Добри програмери зарађују у нашој земљи 4.500 евра месечно

Ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је су по­ста­ле нај­бр­же рас­ту­ћи сек­тор на­ше при­вре­де и нај­ве­ћи из­во­зни сек­тор у Ср­би­ји. Пре­ми­јер­ка Ана Бр­на­бић је пре два да­на из­ја­ви­ла да смо за по­след­њих шест го­ди­на три пу­та по­ве­ћа­ли из­воз ИТ услу­га.

– У пр­ва че­ти­ри ме­се­ца ове го­ди­не он је јед­нак на­шем из­во­зу ИТ услу­га 2016. и ве­ру­је­мо да ће ове го­ди­не пре­ћи 2,5 ми­ли­јар­ди евра – ре­кла је Бр­на­би­ће­ва на пред­ста­вља­њу идеј­ног ре­ше­ња кам­пу­са БИО-4, ко­ји тре­ба да при­ву­че до­ма­ће на­уч­ни­ке и про­гра­ме­ре да оста­ну у зе­мљи ка­ко би ра­ди­ли на не­ким од нај­за­ни­мљи­ви­јих и на­ји­но­ва­тив­ни­јих про­је­ка­та у обла­сти би­о­тех­но­ло­ги­је и ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је.

На­гла­си­ла је да је Ср­би­ја од 2016. ви­ше не­го ду­пли­ра­ла број про­гра­ме­ра са 19.000 на ви­ше од 40.000 и оче­ку­је да ће­мо уско­ро до­ћи до бро­ја од 100.000.

– За­др­жа­ва­мо про­гра­ме­ре та­ко што омо­гу­ћа­ва­мо раз­вој све ви­ше стар­тап ком­па­ни­ја, уве­ћа­њем фон­до­ва за ино­ва­ци­је ко­је ин­ве­сти­ра­ју у стар­тап фир­ме, при­ла­го­ди­ли смо за­ко­но­дав­ство, а 2021. је би­ла ре­корд­на по бро­ју стар­та­па и ин­ве­сти­ци­ја у њих. Отва­ра се све ви­ше раз­вој­них цен­та­ра, па по­ред то­га што за­др­жа­ва­мо на­ше до­ла­зе и стран­ци – ка­за­ла је Бр­на­би­ће­ва.

Вла­ди­мир Ве­лич­ко­вић, ди­рек­тор раз­во­ја и ин­ве­сти­ци­ја у бри­тан­ско-срп­ској ком­па­ни­ји „Тех­но­ло­шко парт­нер­ство”, сма­тра да про­гра­ме­ра не­до­ста­је сву­да у све­ту и на­ро­чи­то је ве­ли­ка тра­жња за они­ма ко­ји су до­бри у блок­чејн тех­но­ло­ги­ји (ба­за по­да­та­ка ко­ја ко­ри­сти крип­то­гра­фи­ју да би оси­гу­ра­ла би­ло ка­кву ин­фор­ма­ци­ју) и веб-3 (на­ста­је из по­тре­бе да се укло­не цен­тра­ли­зо­ва­ни си­сте­ми, да се ко­ри­сник осло­бо­ди уло­ге „оног ко­ји ме­га­кор­по­ра­ци­ји до­но­си по­дат­ке”). Њи­хо­ве пла­те до­сти­жу у Ср­би­ји 4.500 евра.

– Иако нам де­лу­је да су код нас сви у ИТ сек­то­ру, то је и да­ље ма­ли број фир­ми. Зва­нич­но не­ма­мо ни­јед­ног ју­ни­кор­на, ком­па­ни­ју чи­ја је про­це­ње­на вред­ност ве­ћа од ми­ли­јар­ду до­ла­ра. Ни­је осми­шљен еко-си­стем на на­чин да осни­вач фир­ме оста­не у Ср­би­ји. Они гле­да­ју чим пре да се­ди­ште ком­па­ни­је пре­ба­це не­где дру­где, на при­мер у Де­ла­вер у Аме­ри­ци или у Есто­ни­ју, где лак­ше мо­гу да кон­ку­ри­шу за стра­ни ка­пи­тал. И оне фир­ме ко­је су из­вор­но би­ле на­ше иду у Си­ли­ци­јум­ску до­ли­ну, јер та­мо ће на­ћи бо­љи трет­ман ин­ве­сти­ра и по­ста­ти ју­ни­кор­ни али се не во­де ов­де – на­вео је Ве­лич­ко­вић. На­гла­сио је да је нај­ве­ћи иза­зов са­чу­ва­ти те ком­па­ни­је да оста­ну у Ср­би­ји.

