Цене житарица нагло пале

После вишемесечних обарања рекорда протеклих дана су пале цене свих ратарских култура. Лоша вест за пољопривреднике долази у јеку жетве, а иста ситуација је и на светским берзама.

Како је потврђено и са новосадске Продуктне берзе, појефтинили су сви примарни производи а највише се трговало кукурузом и уљаном репицом. Због веће заинтересованости купаца почетна цена кукуруза је са 30 динара, по килограму, незнатно порасла али је она и даље за око пет одсто мања него недељу дана раније, наглашавају берзански стручњаци.

Слично се догодило и на тржишту пшенице, а како су понуђачи нудили вишу цену није дошло до реализације већег броја уговора. Крајем недеље цена жита новог рода била је 34 динара без ПДВ-а што је за готово 7,5 процената мање у односу на протекли период. Истовремено није било купаца за жито из прошлогодишњег рода што је иначе и карактеристично за ово доба године. У извештају Продуктне берзе напомињу и да је због мање тражње за сојом, цена ове уљарице такође снижена али и да понуђачи нису показали велико интересовање да је продају.

Средња цена сојиног зрна била је 68,75 динара по килограму, што је пад од 5,28 одсто у односу на претходну седмицу.

Највећа тражња била је за уљаном репицом, која последњих неколико година заузима све веће површине у Србији. Ипак, ни произвођаче ове културе неће обрадовати чињеница да је њена цена на берзи прошле недеље пала за више од седам процената.

Још пре две недеље вест о могућности отварања црноморских лука па тако и „ослобађања” украјинских залиха оборила је цене жита. Стручњаци сада напомињу да је последње појефтињење житарица директно у вези са последњим извештајем америчког министарства пољопривреде.

Како је пренео „Агроклуб”, извештај министарства пољопривреде САД-а о стању усева и подаци о светским залихама изазвали су пад цена на свим светским берзама. Портал „Агрархојте” известио је да су цене пшенице и кукуруза истога дана нагло пале а потом и соје и уљане репице, најпре на берзи у Чикагу а потом се такво стање ланчано пренело и на европско тржиште. Извештај УСДА показао је да су амерички пољопривредници у овој години засејали више кукуруза и мање соје како би искористили високе цене житарица.

Према тим подацима, површине под кукурузом су безначајно веће па је за аналитичаре изненађујуће да је овај податак изазвао тако нагли пад цена на свим тржиштима.

Укупне површине под пшеницом процењене су на 19,06 милиона хектара што је повећање од један одсто у односу на 2021. Дурум пшеница засејана је на 0,80 милиона хектара што је око 21 одсто више него прошле године.

У анализи се напомиње да су светске залихе пшенице старог рода мање него у истом периоду 2021, а кукуруза веће у односу на прошлу годину. Иако је удружење „Жита Србије” недавно објавило да смо у нову жетву, због ограничења извоза, ушли с рекордним залихама од 700.000 тона пшенице, министар пољопривреде Бранислав Недимовић демантовао је те податке. Он је за Танјуг рекао да није време за шпекулантско понашање и да није тачно да Србија има 700.000 тона пшенице у складиштима, него 60-70 одсто мање од тога. Привреди окупљеној у „Жита Србије” поручио је да је пре петнаестак дана извршен инспекцијски надзор и да се зна тачно колико жита има.

Нагласио је да ће тржишне цене пшенице бити и да ће држава реаговати ако неко покуша шпекулантски да се понаша. Говорећи о државној одлуци да купи 131.000 тона пшенице по 40 динара навео је да је та цена за произвођаче мала а за прерађиваче велика.

„Пратили смо тржиште, берзе на које смо наслоњени директно и индиректно. Та количина пшенице нам је довољна да са оном која је у складиштима будемо безбедни у случају ломова”, рекао је он. Нагласио је да се мера ограничавања цена најбитнијих производа наставља како би се обезбедили стандард и куповна моћ потрошача. „Морамо бити обазриви. Нашли смо меру. Све цене остају на истом нивоу као пре шест, седам месеци, само је шећер поскупео шест до седам динара. Влада Србије ће водити рачуна шта се догађа на тржишту, ако треба и интервенисати из робних резерви”, казао је он. Напоменуо је да се мере доносе у окружењу динамичних промена на тржишту због рата који је на хиљаду километара од Србије. „Морамо да се прилагођавамо условима. Спроводимо одговорну политику. Водимо рачуна о потрошачима, али и да сачувамо привреду, а да много не уплетемо државу”, рекао је Недимовић.