитих политичких група које Турска сматра терористима”, додаје Митровић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.