Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трагедија београдског градоначелника Владе Илића

Влада Илић и краљ Петар Други у београдском зоолошком врту (Фотодокументација „Политике”)

Влада Илић и краљ Петар Други у београдском зоолошком вртуУ Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда. Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у сенци бурне историје”. Станковић је написао и монографију о Илићу, која је доживела три издања, а сам аутор добио је више признања, међу којима је и Октобарска награда Власотинца.

Влада Илић (Власотинце, 1882 – Београд, 1952) један је од најзначајнијих градоначелника Београда, којим је управљао од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. За време његовог мандата престоница је добила Панчевачки мост, зоолошки врт, Београдски сајам, Вуков споменик, Градску поликлинику, Поликлинику за кожне и венеричне болести, Дом дечје заштите у Звечанској, темеље Храма Светог Саве, трамвајску везу Земуна с Београдом, десетак нових школа…

Илић се после школавања у Бечу и Ахену враћа у Лесковац 1904. као први школовани текстилни индустријалац у Србији. Заједно с оцем и старијом браћом откупљује фабрику штофа Евгенија Михела на Карабурми, узевши кредит Српске банке у Загребу, у којој је један од главних акционара био Лазар Дунђерски. Лазар и Коста, Владин отац, били стари пословни партнери, па је Лазарева унука Олга Јовановић убрзо постала супруга Владе Илића. Венчани кум био им је Александар Први Карађорђевић. До Првог светског рата Концерн „Коста Илић и синови” раширио је углавном текстилна преузећа по Краљевини Србији од Власотинца и Лесковца до Београда. После рата капитал улаже у индустрију Војводине (Велики Бечкерек и Оџаци), Македоније (Скопље) и Хрватске (Карловац).

Марта 1945. године нове власти су ухапсиле Илића под оптужбом да је финансијски помагао окупатору и пресудом Војног суда Команде града Београда, касније и Вишег војног суда, конфискована је целокупна његова имовина. Осуђен је на десет година робије, а скоро седам година провео је у затвору у Сремској Митровици. Касније је осуђен на смрт, а од погубљења га је спасла лична интервенција Винстона Черчила код Јосипа Броза Тита. Крајем 1951. године пуштен је на слободу. Живео је у поткровљу куће свога рођака, али је већ 3. јуна наредне године преминуо од шлога. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у породичној гробници, а сахрану су организовали његови некадашњи радници.

Фебруара 2009. године Окружни суд у Београду усвојио је захтев за рехабилтацију Владе Илића и ништавом прогласио пресуду Војног суда из 1946. године. На Петровдан 2009, на иницијативу тадашњег директора Вука Бојовића, у београдском „Врту добре наде” откривена је његова спомен-биста, рад вајара Миланка Мандића.

Данило Коцић,
публициста и новинар, Лесковац

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trn
Većina projekata koji su u tekstu spomenuti kao Ilićev uspeh zahtevaju desetak godina planiranja i gradnje sto je daleko više vremena od Ilecevog mandata. Dakle oni su ostvarenje gradonacelnika pre Ilića koje je Ilić otvorio. Zašto bi Ilić bio prvi moderan gradonacelnik?
Земунац
Да додам на ваш коментар. Насипање леве обале Саве је почело 1930. године и то је омогућило да се изгради Београдски сајам, трамвајска веза према Земуну и мост краља Александра. У том периоду градоначелници су били: Милан Нешић и Милутин Петровић. Узгред буди речено и пре Владе Илића, односно 1934. године је Земун припојен Београду.
Jelena
Koliko je sličnih životnih priča u posleratnom Beogradu, nažalost nisu svi ni rehabilitovani.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.