Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АУТОРСКИ ТЕКСТ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА ЕУ ЗА СПОЉНУ ПОЛИТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ

Москва ће морати да бира између привредног раста или оружја

Да ли су санкције против Русије корисне? Да, већ снажно погађају Владимира Путина и његове саучеснике и њихови ефекти по руску економију ће се временом повећавати.
Ђузеп Борељ (EPA-EFE/J. Geron)

Пошто је Русија намерно прекршила међународно право инвазијом на Украјину, ЕУ је усвојила шест пакета санкција против Москве. Наше мере сада погађају скоро 1.200 појединаца и 98 организација у Русији, као и значајан број сектора руске привреде. Ове санкције су усвојене у координацији са чланицама Г7. Њихова делотворност је појачана чињеницом да су их преко четрдесет других земаља (укључујући традиционално неутралне земље) усвојиле или су предузеле сличне мере.

До краја 2022, смањићемо наш увоз руске нафте за 90 одсто и убрзано смањујемо увоз гаса. Ове одлуке нас постепено ослобађају зависности која је дуго кочила наше политичке изборе који су били суочени са агресивношћу Владимира Путина. Вероватно је веровао да се Европа неће усудити да уведе санкције због своје енергетске зависности. То није најбезначајнија од бројних погрешних прорачуна руског режима током овог сукоба. Наравно, тако брзо одвикавање од руских енергената такође ствара озбиљне потешкоће за многе државе ЕУ као и за неколико привредних сектора. Али то је цена коју морамо да платимо за одбрану наше демократије и међународног права, те предузимамо неопходне кораке да се с тим проблемима носимо у пуној солидарности.

Неки ће се можда питати да ли ове санкције заиста утичу на руску привреду. Једноставан одговор је да. Иако Русија извози много сировина, она нема други избор до да увози многе производе високе додате вредности које не производи. Што се тиче напредне технологије, она је 45 одсто зависна од Европе и 21 одсто од САД, у поређењу са свега 11 одсто од Кине.

У војној области, која је круцијална у контексту рата у Украјини, санкције ограничавају капацитет Русије за производњу прецизних пројектила попут „искандера” или КХ 101. Готово сви страни произвођачи аутомобила су одлучили да се повуку из Русије, а неколико аутомобила руских произвођача продаваће се без ваздушних јастука или аутоматског мењача.

Нафтна индустрија пати не само од одласка страних оператера већ и због тешкоћа у приступу напредним технологијама као што је хоризонтално бушење. Могућност руске индустрије да покрене нове бушотине ће вероватно бити ограничена. Коначно, да би одржала ваздушни саобраћај, Русија ће морати да повуче већину својих авиона из промета како би повратила резервне делове који су потребни да би остали могли да лете. Овоме се додаје и губитак приступа финансијским тржиштима, искључење из великих глобалних истраживачких мрежа и масивни одлив мозгова.

Што се тиче алтернативе коју Кина нуди за руску привреду, она је у стварности ограничена, посебно за високотехнолошке производе. Кинеска влада, која је врло зависна од извоза у развијене земље, до данас није помогла Русији да заобиђе санкције Запада. Кинески извоз у Русију је опао у складу са извозом западних земаља.

Хоће ли ови значајни и растући утицаји навести Владимира Путина да модификује своје стратешке прорачуне? Вероватно не у блиској будућности: његови поступци нису вођени првенствено економском логиком. Међутим, приморавајући га да бира између привредног раста и оружја, санкције га стављају у стеге које се постепено стежу.

Када је реч о утицају ових санкција на треће земље, посебно афричке, које зависе од руске и украјинске пшенице и вештачког ђубрива, јасно је где лежи одговорност у смислу прехрамбене кризе. Наше санкције ни у ком облику не циљају на извоз руске пшенице или ђубрива, док је Украјина спречена да извози своју пшеницу због блокаде Црног мора као и разарања изазваних руском агресијом. Ако би се појавила таква питања везана за наше санкције, спремни смо да успоставимо одговарајуће механизме за њихово решавање. Обавестио сам своје афричке колеге о томе и замолио их да их не заваравају неистине руских власти о нашим санкцијама.

Прави одговор на тешкоће на светским тржиштима енергената и хране јесте престанак рата. То не може да се постигне прихватањем руског диктата; може се постићи само повлачењем Русије из Украјине. Поштовање територијалног интегритета држава и некоришћење силе нису западни или европски принципи. Они су основа целокупног међународног права. Русија их безбрижно гази. Прихватање таквог кршења би отворило врата закону џунгле на глобалном нивоу.

Супротно ономе што смо прилично наивно мислили пре коју годину, економска међузависност не подразумева аутоматски пацификацију међународних односа. Зато је императив транзиција на Европу као силу, на коју позивам од почетка свог мандата. Суочени са инвазијом на Украјину, почели смо да прелазимо са намере на акцију, показујући да, када је испровоцирана, Европа може да одговори. Пошто не желимо да ратујемо са Русијом, економске санкције су сада у средишту овог одговора. Оне већ почињу да делују и то ће чинити још више у наредним месецима.

Коментари45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган
Избор је јасан - ко не буде имао оружје, неће имати ни привредни раст, јер ће га запад поробити да служи нјима
Nenad S.
Jedva cekam da mu Lavrov replicira!
Зар је то европска вредност ?
У Борељовој земљи Шпанији муче животиње - бикове. Зар је то европска вредност ?
za Borelja
Spanija ima dug od 1.344.000.000.000 € (1.344 triliona). To je dug od 28.000 € po glavi stanovnika. "Dragi" Borelj kako bi bilo da spasavate svoju zemlju koja je ne samo bankrotirala vec je pred raspadom kao drzava.
Боривоје Банковић
Чињенице су следеће: Русија је други светски извозник оружја са преко 20% учешћа на тржишту, берзанска цена руског гаса јуче је била 1.700 долара а барел руске нафте кошта 110 долара. Али ако Борељ каже друкчије, ко је Русија да стоји на путу његовој срећи?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.