Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска рецесија смањује потражњу за челиком

Цена овог метала је од априла пала за 23 одсто. – Смањење индустријске производње у Европи и Кини утицало је на одлуку да једна пећ у смедеревској железари буде привремено угашена
У последњих месец дана челик пао за 12,72 одсто (Pixabay)

Стављање једне пећи смедеревске железаре у режим такозваног тихог хода, према неким проценама, могао би да умањи производњу челика у Србији за око 30 одсто. Кинеска „Хбис група” је други по величини извозник из Србије и прошле године је у свету продала челик у вредности од 750 милиона евра, а од јануара до маја ове године чак 418 милиона евра. Расту извоза од 84 процента у прва четири месеца у односу на исти период 2021. допринео је раст цена овог метала и повећање квота за извоз у ЕУ, које је Србија добила пошто је Русији и Белорусији забрањено да извозе челик на европско тржиште. Међутим, већ од априла су почеле да падају цене и да се смањује потражња због затварања и смањења индустријске производње у Европи и Кини.

Бојан Станић, помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да расте вероватноћа да се у Европи и глобално догоди рецесија на прелазу из 2022. у 2023, а самим тим доћи ће до пада цена индустријских метала.

– С почетка године све је расло, као на пример, нафта и житарице, али су метали опали посебно бакар који се посматра као један од кључних параметара. На светским берзама је коштао око 10.000 долара, а сада му је вредност пала на око 7.500 долара. Пад цене бакра је индикатор појефтињења осталих индустријских метала, па и челика. Вредност челика је од априла пала за 23 одсто – објашњава Станић.

Челик је јуче коштао 4.500 долара и у последњих месец дана је пао за 12,72 одсто. Према Станићевој оцени то указује да ће бити мања тражња за индустријским металима због пада производње као последице кризе, инфлаторних притисака, рата у Украјини, али и локдауна у Кини.

– Такође, један од разлога је и неспремности кинеске владе да стимулансима финансијски подржи производњу метала. Користиће задуживање на локалном нивоу да попуни рупе које су настале у локалним буџетима као последице подршке привреди током пандемије, кинеска влада је подстакла привредну активност 2008, па 2014, и 2020. на почетку пандемије. Међутим, сада није спремна и то доноси велику несигурност на тржишту метала. Сви индустријски метали почели су да падају укључујући и челик. Због мање тражње и лошије цене смањује се производња у Смедереву – наводи Станић.

Иван Николић, научни сарадник Економског института, наглашава да је до гашења једне пећи у Смедереву дошло услед рецесионих притисака, мање тражње и затварања економија, пре свега кинеске јер се тамо ковид опет распламсао, а да не говоримо о Европи и свему што притиска европску економију у вези са украјинским ратом и последицама пандемије.

– Тражња је генерално глобално мања. Рецесивни притисци су очигледни, самим тим је и пласман домаћег челика на инострана тржишта отежан. Не само по основу неповољнијег снабдевања сировинама и енергентима, већ у смислу тражње за челиком – објашњава Николић.

Према његовој оцени делује да је „Хбисова” одлука о гашењу једне пећи производ озбиљних проблема са којима се суочава европска економија, али и шире.

– Јесте извоз из Смедерева највише ишао у Европу, а ишао је и у Кину. Имамо не само сигнале глобалног успоравања економије, већ у последњих месец или два потпуно јасне рецесионе показатеље. Грађевинска активност у Европи је у паду. Да не говоримо о аутомобилској индустрији, која је директно у вези са челиком. Сви они у суштини лоше стоје у овом тренутку – напомиње Николић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.