Специјалиста за руска питања– нови командант НАТО-а

НАТО је добио новог врховног команданта неколико дана након што су челници земаља чланица на самиту у Мадриду зацртали амбициозне планове за будућност.

На чело Северноатлантског савеза прекјуче је дошао амерички генерал Кристофер Каволи, чија каријера у Пентагону траје више од 40 година. Како је на свечаности поводом примопредаје дужности истакао генерални секретар западне војне алијансе Јенс Столтенберг, Каволи је службовао и у Босни и Херцеговини, Ираку и Авганистану. Столтенберг је додао и да је Каволи као командант америчке војске у Европи и Африци последњих година „надгледао највеће појачање америчког присуства у Европи са више од 100.000 војника”.

Промене у врху војне команде долазе у време кад се НАТО оштро конфронтира са Русијом, која је једна од Каволијевих специјалности. Амерички генерал је на универзитету Јејл завршио мастер руских студија, говори руски језик и био је задужен за Москву док је радио у седишту Пентагона.

У новој стратегији објављеној прошле недеље на самиту у Шпанији, највећи војни савез на свету означио је Москву као „директну претњу” Западу. Био је то велики заокрет у односу на прошлу стратегију написану пре 12 година, кад је Русија за НАТО била „партнерска земља”.

„Јасно је да Русија представља најзначајнију и најдиректнију претњу нашој безбедности”, истакао је Столтенберг.

Лидери држава чланица подвукли су да ће више улагати у одбрану, као и да ће ојачати источно крило НАТО-а у близини границе с Русијом. Према овим најавама, Северноатлатска алијанса ће број снага високе готовости повећати са 40.000 на више од 300.000 војника. Реч је о трупама које ће бити спремне да делују у кратком року у случају кризе. Батаљони у Пољској, Литванији, Летонији и Естонији прерашће у бригаде са неколико хиљада трупа више, преноси Радио Слободна Европа.

Шеф Беле куће Џо Бајден је у Шпанији обећао да ће Америка повећавати војно присуство у Европи и да ће алијанса и даље наоружавати и подржавати Украјину у рату против Русије. „Окупили смо алијансу да бисмо се суочили с директним руским претњама Европи и изазовима које Кина представља за светски поредак заснован на правилима”, изјавио је Бајден у Мадриду.

За разлику од стратегије НАТО-а из 2010. кад Пекинг није ни поменут, Кина је у овогодишњој визији алијансе названа „играчем на светској сцени који изазива западне безбедносне интересе и вредности”.

До промена у Бриселу долази и у време кад савез добија значајно појачање. Шведска и Финска су јуче потписале приступне протоколе за чланство и очекује се да ће убрзо постати 31. и 32. чланица. У Стокхолму и Хелсинкију су одлучили да прекину с политиком неутралности и да се придруже трансатлантском савезу након што је Русија у фебруару напала Украјину.

Кад Финска буде ушла у алијансу, НАТО и Русија ће имати двоструко већу границу. Москва годинама упозорава да се западни војни савез исувише ширио на Исток. И као разлог зашто је напао суседну земљу, Кремљ је навео да је морао да спречи Украјину да се придружи западној војној алијанси и још више приближи НАТО руским границама.