Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико трансплантација материце може да помогне у зачећу

„Чињеница је да је трансплантација материце третман плодности, а неке осигуравајуће компаније могу одбити да га покрију. Ово је тема неке будуће мало шире дискусије”, рекао је коаутор студије др Ђулијано Теста из Бејлора.
(Freepik)

Више од половине жена у Америци које су добиле материцу трансплантацијом имале су успешне трудноће, показује нова студија. Између 2016. и 2021. године, 33 жене су добиле трансплантирану материцу и до сада је њих 19, односно 58 одсто, родило укупно 21 бебу. 

Све бебе су рођене царским резом, у просеку 14 месеци након трансплантације

„Трансплантацију материце треба сматрати клиничком стварношћу у Америци“, написали су истраживачи у студији, преноси РТС.

Све жене су имале такозвану апсолутну неплодност због проблема са материцом, односно, рођене су без материце или су имале здравствени проблем због којег су морале да је уклоне.

Код 74 процента жена којима је овај орган пресађен, материца је још функционисала годину дана након трансплантације. У тој групи, 83 одсто је имало живорођену децу. Након што се жена породи, трансплантирана материца се уклања како би се избегла потреба за доживотном употребом имуносупресивних лекова.

Више од милион америчких жена потенцијално би могло да има користи од трансплантације материце, рекла је вођа студије др Лиза Џоансон са Медицинског центра Универзитета Бејлор у Даласу. Међутим, трошкови везани за операцију могу бити препрека за неке жене.

„Чињеница је да је трансплантација материце третман плодности, а неке осигуравајуће компаније могу одбити да га покрију. Ово је тема неке будуће мало шире дискусије”, рекао је коаутор студије др Ђулијано Теста из Бејлора.

У две трећине трансплантација у Америци, материца је потекла од живог донора и код њих је отприлике свака четврта особа доживела компликације након операције.

„Смањење ризика за живе даваоце требало би да буде циљ, уколико број преминулих донора није адекватан“, објаснили су др Рејчел Форбс и Сет Карп са Универзитета Вандербилт у Нешвилу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.