На­по­ме­нуо је да је са­да мно­го лак­ше по­кре­ну­ти би­знис ов­де, не­го не­ка­да. Иде­је ни­ка­да ни­су би­ле про­блем, али у по­след­ње две до три го­ди­не до­ступ­ност ка­пи­та­ла за по­кре­та­ње би­зни­са мно­го је ве­ћа не­го ра­ни­је ка­да су по­сто­ја­ле две мо­гућ­но­сти: лич­на уште­ђе­ви­на или по­зај­ми­ца од ро­ди­те­ља и при­ја­те­ља.

– По­ја­ви­ло се до­ста фон­до­ва пред­у­зет­нич­ког ка­пи­та­ла (вен­чер ка­пи­тал), по­слов­них ан­ђе­ла и фон­до­ва при­ват­ног ка­пи­та­ла, ко­ји су спрем­ни да уло­же у до­бре по­слов­не иде­је. Осим то­га по­сто­ји до­ста кон­кур­са у Евро­пи и Аме­ри­ци где по­је­ди­нац мо­же да кон­ку­ри­ше за но­вац. ЕУ има Хо­ри­зонт, УСА­ИД Ка­та­лајз про­грам – ка­зао је Ве­лич­ко­вић.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма у Ср­би­ји има­мо већ озбиљ­но ин­сти­ту­ци­о­нал­но во­ђе­ње би­зни­са, од­но­сно си­стем у ко­ји уђе пред­у­зет­ник и тај си­стем га во­ди кроз од­ре­ђе­не фа­зе раз­во­ја. Има­мо не­ко­ли­ко до­брих ха­бо­ва, број­не ин­ку­ба­то­ре, ак­це­ле­ра­то­ре на­лик Ка­та­пул­ту и ви­ше на­уч­но­тех­но­ло­шких пар­ко­ва у ра­зним гра­до­ви­ма у Ср­би­ји.

Ин­ве­сти­то­ри су нај­ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­ни за ула­га­ње у веб-3, блок­чејн тех­но­ло­ги­ју, геј­минг, ме­ди­цин­ску и агро­тех­но­ло­ги­ју. Ти сек­то­ри има­ју нај­ве­ћи раст, а сва­ки ин­ве­сти­тор хо­ће ре­ла­тив­но бр­зо да обр­не но­вац и да за­ра­ди.

– У Ср­би­ји и окол­ним зе­мља­ма по­сто­ји већ 20 ак­тив­них вен­чер ка­пи­тал фон­до­ва и сви­ма њи­ма је у ин­те­ре­су да нај­бо­ље ан­га­жу­ју свој ка­пи­тал од­но­сно да њи­хов но­вац бу­де нај­бо­ље уло­жен и умно­жен. Ин­ве­сти­то­ри­ма је бит­но да има­ју еду­ко­ва­не осни­ва­че, не­ко­га ко раз­у­ме би­знис, фи­нан­си­је и ко мо­же да спа­ку­је фир­му да бу­де тр­жи­шно за­ни­мљи­ва јер ула­га­чи по­сма­тра­ју ком­па­ни­ју као про­из­вод и да ли ће она за три или пет го­ди­на да до­не­се за­ра­ду ко­ју оче­ку­ју – ка­зао је Ве­лич­ко­вић.

Осни­ва­чи­ма је без об­зи­ра на то ко­ли­ко год има­ли до­бре иде­је нај­ве­ћи про­блем ако не раз­у­ме­ју до­вољ­но би­знис. Осни­вач је мо­жда про­гра­мер, ар­хи­тек­та или умет­ник и њи­ма тре­ба кон­кре­ти­за­ци­ја у по­слов­ном сми­слу.

– На­ши гра­ђа­ни има­ју про­блем са бро­је­ви­ма и све су­ви­ше фик­тив­но схва­та­ју. Или су не­ра­ци­о­нал­ни и ма­шта­ју да ће за го­ди­ну да­на да на­пра­ве ми­ли­о­не или не мо­гу ни да пој­ме да од не­ке њи­хо­ве иде­је мо­же да на­ста­не до­бар про­из­вод и ве­ли­ка ком­па­ни­ја у гло­бал­ним окви­ри­ма – на­вео је Ве­лич­ко­вић.