Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Цене житарица нагло пале

Пшеница, кукуруз, соја и уљана репица појефтиниле и у Србији за пет до седам процената у односу на протеклу недељу, показују подаци берзе
(Фото EPA/Luciano Del Castillo)

После вишемесечних обарања рекорда протеклих дана су пале цене свих ратарских култура. Лоша вест за пољопривреднике долази у јеку жетве, а иста ситуација је и на светским берзама.

Како је потврђено и са новосадске Продуктне берзе, појефтинили су сви примарни производи а највише се трговало кукурузом и уљаном репицом. Због веће заинтересованости купаца почетна цена кукуруза је са 30 динара, по килограму, незнатно порасла али је она и даље за око пет одсто мања него недељу дана раније, наглашавају берзански стручњаци.

Слично се догодило и на тржишту пшенице, а како су понуђачи нудили вишу цену није дошло до реализације већег броја уговора. Крајем недеље цена жита новог рода била је 34 динара без ПДВ-а што је за готово 7,5 процената мање у односу на протекли период. Истовремено није било купаца за жито из прошлогодишњег рода што је иначе и карактеристично за ово доба године. У извештају Продуктне берзе напомињу и да је због мање тражње за сојом, цена ове уљарице такође снижена али и да понуђачи нису показали велико интересовање да је продају.

Средња цена сојиног зрна била је 68,75 динара по килограму, што је пад од 5,28 одсто у односу на претходну седмицу.

Највећа тражња била је за уљаном репицом, која последњих неколико година заузима све веће површине у Србији. Ипак, ни произвођаче ове културе неће обрадовати чињеница да је њена цена на берзи прошле недеље пала за више од седам процената.

Још пре две недеље вест о могућности отварања црноморских лука па тако и „ослобађања” украјинских залиха оборила је цене жита. Стручњаци сада напомињу да је последње појефтињење житарица директно у вези са последњим извештајем америчког министарства пољопривреде.

Како је пренео „Агроклуб”, извештај министарства пољопривреде САД-а о стању усева и подаци о светским залихама изазвали су пад цена на свим светским берзама. Портал „Агрархојте” известио је да су цене пшенице и кукуруза истога дана нагло пале а потом и соје и уљане репице, најпре на берзи у Чикагу а потом се такво стање ланчано пренело и на европско тржиште. Извештај УСДА показао је да су амерички пољопривредници у овој години засејали више кукуруза и мање соје како би искористили високе цене житарица.

Према тим подацима, површине под кукурузом су безначајно веће па је за аналитичаре изненађујуће да је овај податак изазвао тако нагли пад цена на свим тржиштима.

Укупне површине под пшеницом процењене су на 19,06 милиона хектара што је повећање од један одсто у односу на 2021. Дурум пшеница засејана је на 0,80 милиона хектара што је око 21 одсто више него прошле године.

У анализи се напомиње да су светске залихе пшенице старог рода мање него у истом периоду 2021, а кукуруза веће у односу на прошлу годину. Иако је удружење „Жита Србије” недавно објавило да смо у нову жетву, због ограничења извоза, ушли с рекордним залихама од 700.000 тона пшенице, министар пољопривреде Бранислав Недимовић демантовао је те податке. Он је за Танјуг рекао да није време за шпекулантско понашање и да није тачно да Србија има 700.000 тона пшенице у складиштима, него 60-70 одсто мање од тога. Привреди окупљеној у „Жита Србије” поручио је да је пре петнаестак дана извршен инспекцијски надзор и да се зна тачно колико жита има.

Нагласио је да ће тржишне цене пшенице бити и да ће држава реаговати ако неко покуша шпекулантски да се понаша. Говорећи о државној одлуци да купи 131.000 тона пшенице по 40 динара навео је да је та цена за произвођаче мала а за прерађиваче велика.

„Пратили смо тржиште, берзе на које смо наслоњени директно и индиректно. Та количина пшенице нам је довољна да са оном која је у складиштима будемо безбедни у случају ломова”, рекао је он. Нагласио је да се мера ограничавања цена најбитнијих производа наставља како би се обезбедили стандард и куповна моћ потрошача. „Морамо бити обазриви. Нашли смо меру. Све цене остају на истом нивоу као пре шест, седам месеци, само је шећер поскупео шест до седам динара. Влада Србије ће водити рачуна шта се догађа на тржишту, ако треба и интервенисати из робних резерви”, казао је он. Напоменуо је да се мере доносе у окружењу динамичних промена на тржишту због рата који је на хиљаду километара од Србије. „Морамо да се прилагођавамо условима. Спроводимо одговорну политику. Водимо рачуна о потрошачима, али и да сачувамо привреду, а да много не уплетемо државу”, рекао је Недимовић.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Poliklet
'Durum' pšenica. Srpski ne bi mogao da funkcioniše bez turcizama.
ljuba
Ništa strašno i ništa realno u odnosu na stvarno stanje. Pad cena se uvek pred žetvu izvede veštačkim putem da bi smanjili apetite proizvođača, koji takođe u ovom periodu postaju nerealni. Pravo stanje, što će uticati na formiranje cena na bazi ponude i tražnje, tek ćemo znati za koji mesec. Do tada budimo strpljivi i oprezni.
Киза
Наравно, треба остварити што већи екстрапрофит! 'Купи јефтино, продај скупо', основно правило неолибералног "слободног" тржишта. Сад одједном нема рата у Украјини?! И "...Све цене остају на истом нивоу као пре 6-7 месеци, само је шећер поскупео 6-7 динара..." Шећер је са 67 узлетео на 97, а то је 'мало' веће поскупљење! Кад би којим случајем нафта била сезонски производ и њој би цена пала у време "жетве" а чим је откупе опет би поскупела! Само кажем...
mika miš
Jedini ispravan pristup jeste da država od proizvodjača otkupi potrebne količine pšenice što će obezbediti dovoljno hleba za gradjane Srbije i novac onim ratarima kojima je najpotrebniji.Ostali proizvodjači žita svakako dobro razumeju ove berzanske špekulacije u vreme žetve kada špekulanti obaraju cene da bi jeftino kupovali a onda za par meseci preprodavali uz brutalne zarade.Od pšenice treba da zaradjuju oni koji su je proizveli i država treba da im u tome pomogne da bi žita bilo i ubuduće.
Перагеније
Људима који производе треба омогућити да од тога живе, а мешетаре тамо где им је и место.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.