Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Следи одлука о рехабилитацији Никола Калабића

Завршне речи пред Вишим судом у Ваљеву по захтеву за рехабилитацију некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини
Никола Калабић (Википедија)

Ва­ље­во – За нас је овај по­сту­пак пра­во­сна­жно окон­чан од­лу­ком Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду од 12. сеп­тем­бра 2017. го­ди­не, из ко­је је би­ло ви­дљи­во да је по­твр­ђе­но пр­во­сте­пе­но ре­ше­ње о ре­ха­би­ли­та­ци­ји Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа. Сва де­ша­ва­ња на­кон то­га су по­ка­за­ла да је овај слу­чај скли­знуо у сфе­ру по­ли­ти­ке.

То је  би­ло ви­дљи­во на­кон ме­ша­ња  по­је­ди­них функ­ци­о­не­ра у рад пра­во­су­ђа, са зах­те­вом да се пр­во­сте­пе­но ре­ше­ње уки­не, што је и учи­ње­но – из­ја­вио је адво­кат Го­ран Бран­ко­вић у за­вр­шној ре­чи пред Ви­шим су­дом у Ва­ље­ву, на кра­ју по­но­вље­ног по­ступ­ка по зах­те­ву за ре­ха­би­ли­та­ци­ју Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа, не­ка­да­шњег ко­ман­дан­та Гор­ске гар­де Ју­го­сло­вен­ске вој­ске у отаџ­би­ни, ко­ји је под­не­ла Ка­ла­би­ће­ва уну­ка Ве­сна Ка­ла­бић. Бран­ко­вић, као пу­но­моћ­ник пред­ла­га­ча, у за­вр­шној ре­чи је остао при ста­ву да би Ни­ко­ла Ка­ла­бић тре­ба­ло да бу­де ре­ха­би­ли­то­ван. 

Под­се­ћа­ња ра­ди, Ви­ши суд у Ва­ље­ву, су­ди­ја др Дра­ган Об­ра­до­вић, до­нео је кра­јем апри­ла 2017. ре­ше­ње о ре­ха­би­ли­та­ци­ји Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа. Ту од­лу­ку је Апе­ла­ци­о­ни суд у сеп­тем­бру исте го­ди­не уки­нуо и вра­тио пр­во­сте­пе­ном су­ду на по­нов­но од­лу­чи­ва­ње, али адво­кат Бран­ко­вић твр­ди да је та­квом ис­хо­ду прет­хо­дио крај­ње ди­ску­та­би­лан по­сту­пак, сво­је­вр­сно прав­но на­си­ље.

Дра­га­на Мар­ко­вић, ви­ши јав­ни ту­жи­лац у Ва­ље­ву и за­ступ­ник Ре­пу­бли­ке Ср­би­је као про­тив­ни­ка пред­ла­га­ча ре­ха­би­ли­та­ци­је у овом по­ступ­ку, у сво­јој за­вр­шној ре­чи са­оп­шти­ла је да по­ли­тич­ки ути­цај ни на ко­ји на­чин ни­је био при­су­тан код ње, већ да ће се др­жа­ти ис­кљу­чи­во прав­них нор­ми. Она је из­не­ла став да не­ма осно­ва за ре­ха­би­ли­та­ци­ју Ка­ла­би­ћа. 

Адво­кат Бран­ко­вић је, у кон­тек­сту спор­ног пи­та­ња – окол­но­сти стра­да­ња Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа, под­се­тио на за­кон­ске од­ред­бе да пра­во на ре­ха­би­ли­та­ци­ју не­ма­ју ли­ца ко­ја су за вре­ме тра­ја­ња Дру­гог свет­ског ра­та ли­ше­на жи­во­та у ору­жа­ним су­ко­би­ма као при­пад­ни­ци оку­па­ци­о­них ору­жа­них сна­га и квин­слин­шких фор­ма­ци­ја.

– Ја­сно је да Ка­ла­бић ни­је био при­пад­ник ни оку­па­ци­о­них ору­жа­них сна­га ни кви­слин­шких фор­ма­ци­ја – ре­као је Бран­ко­вић. Он је ис­та­као и да ни­ко од че­ти­ри све­до­ка у овом по­ступ­ку – исто­ри­ча­ри Бо­јан Ди­ми­три­је­вић, Ве­се­лин Ђу­ре­тић, Ми­ли­вој Бе­шлин и Ми­лан Ра­да­но­вић – у сво­јим ис­ка­зи­ма ни­су пре­зен­то­ва­ли би­ло ко­ји до­каз о са­рад­њи Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа са Нем­ци­ма. За је­ди­ни при­мер на­вод­не са­рад­ње, Спо­ра­зум о при­мир­ју из но­вем­бра 1943, сви твр­де да по­сто­ји, али га ни­ко ни­је ви­део ужи­во, на­гла­сио је Бран­ко­вић. Ни­је утвр­ђен ни на­чин на ко­ји је Ка­ла­бић стра­дао, а све ука­зу­је да је стра­дао из по­ли­тич­ких и иде­о­ло­шких раз­ло­га. 

По­во­дом од­лу­ка Др­жав­не ко­ми­си­је за утвр­ђи­ва­ње рат­них зло­чи­на оку­па­то­ра и њи­хо­вих по­ма­га­ча то­ком Дру­гог свет­ског ра­та, Бран­ко­вић је кон­ста­то­вао да оне због сво­је про­из­вољ­но­сти и не­до­стат­ка не­по­сред­них до­ка­за не мо­гу би­ти осно­ва за про­гла­ше­ње Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа рат­ним зло­чин­цем.

