Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто се пси мешанци ређе удомљавају

Ово питање је мучило Алберта Кечкеша, који је низом срећних околности, успео да реализује своју идеју о истраживању ДНК паса мешанаца како би показао да они у себи носе много особина који их можда чине и супериорнијима
(Фото: Приватна архива)

Суботица – Можда се ништа од овога не би догодило да се пре три године, једног кишног дана, испод хаубе његовог аутомобила није завукао псић.

„Разговарао сам са колегама у колективу где сам тада радио и сео на хаубу свог аутомобила. Зачуо се звук, када када зашкрипи стара гума која апсорбује неку силу. Сагао сам се и погледао око точкова, али ништа необично се није видело. Поново сам сео на хаубу, звук се поновио и ја сада отворим хаубу. Из простора између фара и акумулатора излази штене без икаквог цвилења. Нико од колега није ми веровао да је то штене, за мачке је природније да се завлаче у уске просторе. Удомио сам тог пса и назвао „Худ“ (hood) по енглеском хауба. И мој Худ је кључ аргумента да су пси мешанци подједнако способни, можда и супериорнији у односу на чисту расу” каже Алберт Кечкеш један од аутора изложбе „ДНК рефлексија“ која може да се погледа у холу Отвореног универзитета у центру Суботице.

Вероватно је малени Худ био она коцкица која се све оно што је до тада радио Алберт Кечкеш сложио у целину која носи снажну поруку.

Наиме, Алберт Кечкеш је ветеринарски техничар и 12 година се активно бави питањима напуштених паса у прихватилиштима. Радио је са псима у прихватилиштима у Београду, Бачкој Тополи, тренутно у Суботици. Паралелно са радним стажом, изоштравао је и свој осећај за фотографију коју је такође ставио у службу паса, настојећи својим фотографијама да покаже колико су они емотивни, лепи и јединствени.

„Кроз дуги низ година у прихватилиштима увидео сам да се мешанци удомљавају у мањем броју у односу на псе чисте расе. То ме је подстакло да себи поставим питање, правећи паралелу између човека и паса, како се може осећати човек који је мешани ентитет. И сам сам део тога, наследник онога што су ми пренели моји ближњи, мајка Српкиња и отац Мађар, моја околина, глобалне околности. Како се онда декларисати по неком етничком, националном, друштвеном ентитету. Сви смо ми људи. То исто питање постављао сам и у односу на псе мешанце - а не заборавимо да су пси емотивно интелигентна бића која се воде инстинктом карактеристичним за врсту – како се осећа пас који је вођен инстинктом чопора, а чопор га не прихвата. За урбане псе, чопор је друштво, и нека се нико не увреди, али људе треба да је стид што мање прихватају мешанце“ прича Кечкеш.

Пошто је његов Худ исказивао многе особине које су га чиниле пожељним за љубимца, Алберта Кечкеша је то инспирисало да истражи његов ДНК.

Та идеја га није напуштала, а спојена са његовом серијом фотографија којима жели да, како каже, „хуманизује псе“ на крају је остварена уз помоћ породице Де Биземонт која се доселила у Суботицу. Гвенеле је у тренутку када се доселила у Суботицу из прихватилишта  удомила Мишка, који је такође фотографисан за изложбу. Гвенеле Де Биземонт се допала идеја о истраживању ДНК и успела је да пронађе компанију у Канади која је била спремна да кроз ДНК тестове спонзорише ову изложбу. Тако низ фотографија паса мешанаца прати и њихов шаролики родослов, па постаје јасно да своју умиљатост и живахност дугују управо околности да у себи носе гене различитих раса.

„Ове фотографије су начин да се скрене пажња на псе мешанце, а уз помоћ науке ДНК анализама дајемо аргумент њиховог физичког изгледа. Долазимо и до оног момента да су можда пси мешанци супериорнијијих особина од расних паса јер могу садржати више раса чије се особине користе у друштвене сврхе, попут трагача, водича, терапијских паса. Зато је наука ту да прецизно да чињенице о расном статусу и шта они као мешанци могу да испоље и задовоље друштвене норме. Науком дајемо праву вредност пса, а о свему што смо сазнали из нашег истраживања едукујемо публику кроз наш пројекат позитивног односа према мешанцима“, каже Кечкеш.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоране Зоране
Искрено, мени су најинтересантнији они што траже кучиће са педигреом девет колена уназад, ЦАЦИБ, итд, а брачног партнера траже на фестивалу или улици и не питају за родитеље.
pravnik
Bilo da je mešanac ili sa pedigreom nesporno oni su anđeli koji ne govore.
Tamerlan
Najviše volim džukelice. To su naši pravi psi i nikada se ne "osećaju". Kao da imaju svi narav posebne rase.
čista radost
Udomili smo mešanca, moj najbolji prijatelj bio je inteligentan i divan, živeo je skoro 20 godina. Preporučujem udomljavanje, čista je radost usrećiti jedno malo stvorenje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.