Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Теслини изуми као претече савремених војних технологија

Поводом 166. рођендана великог научника, али и обележавања Дана науке у Србији, као и десетогодишњице „Теслиних дана у Земуну”, у Атељеу „Чубрило” у Миленијумској кули на Гардошу отворена изложба
(Фото: Ђ. Чубрило)

Наслеђе и допринос Николе Тесле види се на сваком кораку, од електротехнике и радио-технике, машинства, медицине, ваздухопловства до многих других поља науке и технологије. Тесла се са моралног, економског, теоријског и практичног становишта дубоко опирао ратовима, али неки од његових изума практично су утрли пут развоју војних технологија. Поводом 10. јула, Теслиног 166. рођендана, али и обележавања Дана науке у Србији, као и десетогодишњице „Теслиних дана у Земуну”, у Атељу „Чубрило” у Миленијумској кули на Гардошу отворена је изложба „Изуми Николе Тесле као претече савремених војних технологија”.

– Теслин теледириговани бродић, чији је рад демонстрирао још 1898. године у њујоршком Медисон сквер гардену, представља пионирски корак даљинског управљања. Данас је немогуће замислити свет без даљинског бежичног управљања, осматрања и мерења, а коришћење дронова и других беспилотних летелица у најразличитије војне или мирнодопске сврхе и безброј других апликација ослања се на оно што је Тесла предвидео и применио пре више од 120 година – рекао је Владимир Јеленковић, један од аутора изложбе и некадашњи директор Музеја Николе Тесле.

У августу 1917. године, само четири месеца пошто су Сједињене Америчке Државе ушле у Први светски рат, Тесла је начинио и први технички опис уређаја који ће знатно касније постати познат као – радар!

– Много година касније, један од првих патената радара заштитио је Француз Емил Жирардо, који је 1934. године приказао уређај за лоцирање објеката, наводећи да је „проналазак у складу са принципима које је објавио Тесла” . Жирардоов уређај постављен је 1935. године на чувени прекоокеански брод „Нормандија”.

Још један од изума којим је Тесла потврдио чињеницу да је увек био далеко испред свог времена био је патент летелице са вертикалним полетањем и слетањем. Овим својим изумом из 1928. године, последњим из богатог опуса од 308 регистрованих патената које је пријавио у 26 земаља, утемељио је оригиналну идеју о летелици која представља својеврсну комбинацију авиона и хеликоптера и на чије се остварење чекало још неколико деценија – истакао је Јеленковић.

На почетак развоја савремених војних авиона који ће следити Теслину идеју требало је сачекати – 1957. године експерименталним прототиповима започиње развој британске летелице „харијер”. Сви комплексни проблеми који су пратили решење овог јединственог концепта коначно су резултирали прототипом који је полетео 1966. године.

– Овај авион ушао је у наоружање Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ-а) 1969. године као први оперативни борбени авион на свету са вертикалним полетањем и слетањем. „Харијер” је био једини авион овог типа све до 1976. године када је совјетски авион „јак-36” сличних карактеристика ушао у наоружање совјетске ратне морнарице. Следи усавршени модел „јак-38”, а потом и „јак-141”. На модел совјетског ловца много касније стиже и амерички одговор у виду авиона „Ф-35Б” – објашњава Јеленковић.

Коначно, један од најтајанственијих Теслиних проналазака јесу такозвани зраци смрти. На обележавању свог рођендана, 10. јула 1934, пре тачно 88 година, Тесла је америчким новинарима први пут обелоданио да је усавршио методу и уређај који ће послати концентрисани сноп честица кроз слободан ваздух, тако огромне енергије да ће уништити флоту од 10.000 непријатељских авиона на удаљености од 400 километара од граница државе која ће се бранити и проузроковаће да милионске војске буквално нестану у трену.

Овај „смртоносни сноп” говорио је Тесла, „деловаће нечујно, али веома ефикасно на даљину, онолико колико би телескоп могао да види предмет на земљи и онолико колико би му закривљеност земље то дозволила. Биће невидљив и иза себе неће оставити никакве трагове осим доказа о уништењу. Када буде пуштен у рад, овај најновији изум учиниће рат немогућим. Смртоносни сноп окружио би сваку земљу као невидљиви кинески зид, само милион пута непробојнији. То би сваку нацију учинило неосвојивом против напада авиона или великих нападачких армија”.

– Вечерашња изложба у посебном делу посвећена је и Теслиним „зрацима смрти” који остају као један од пројеката које Тесла никада није реализовао. Последњих неколико деценија представљају извор најразличитијих претпоставки и теорија. Нажалост, тајну о свом оружју које је требало да заустави ратове Тесла је однео са собом. Како у својој књизи „Ненадмашни геније” каже Џон О’Нил, Теслин пријатељ и биограф, можда нам као једини начин да разумемо ово откриће преостаје да сачекамо да људски род створи још једног Теслу – истакао је Јеленковић, који је заједно са Зораном Јовановићем Јусом урадио ову изложбу. Поставку је подржала и општина Земун.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
"Дана науке"!?! Какве везе има Тесла са науком? Био је инжењер. Наука проналази а инжењери примењују.
Јован К.
Формално инжењер, Никола тесла је био и истраживач и проналазач, што значи да јесте био научник.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.