Међународни научни зборник у част Гојка Тешића

У издању београдског Института за књижевност и уметност појавио се, у тому од хиљаду страница, графички и садржајно заиста репрезентативан зборник посвећен животу и делу Гојка Тешића. Овај књижевни историчар, културолог и истраживач (рођен 1951. у Љештанску код Бајине Баште) провео је део радног века у институту, а окончао га као редовни професор савремене књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је уредник „Књижевне речи” у периоду турбулентних друштвених промена у Србији и Југославији, потом уредник у низу издавачких кућа (највише у „Службеном гласнику”) и покретач низа изазовних књижевноисторијских, књижевнотеоријских и културолошких пројеката.

Најдубљи траг Тешић је оставио као истраживач српске књижевне авангарде. На том плану, истражујући и враћајући у живе културне токове мање познате и занемарене ствараоце и дела, Тешић је, према оцени Предрага Палавестре, „сам урадио више посла него какав научни институт”. И други оцењивачи Тешићевог доприноса сагласни су у ставу да је реч о упорном, поузданом и стрпљивом библиографу и историчару, такорећи без премца у новијој српској књижевној култури.

Тешићу се приписује заслуга да је у својим бројним ауторским књигама и коментарима, по правилу богато илустрованим и раскошно штампаним, аргументовао живо присуство српске авангарде у оквирима европског авангардизма, померајући почетке српског модернизма на сам почетак 20. века. Водеће место у српској авангарди Гојко Тешић одредио је Станиславу Винаверу, осветливши његове додире са делом Лазе Костића, и са послератним експресионизмом Црњанског и Тодора Манојловића.

У оквиру палете својих издавачких подухвата, Тешић је објавио дела Станислава Винавера у 17 томова, а приредио је за штампу и расуте (и „утуљене”) списе читавог низа других српских писаца – од Драгише Васића, Рада Драинца, Григорија Божовића и Станислава Кракова до Милоша Црњански, Коче Поповића и Радомира Константиновића.

Мимо обичаја да се то у нас ради за живота, институт је око зборника у част Гојка Тешића окупио 90 аутора из осам земаља (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Словенија, Немачка, САД, Пољска, Украјина и Аустрија). Осим прилога есејистичке и мемоарске природе, поједини аутори доставили су опсежније радове о својим истраживањима старе и нове књижевности у модерном кључу; тиме ова публикација превазилази првобитне колегијалне и пријатељске амбиције и идеје и нараста до нивоа релевантног међународног научног зборника драгоценог за све који изучавају авангардну уметничку, посебно књижевну мисао. Поред текстова на српском, зборник доноси и радове на страним језицима.

У већини прилога о Тешићу се говори као о истраживачу отворених видика, „лишеног многобројних књижевно-историјских предрасуда” (В. Гвозден), као о научнику „неупоредиве мобилности без застанка” (Ј. Аћин). Наша култура, према низу оцена из овог обимног једнотомника, дугује Тешићевим књижевно-историјским и поетичким подухватима „више него што се то на први поглед може препознати”.

Знатан део тога дуга измирен је овим зборником, који се може читати и као омаж безобалној радозналости за превратничке идеје у књижевности и култури, као доказ смислености и сврсисходности борбе против заборава.

Иза ове публикације стао је међународни уређивачки одбор.

Том су уредили Игор Перишић и Владан Бајчета. Објављивање књиге финансијски је помогло Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.