Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Додик и Цвијановићева против Шаровића и Јелене Тривић

Политичке странке и блокови представили кандидате за најважније функције у Републици Српској у БиХ за октобарске изборе
Најзанимљивија битка водиће се за новог станара Палате републике: Бањалука (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Оно о чему се месецима спекулисало и што је изазивало интересовање у политичкој чаршији, од пре неки дан је и званично потврђено – за председничко место у Палати републике у Бањалуци снаге ће у октобру одмеравати кандидат владајуће коалиције Милорад Додик (СНСД) и Јелена Тривић из ПДП-а, иза чије кандидатуре су стале партије опозиције.

Ништа мања знатижеља није владала ни у вези с кандидатима које ће два највећа блока у РС номиновати за место у Председништву БиХ, у којем тренутно седи Додик. Озваничено је да ће ту позицију у Сарајеву, као представница владајућег блока, покушати да освоји Жељка Цвијановић, функционерка СНСД-а и актуелна председница Републике Српске.

Њој ће се из опозиције супротставити Мирко Шаровић, председник СДС-а, ког је подржао доминантан део опозиционих странака.

По првим реакцијама може се закључити да ће у наредном периоду, бар кад је реч о Републици Српској, најзанимљивији повод за анализе – које ће извесно уследити – бити одлука да се Додик, уместо за место у Сарајеву, номинује за Бањалуку.

Такође, сем највећих партија, чији кандидати уједно представљају два политичка блока, своје кандидате за ове две позиције имаће и поједине мање партије опозиције. Најинтересантнија политичка утакмица у Федерацији БиХ водиће се између Бакира Изетбеговића, чија је кандидатура за место у Председништву БиХ потврђена пре неколико дана и коме су главни адути породично презиме и јака страначка инфраструктура, и с друге стране Дениса Бећировића, потпредседника СДП-а, кога су подржале све партије опозиције.

Јединственог кандидата опозиције у суседном ентитету подржао је, међу осталима, и СББ Фахрудина Радончића, који каже да се „први пут истински десило да десетак озбиљних кандидата свој его и страначке интересе ставе у фиоке и да се окупимо око председничког кандидата Бећировића”.

Познато је и ко ће бити кандидат у име највеће хрватске партије. Човићев ХДЗ БиХ за функцију у Председништву БиХ номиновао је Борјану Кришто, високу функционерку те партије. Разлог због којег се на то место није кандидовао Драган Човић по проценама појединих федералних медија крије се наводно у томе што лидер ХДЗ-а неће на мегдан Жељку Комшићу.

Актуелни хрватски члан Председништва БиХ Жељко Комшић у више наврата је најављивао кандидатуру, али се још чека потврда да ли и у овом изборном циклусу постоји жеља странака у Сарајеву да Хрватима кроз изборни инжењеринг изаберу представнике.

Уједињењу опозиције у Федерацији БиХ, што је условило озбиљну политичку конкуренцију Изетбеговићу, у РС не придају посебан значај. Наиме, у Бањалуци провејавају ставови да све политичке странке са седиштем у Сарајеву имају истоветну политичку идеологију кад је реч о односу према Републици Српској, а тиме и према дијалогу и сарадњи.

„Лицитирање изборним победником у Федерацији БиХ, бар међу муслиманима, било би губљење времена. Ко год да освоји већину, водиће исту националну политику, а Република Српска ће остати за њих главни циљ за уништење”, сматра Милорад Додик, који доказ за те констатације проналази између осталог и у томе што су све сарајевске партије приликом разговора о изменама Изборног закона „говориле једним гласом”.

Додик додаје да се управо у „лажним сарајевским грађанским партијама крије опасан националистички муслимански пулс”, те констатује како је постојање левице неоптерећене национализмом у том граду „само привид”.

Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић говорећи о једногласној одлуци странке да кандидат буде Борјана Кришто, каже како су желели да „пошаљу поруку бошњачком народу, који по четврти пут усмеравањем својих гласова долази у позицију да бира хрватског члана Председништва БиХ, да то није добро и да то не раде”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.