Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико је суша утицала на род жита

Држава очекује око три милиона тона. – Поједини стручњаци указују да су приноси мањи за око 30 одсто у односу на очекиване
(Фото EPA-EFE/Luciano Del Castillo)

Жетва у Србији биће завршена за неколико дана. Ова година, према свим проценама, неће бити међу рекордним у приносима као 2021. Ипак још се не може с прецизношћу израчунати колико је суша утицала на укупан род и квалитет жита.

Из удружења „Жита Србије” недавно су саопштили да се очекује род око три милиона тона, а сличне прогнозе изнео је и министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Стручњак за стрна жита Мирослав Малешевић, међутим, сматра да су приноси због суше мањи за око 30 одсто у односу на очекиване и на нивоу су десетогодишњег просека од око 4,5 тона. Он је за Бету недавно изјавио да има њива где није било падавина и где су приноси пшенице 2,5-3,5 тона по хектару, а да су у јужном Банату и Срему до 8,5 тона и да ће то поправити просек у Србији.

„Пшеница је због суше прескочила поједине фазе наливања зрна, али има добру хектолитарску масу и садржај протеина, међутим биће слабијег технолошког квалитета. То значи да је зрно ситније и садржи доста протеина у омотачу, али не и у средини због чега ће бити мање квалитетно брашно јер неће моћи да упија воду и теже ће се развлачити тесто”, рекао је Малешевић.

Додао је да је то последица, не само суше, већ и неблаговремене прихране пшенице због скупог минералног ђубрива. Навео је да је очекивани укупан род пшенице у Србији око 2,6 до 2,7 милиона тона.

Председник Савеза удружења пољопривредника Баната Драган Клеут казао је да је улагање по хектару ове године износило 145.000 динара, ако је засејана на сопственој земљи. Напоменуо је да је само издатак за минерално ђубриво, због астрономске цене, био 75.000 по хектару. Сматра да ће једино пољопривредници са приносом од пет тона по хектару и то ако успеју да пшеницу продају по 35 динара, што је врло тешко, моћи мало више да зараде од суме коју су уложили, а то је око 30.000 динара по хектару, али је таквих произвођача мало. Сви остали чији су приноси нижи, неће моћи да покрију ни трошкове, а камоли да нешто зараде. Клеут је рекао да су се пољопривредници ове године борили, не само са сушом, већ и са незапамћеном најездом инсекта житни бауљар који једе корен пшенице, па има њива где је на одређеној површини ова житарица потпуно уништена и нарастао је само коров, па су и приноси 1,5 тона по хектару.

Првог дана резервама понуђено 22.000 тона пшенице

Већ првога дана произвођачи су робним резервама понудили око 22.000 тона жита, незванично сазнаје „Политика”.

Аграрни аналитичар Чедомир Кецо потврдио је за наш лист информацију да је у међувремену пријављено за продају још најмање 10.000 тона. Према његовим речима то показује да су ратари задовољни откупном ценом жита која је понуђена за нови род.

– Држава је поштовала оно што је најављено и тренутно имамо најбољу откупну цену пшенице у региону – нагласио је он.

Подсетимо, преко робних резерви биће откупљена 131.000 тона жита. Кецо је казао да је то у последњих десетак година највећа количина које резерве набављају. Додао је да није јасно због чега удружења која су се бунила сада не нуде држави пшеницу у откуп иако сви видимо да цене падају на свим светским берзама.

Навео је да се незванично помиње да ће робне резерве коначно од државне имовине, у чијем саставу се налазе и силоси, доћи до сопственог простора за складиштење 75.000 тона зрнасте робе. Он сматра да је то нови квалитет за рад робних резерви.

Када је реч о цени жита објашњава да је она увек већа после жетве, али да се не зна када ће бити постигнута – за три или четири месеца. Најгоре би било ако ратари чекају а захвати их јесења сетва.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maxim
Koja suša?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.