Те од­лу­ке су до­не­те про­тив­но на­че­ли­ма прав­не др­жа­ве и оп­ште при­хва­ће­ним стан­дар­ди­ма људ­ских пра­ва и сло­бо­да, оце­нио је адво­кат. По­во­дом од­лу­ке ко­ја се од­но­си на до­га­ђа­је у се­лу Дру­го­вац (крај апри­ла 1944, уби­је­но пре­ко 70 ме­шта­на и за­па­ље­но 120 ку­ћа, прим. аут.), Бран­ко­вић је на­вео да је у по­но­вље­ном по­ступ­ку не­спор­но утвр­ђе­но да је у вре­ме тог до­га­ђа­ја Ни­ко­ла Ка­ла­бић био у се­лу Сту­бли­не, а да је део ње­го­вих је­ди­ни­ца уче­ство­вао у по­чет­ку су­ко­ба са пар­ти­за­ни­ма у том се­лу. 

Упра­во на ту од­лу­ку је па­жњу у сво­јој за­вр­шној ре­чи усме­ри­ла Дра­га­на Мар­ко­вић, ви­ши јав­ни ту­жи­лац, ко­ја је из­не­ла став да је не­сум­њи­во утвр­ђе­но да је у се­лу Дру­го­вац по­чи­њен рат­ни зло­чин, да је у то­ме уче­ство­вао нај­ве­ћи део је­ди­ни­ца Гор­ске гар­де. 

– Ја не мо­гу да при­хва­тим да Ни­ко­ла Ка­ла­бић као ко­ман­дант Гор­ске гар­де ни­је знао за тај до­га­ђај, да ни­је из­дао на­ре­ђе­ње. Са­мо на осно­ву те од­лу­ке Др­жав­не ко­ми­си­је мо­же се за­кљу­чи­ти да је из­вр­шен рат­ни зло­чин – ис­та­кла је ту­жи­лац Мар­ко­вић. Она је под­се­ти­ла да од­лу­ке Др­жав­не ко­ми­си­је За­кон о ре­ха­би­ли­та­ци­ји сма­тра ре­ле­вант­ним при­ли­ком оце­не да ли је не­ко ли­це из­вр­ши­ло рат­ни зло­чин. На­ве­ла је да је Др­жав­ну ко­ми­си­ју фор­ми­ра­ло вр­хов­но за­ко­но­дав­но те­ло АВ­НОЈ 1943. го­ди­не, да је у то вре­ме но­ва власт би­ла ме­ђу­на­род­но при­зна­та...

– Од­лу­ке Др­жав­не ко­ми­си­је про­из­во­де прав­но деј­ство, на осно­ву то­га утвр­ђе­но да је у се­лу Дру­го­вац по­чи­њен рат­ни зло­чин у ко­ме је уче­ство­вао Ни­ко­ла Ка­ла­бић. Сма­трам да упра­во због тог зло­чи­на не­ма осно­ва за ре­ха­би­ли­та­ци­ју – за­кљу­чи­ла је Дра­га­на Мар­ко­вић, до­дав­ши да у вре­ме до­но­ше­ња од­лу­ке о фор­ми­ра­њу Др­жав­не ко­ми­си­је ни­су на ме­ђу­на­род­ном ни­воу по­сто­ја­ли би­ло ка­кви иде­о­ло­шки и прав­ни стан­дар­ди о људ­ским пра­ви­ма ка­кви да­нас по­сто­је.

Пре­ма рас­по­ло­жи­вим не­зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, но­ва од­лу­ка Ви­шег су­да у Ва­ље­ву, по зах­те­ву за ре­ха­би­ли­та­ци­ју Ни­ко­ле Ка­ла­би­ћа, мо­же се оче­ки­ва­ти по­чет­ком ав­гу­ста. 

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
A ja mislio da je revizionizam samo kod drugih...
Мира
Čovek je navodno "počinio ratni zločin" jer su se njegove jedinice borile protiv Brozovih nelegalnih kvislinških formacija, kojima je cilj bio uništenje Kraljevine Jugoslavije i njena komunistička okupacija. Pa šta su pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije trebali da rade? Da slave Brozove i Staljinove okupatore? JVuO jeste izgubila rat i nije uspela da odbrani Kraljevinu Jugoslaviju. Ali za razliku od Brozovih koljača, uglavnom nije činila zločine većih razmera.
Koca Kapetan
Nedic, Ljoticevi cetnici su od pocetka bili saradnici okupatora. Drazina grupa je do razlaza sa partizanima 1942 dizala ustanak. Potom su ratovali iskljucivo protiv partizana zajedno sa Svabama. Kad se rat zavrsio bezali su ne u Rusiju vec za Nemacku. Odatle u SAD. Iz izgnanstva su nastavili borbu protiv FRJ uz podrsku Zapada. Trumanova medalja. Ako meni ne verujete pitajte Muslimane. Kama im je bilo omiljeno oruzje a na glavi su nosili ukrstene ljudske kosti amblem. Zalosno je sto sada radite.
Nikolas
Љотићев Српски добровољачки корпус и Недићева Српска државна стража нису били никакви четници. Знак са укрштеним костима са лобањом се на заставама код српских герилских формација појављује у 19.веку, а донешен је из тада царске Русије. Тај знак или симбол нема никакве везе са Немцима и нацистима.
Курјак
Рехабилитовати све четничке које је Титов антисрбски режим осудио. А Тита конкретно изнети из Београда и однети на гранични прелаз Батровци и предати његовим усташама.
Нева
У братоубилачком рату у коме су убијена многобројна лица која су се супротстављале апсолутној диктатури комунистичке партије, страдао је и Никола Калабић

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.