Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Развод родитеља код деце буди страх и агресију

У дечјој глави много је питања – зашто су мама и тата морали да се раздвоје, с ким ће убудуће да живи или да ли је малишан крив за развод, с обзиром на промену коју очекује
(Фото Pixabay)

Резултати различитих психолошких истраживања сведоче да су деца у бракоразводном поступку преплављена осећањем туге, снуждености, усамљености и одбачености и често се налазе у сукобу лојалности, с обзиром на то да их родитељи готово присиљавају да се одлуче за једног од њих. То и не изненађује ако она покушавају да одгонетну многе непознанице.

„Зашто морате да се разведете?”, „Са ким ћу ја сада да живим?”, „Да ли ћете се помирити?”, „Зашто више не волиш маму/тату?”, „Да ли сам ја крив за развод?” Ово су нека од најчешћих питања које постављају деца након што им родитељи саопште да ће се развести, а број малишана који се суоче са раздвајањем родитеља расте из године у годину.

Студије показују да чак две трећине деце након развода страхује за своју будућност, половина њих машта о помирењу родитеља, а трећина деце основношколског узраста показује симптоме депресије, несанице и разне физичке тегобе. Код више од трећине деце агресија је главна реакција на развод, а четвртина малишана усмерава агресију на родитеља који покреће развод. Тинејџери средњошколског узраста забринути су због обезбеђивања материјалних средстава, пресељења у нови стан или промене школе и веома драматично доживљавају промену свог животног амбијента.

У жељи да помогне стручњацима да у пракси препознају и подрже најбољи интерес детета у случају развода и помогну родитељима да разумеју потребе и позицију детета које се често емоционално налази „између две ватре”, Центар за права детета издао је публикацију под називом „Деца и развод – како подржати дете током и након развода родитеља”. Ова публикација доноси примере из праксе који приказују свакодневицу деце увучене у родитељски конфликт, сугерише могуће интервенције у раду професионалаца, али и наглашава важност међуресорне сарадње и мултидисциплинарног приступа у раду с породицама. Публикација је настала као део двоипогодишњег пројекта „Позитивно родитељство”, који Центар за права детета спроводи од јануара 2020. године, уз финансијску помоћ Европске уније, а пројекат суфинансира Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

„У последњим деценијама приметан је тренд пораста развода, о чему сведоче и подаци Републичког завода за статистику – у 2017. години разведена су 9.262 брака, а две године касније чак 10.899. Иако је 2020. године дошло до пада развода због пандемије вируса корона, ускоро ћемо сазнати колико је парова током протекле године ставило тачку на брачну заједницу. Нажалост, највећи број разведених бракова управо чине заједнице с децом, а реакције малишана на развод су различите и зависе од њиховог узраста и зрелости, односа са родитељима, односа између самих родитеља пре и током развода, као и од тога каква је и да ли је њихова интеракција са децом вешта и испуњена емпатијом”, истичу аутори ове публикације.

Иако не постоје психолошке једначине које могу да предвиде како ће деца реаговати на развод, истраживања показују да деца разведених родитеља могу да имају више проблема у понашању, као и емоционалних тешкоћа, или да постижу слабији успех у школи и имају више тешкоћа у социјалним односима. Ове тегобе неретко се настављају и у одраслом добу – деца чији су се родитељи развели често имају ниже образовање, мање приходе, већу вероватноћу да ће имати ванбрачно дете и слабије физичко здравље. Иако већина деце добро прихвати родитељски развод и прилагоди му се, када постоји висококонфликтан однос родитеља, развојне тешкоће код деце могу бити видљиве тек у каснијем периоду, а њихове последице могу се осећати и током читавог живота.

„Постоје три типа развода брака – развод као врста пословног уговора, пријатељски развод и висококонфликтни развод. У браковима који су у ризику да постану висококонфликтни, када престане љубав, између супружника јавља се мржња, а не равнодушност. Због тога је у висококонфликтним разводима способност родитеља да својој деци понуде осећај сигурности и заштите умногоме смањена, а они често укључују своју децу у сукоб након развода. На пример, често траже од деце да преносе непријатељске поруке другом родитељу или врше утицај на децу како би она заузела страну у њиховим сукобима”, подсећају.

Као резултат тога, деца своје родитеље не доживљавају као тим који ради заједно већ као непријатеље у борби. Због тога ова деца у већој мери испољавају антисоцијална понашања и непоштовање ауторитета, теже успостављају и одржавају вршњачке односе и користе насиље као стратегију решавања проблема. Деца која су била сведоци висококонфликтних развоја имају више тешкоћа у школи, склонија су развијању страху од блиских односа и нестабилнијим партнерским односима у будућности, а она неретко испољавају ниже самопоштовање, виши ниво анксиозности, депресивности и импулсивности, кривице и срама. Нажалост, код њих је приметна већа злоупотреба супстанци које изазивају зависност, закључују аутори ове публикације.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bojan
Ако уништиш основну градивну јединицу друштва уништио си и то друштво. Сав тај егоизам и себичлук нам се сервира са запада. Родитељи гледају само себе и своје потребе и никада нису спремни за компромис који је услов без кога се не може у браку. Можда би требало склапати бракове само у цркви да би људи схватили озбиљност брака и породице. Једно је дати изјаву матичару а друго заклети се пред богом и пред собом на заједнички живот и љубав.
Dečji ombudsman
Od visokokonfliktnog razvoda gori je jedino visokokonfliktni brak. A od visokokonfliktnog braka gori je jedino brak-saučesništvo. Takve brakove stručnjaci ne proučavaju, o njima novinari ne pišu, majka koja je u Zvezdarskoj šumi čuvala stražu dok joj je partner silovao trogodišnju ćerku jedan je od retkih slučajeva da brak-saučesništvo dospe u medije. Tek imajte na umu, postoje deca čija je patnja daleko veća nego patnja dece čiji se roditelji razvode.
T
Nažalost Bog daje decu onima koji ih ne zaslužuju.Kao dete čiji su se roditelji razveli kad sam imala 11,ovo sve potpisujem.Kada su mi bili najpotrebniji doživela sam sve samo ne stabilan i siguran dom.Posledice sam naravno osetila mnogo kasnije i samo ću reći da mi se gadi brak i sve što to podrazumeva.A drugo,nema više ljubavi i razumevanja u braku nego interes i način da se preživi teret kapitalizma pa se ljudi pitaju zašto ne funkcioniše.Nažalost deca tu najviše trpe i nose traume ceo život.
оциолошком лупом
Развод брака је ЛИЧНИ проблем (приватна невоља), али и општи, ЈАВНИ, друштвени, структурални проблем. Муж и жена могу у браку могу да доживе лична разочарања и то је приватни проблем. Међутим, када се на сваких 1000 склопљених бракова 250 разведе током првих 5 година, онда то указује на постојање општих, структуралних тешкоћа у које је запала установа брака и породице, а и друге установе с њима у вези. Битно је имати у виду ову дистинкцију ради начина превентивног деловања.
Potpuno proizvoljne tvrdnje
Dete sam razvedenih roditelja, poznavao sam jos desetak dece iz razvedenih porodica i sva ta deca pa i ja normalno smo to prihvatili, nikakve traume nismo imali, naprotiv, jedan decak je bio egzaltiran razvodom, posto ga tata vise nije mogao da tuce. On je postao nasmejan i veseo kakav nije bio, dok su mu roditelji bili u braku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.