Додик и Цвијановићева против Шаровића и Јелене Тривић
Од нашег сталног дописника
Бањалука – Оно о чему се месецима спекулисало и што је изазивало интересовање у политичкој чаршији, од пре неки дан је и званично потврђено – за председничко место у Палати републике у Бањалуци снаге ће у октобру одмеравати кандидат владајуће коалиције Милорад Додик (СНСД) и Јелена Тривић из ПДП-а, иза чије кандидатуре су стале партије опозиције.
Ништа мања знатижеља није владала ни у вези с кандидатима које ће два највећа блока у РС номиновати за место у Председништву БиХ, у којем тренутно седи Додик. Озваничено је да ће ту позицију у Сарајеву, као представница владајућег блока, покушати да освоји Жељка Цвијановић, функционерка СНСД-а и актуелна председница Републике Српске.
Њој ће се из опозиције супротставити Мирко Шаровић, председник СДС-а, ког је подржао доминантан део опозиционих странака.
По првим реакцијама може се закључити да ће у наредном периоду, бар кад је реч о Републици Српској, најзанимљивији повод за анализе – које ће извесно уследити – бити одлука да се Додик, уместо за место у Сарајеву, номинује за Бањалуку.
Такође, сем највећих партија, чији кандидати уједно представљају два политичка блока, своје кандидате за ове две позиције имаће и поједине мање партије опозиције. Најинтересантнија политичка утакмица у Федерацији БиХ водиће се између Бакира Изетбеговића, чија је кандидатура за место у Председништву БиХ потврђена пре неколико дана и коме су главни адути породично презиме и јака страначка инфраструктура, и с друге стране Дениса Бећировића, потпредседника СДП-а, кога су подржале све партије опозиције.
Јединственог кандидата опозиције у суседном ентитету подржао је, међу осталима, и СББ Фахрудина Радончића, који каже да се „први пут истински десило да десетак озбиљних кандидата свој его и страначке интересе ставе у фиоке и да се окупимо око председничког кандидата Бећировића”.
Познато је и ко ће бити кандидат у име највеће хрватске партије. Човићев ХДЗ БиХ за функцију у Председништву БиХ номиновао је Борјану Кришто, високу функционерку те партије. Разлог због којег се на то место није кандидовао Драган Човић по проценама појединих федералних медија крије се наводно у томе што лидер ХДЗ-а неће на мегдан Жељку Комшићу.
Актуелни хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић у више наврата је најављивао кандидатуру, али се још чека потврда да ли и у овом изборном циклусу постоји жеља странака у Сарајеву да Хрватима кроз изборни инжењеринг изаберу представнике.
Уједињењу опозиције у Федерацији БиХ, што је условило озбиљну политичку конкуренцију Изетбеговићу, у РС не придају посебан значај. Наиме, у Бањалуци провејавају ставови да све политичке странке са седиштем у Сарајеву имају истоветну политичку идеологију кад је реч о односу према Републици Српској, а тиме и према дијалогу и сарадњи.
„Лицитирање изборним победником у Федерацији БиХ, бар међу муслиманима, било би губљење времена. Ко год да освоји већину, водиће исту националну политику, а Република Српска ће остати за њих главни циљ за уништење”, сматра Милорад Додик, који доказ за те констатације проналази између осталог и у томе што су све сарајевске партије приликом разговора о изменама Изборног закона „говориле једним гласом”.
Додик додаје да се управо у „лажним сарајевским грађанским партијама крије опасан националистички муслимански пулс”, те констатује како је постојање левице неоптерећене национализмом у том граду „само привид”.
Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић говорећи о једногласној одлуци странке да кандидат буде Борјана Кришто, каже како су желели да „пошаљу поруку бошњачком народу, који по четврти пут усмеравањем својих гласова долази у позицију да бира хрватског члана Председништва БиХ, да то није добро и да то не раде”.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.