Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кијев би да као Варшава узима новац од ЕУ

Шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба је рекао да је Пољска „научила да узима европски новац и да га користи на начин да им дају још више” и да то треба да научи и Украјина
Урсула фон дер Лајен, Дмитро Кулеба и премијер Денис Шмигал (на екрану) током обраћања председника Светског економског форума Бергеа Брендеа (Фото: EPA-EFE/Laurent Gillieron)

Украјина је током ратних дејстава развила блиске односе с Пољском и по много чему се угледа на њу. Нови закони усвојени у украјинској Врховној ради Пољацима гарантују додатна права, а руске безбедносне службе чак тврде да све те законодавне промене воде ка предаји државног суверенитета у западном делу Украјине.

Видео-обраћања украјинског председника Володимира Зеленског парламентима западних држава или на међународним скуповима већ традиционално почивају на захтевима да се влади у Кијеву издвоји још новца и још оружја. То већ одавно иритира поједине групе посланика, а и западни медији и лидери високог ранга почели су све отвореније да говоре о замору од рата у Украјини. Док се војска на терену повлачи из насеља у Донбасу, украјински званичници и даље траже новац и оружје, тврдећи да све ово до сада није било довољно да победе руску војску.

Тако је шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба пре неколико дана рекао да Украјина у случају уласка у ЕУ планира да следи пример Пољске и затражи од европске заједнице новац по најповољнијим условима. Према његовим речима, Пољска је „научила да узима европски новац и да га користи на начин да им дају још више”. „И то је оно што треба да научимо у Украјини на локалном нивоу, јер тамо новац мора да иде. Ми, као Министарство спољних послова, морамо да обезбедимо да се придруживање Украјине ЕУ одвија по најповољнијим условима”, пренео је „Комерсант” Кулебине речи позивајући се на украјински лист „Лева обала”.

Кулеба је истовремено додао да Украјина жели да реформише ЕУ заједно с Пољском. „ЕУ ће дефинитивно бити реформисана. Придружићемо се једној другој ЕУ”, закључио је шеф украјинског Министарства спољних послова.

Ове његове речи сигурно се нимало неће допасти европским пореским обвезницима, којима је већ доста „пореза за Украјину”, а поготово ће их иритирати намера Кијева, који је добио само карту до прве станице на „европском путу”, да заједно с Пољском учествује у реформи њихове заједнице.

Пољска је неколико месеци имала „попуст” у Бриселу због рата у Украјини јер се наметнула као глави штићеник САД, преко којег су ишле углавном све инфраструктурне потребе за војни сукоб. Сви европски лидери су преко Варшаве ишли за Кијев; сва хуманитарна помоћ се сливала у Пољску, као и највећи број избеглица, било да су остајале ту или ишле даље у европске земље. На крају, све оружје са запада долази копненим коридорима из Пољске, а и по новац се иде у Варшаву, која је на неки начин постала престоница свега што је повезано с Украјином.

Међутим, Европска унија је неочекивано одбила да измене пољског законодавства сматра довољним за отклањање сукоба између Варшаве и Брисела, а самим тим и деблокаду новца намењеног овој држави. Медији, не само руски, него и немачки, одмах су овај потез оценили као „тежак” ударац за Пољску. Ово се тумачи као европски покушај да „покаже зубе” и заштити барем неке од својих интереса у односу на интересе Вашингтона.

Наиме, пољски председник Анджеј Дуда половином јуна је потписао закон којим се укида Дисциплинско веће Врховног суда, а сива еминенција владе, лидер Права и правде Јарослав Качињски је сматрао да ће то бити довољно за обрт у односима Варшаве и Брисела. Качињски је инсистирао да је Пољска испунила захтеве ЕУ о измени прописа и тврдио да више ништа не подрива владавину права и да је време да се одблокира европски новац намењен Пољској.

Међутим, показало се да у Бриселу ипак нису склони да Варшави „гледају кроз прсте”, иако је међу свим чланицама НАТО-а најспремнија да уђе у рат у Украјини. Иако то за сада није интерес ни САД, Вашингтон високо цени спремност Пољске да буде најоперативнија и најспремнија чланица на граници с Украјином. Администрација у Бриселу је подељена око питања да ли Варшави треба одблокирати новац: једни тврде да би то требало урадити, с обзиром на то да је она „најважнији партнер Украјине”, док водећи правни експерти ЕК наглашавају да су измене новог закона само козметичке и да се њима заобилазе контроверзне тачке између ЕК и Варшаве.

Европска комисија је одлучила да Пољска не испуњава услове за добијање новца од европског фонда за обнову, што је био „тежак ударац за националне конзервативце у Варшави и што нико није очекивао у јуну”, пише немачки лист. Пољска је требало да добије 35 милијарди евра као помоћ за последице пандемије и чекала је тај новац годину дана. „Велт” истиче да у земљи влада „напета економска ситуација”: инфлација је у мају била 13,9 одсто, што је „једна од највиших стопа у Европи”. Поред тога, земља је морала да прими око четири милиона избеглица из Украјине.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
To je potpuno pogresna analiza. Treba poci od Von der Layen i njene frustracije kao minstra defenzije u Nemackoj. Njen ''buzet'' je bio toliko ''malecak'' da nemacki vojnici nisu imali municiju za vojne vezbe. Sada nema ogranicenja pa deli evropske pare na sve strane. Po obicaju, a to ce reci, bez ikakve konsultacije sa clanicama (imigrantski problem) obecava Ukrajini i brzo clansvto kao i lovu za izgradnju svega porusenog od Putina licno. Ukrajinci su vec izracunali cenu : 1000 milijardi evra
Бора Т.
Аууу, какав безобразлук. Земља у рати а они реформишу ЕУ.
Miodrag
Svako koristi svoju sansu kako moze i ume. Tako je i Tito u Jugoslalviji koristio polozaj izmedju dva bloka.
Lopovska drskost
Ovaj i ne krije namjere. Recite bar hvala Rusiji.
Владимир
Хунта, која је на власти у Кијеву, представља своју земљу у најгорем могућем светлу. Украјинци су радни, вредни и марљив народ, који никако не жели да буде терет на грбачи неком другом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.