Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француска национализује своју највећу електроенергетску компанију

(Pixabay)

Француска влада је најавила национализацију највеће електроенергетске компаније у земљи у настојању да оствари енергетски суверенитет у време док је Европа суочена с енергетском кризом погоршаном услед руске инвазије на Украјину, преноси Радио Слободна Европа писање светских медија.

Француска премијерка Елизабет Борн рекла је 6. јула да ће држава у потпуности национализовати компанију Електрисите де Франс (ЕДФ), чиме ће влада имати већу контролу над реструктурирањем компаније оптерећене дугом, наводи Ројтерс.

Компанија ЕДФ, у којој држава већ поседује 84 одсто, једна је од највећих европских компанија за производњу електричне енергије и налази се у сржи француске нуклеарне стратегије којом влада жели да ублажи последице раста цена енергије, додатно повећаних због могућности нагле обуставе испорука руског гаса.

Та компанија, међутим, како указује Ројтерс, уместо да буде адут владе, постала је њена велика главобоља због година кашњења у изградњи нових нуклеарних електрана у Француској и Великој Британији, с прекорачењем буџета у вредности од више милијарди евра, преноси Бета.

ЕДФ се ове године суочила са низом проблема, указује Ројтерс. Половина њених застарелих реактора у Француској тренутно је ван мреже, због чега је морала више пута да смањи производњу нуклеарне енергије у време када се Европа мучи да пронађе алтернативе руском гасу.

Компанија је такође погођена одлукама владе које су је приморале да продаје струју ривалима по нижим ценама у оквиру напора да се француски потрошачи заштите од наглог повећања трошкова живота.

Париз (Pixabay)

Француска планира да преузме потпуну контролу над ЕДФ, компанијом специјализованом за нуклеарну енергију, суоченом с великим дуговима, прекидима производње и конфликтним захтевима државе, свог главног акционара, док се спрема за највеће поруџбине нових реактора у последњих неколико деценија, пише Фајненшел тајмс.

Основана непосредно после Другог светског рата, ЕДФ је била отворена за приватне инвеститоре уз аргумент да ће то донети више финансијске дисциплине и транспарентности компанији с историјом интерних спорова, која је такође описивана као квази држава у држави.

Међутим, статус компаније с акцијама на берзи био је све проблематичнији, посебно ове године када је држава приморала ЕДФ да плати рачун за ограничење цене енергије како би заштитила домаћинства од раста трошкова, погоршаних руском инвазијом на Украјину. Тај потез је изазвао негодовање мањинских акционара, док су ударац претрпеле акције ЕДФ које су пале готово 90 одсто у односу на највишу вредност из 2007. године.

Осим што француској влади даје већу могућност да интервенише у ЕДФ, потпуна ренационализација могла би да донесе политичке поене француском председнику Емануелу Макрону. „Национализација у Француској, чак и ако није права, пошто је (ЕДФ) већ у државном власништву, задовољиће неке делове левице и деснице”, рекао је један банкар који је раније радио с ЕДФ.

Национализација, ипак, оцењује Фајненшел тајмс, можда неће решити све проблеме ЕДФ која се суочила с прекорачењем трошкова и кашњењима у неколико водећих пројеката прављења реактора у Великој Британији и Француској, што је изазвало бојазни око њене способности да их у будућности произведе у већем броју. Поред тога, проблеми с корозијом у неким од њених 56 реактора у Француској су направили рупу у финансијама ЕДФ пошто је производња пала на вишедеценијски минимум.

Национализација главне француске електроенергетске и нуклеарне компаније одражава жељу председника Макрона да оствари економски и енергетски суверенитет земље, док се Европа суочава с погоршаном енергетском кризом због руске инвазије на Украјину, указује Њујорк тајмс.

Иако Француска добија око 70 одсто струје из нуклеарне енергије, што је већи удео од било које друге земље на свету, Борн је рекла да више не може да се рачуна на руску нафту и гас.

Француска је мање зависна од руског гаса и нафте него друге европске земље, али да би се одржала та релативна независност, обнова застарелих нуклеарних реактора је од кључног значаја посебно пошто је рат у Украјини довео до раста цена енергије и повећања инфлације, док су трошкови живота једна од највећих брига Француза.

У Француској постоји традиција економског интервенционизма владе, иако се земља одмакла од великих национализација 1980-их под социјалистичким председником Франсоа Митераном, тадашњим лидером социјалиста. Национализација ЕДФ је ипак симболичан корак за председника Макрона, бившег инвестиционог банкара који је 2017. изабран на обећањима о смањењу регулације и државне потрошње.

Национализација једне од најважнијих електроенергетских компанија у Европи требало би да помогне Француској у суочавању с енергетском кризом, оцењује Волстрит џурнал.

Одлука француске владе, наводи амерички лист, одражава како европске владе предузимају све одлучније кораке да контролишу своја енергетска тржишта како цене расту и руске залихе енергије опадају. Немачка је ове недеље покренула мере за спасавање гасних компанија које се суочавају с мањком новца пошто је Русија прошлог месеца прекинула испоруке гаса. Власти широм Европе су такође увеле ограничење цена.

За национализацију ЕДФ такође су се залагали моћни француски синдикати, тврдећи да би ослобађање компаније од обавеза према приватним инвеститорима донело стабилност, и да би ишло у прилог националних приоритета у борби против климатских промена.

Најава национализације ЕДФ уследила је и пошто је Европски парламент изгласао да се неки нуклеарни и гасни пројекти сматрају „зеленим”, што би им помогло у приступу јефтиним зајмовима, чак и државним субвенцијама.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dragutin g. ateist
Imaju problema sa izgradnjom nuklearki? Neka kupe od Rusije, grade brzo i efikasno, a nisu ni skupi...
Боривоје Банковић
Не, не. Не иде то тако у либералном капитализму. Држава је лош управљач и не сме ништа да има. Она је ту само да омогући одабраним појединцима да се невероватно обогате и да народ што мање таласа. Ако нису сигурни шта треба да раде, имамо ми да им позајмимо стручњаке светског гласа из чувених консултантских кућа... али под условом да их не враћају.
Мladenče
Šta da radimo sa pojmovima: socijalizam, kapitalizam, komunizam..
Иван Грозни
Ако држава има 84% власништва у некој компанији то значи да већ има потпуну контролу над пословањем.
Sava
Klaus Svab protekorat!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.