Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ла­не склопљено чак 9.000 бракова више него 2020. године

Ма­ти­ча­ри, ипак, ни­су има­ли по­сла као у го­ди­на­ма ко­је су прет­хо­ди­ле пла­не­тар­ној здрав­стве­ној кри­зи јер је 2019. у Ср­би­ји озва­ни­че­но 35.570 бра­ко­ва, а про­шле го­ди­не 32.757
(Фото EPA-EFE/Janos Vajda)

У про­те­клој го­ди­ни скло­пље­но је 32.757 бра­ко­ва – чак 9.000 ви­ше у од­но­су на 2020. го­ди­ну, ко­ју је обе­ле­жи­ла пан­де­ми­ја ви­ру­са ко­ро­на, го­во­ре нај­но­ви­ји по­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку. Нај­ви­ше свад­би би­ло је у ре­ги­о­ни­ма Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је и Вој­во­ди­не, а ста­ти­сти­ча­ре по­себ­но ра­ду­је по­да­так да је број парт­не­ра ко­ји су пр­ви пут сту­пи­ли у брак по­рас­тао чак за 45 од­сто од­но­су на 2020. го­ди­ну. Нај­ве­ћи број не­ве­сти има из­ме­ђу 25 и 29 го­ди­на, док нај­ве­ћи број мла­до­же­ња има из­ме­ђу 25 и 35 го­ди­на, а мит о су­прот­но­сти­ма ко­је се при­вла­че увер­љи­во ру­ши брач­на ста­ти­сти­ка – пред ма­ти­ча­ра нај­че­шће сту­па­ју су­пру­жни­ци исте на­ци­о­нал­но­сти (у 86 од­сто слу­ча­је­ва), исте школ­ске спре­ме (у 70 про­це­на­та слу­ча­је­ва) и парт­не­ри ко­ји су еко­ном­ски ак­тив­ни (у по­ло­ви­ни слу­ча­је­ва). За­ни­мљи­во је да сва­ки пе­ти брак скло­пе су­пру­жни­ци истих гру­па за­ни­ма­ња, што је још јед­на по­твр­да те­зе да се срод­на брач­на ду­ша на­ла­зи на спи­ску за­по­сле­них у ис­тој фир­ми.

Ме­ђу­тим, иако је број скло­пље­них бра­ко­ва зна­чај­но ве­ћи у од­но­су на 2020. го­ди­ну, ма­ти­ча­ри ипак ни­су има­ли то­ли­ко по­сла као у го­ди­на­ма ко­је су прет­хо­ди­ле пла­не­тар­ној здрав­стве­ној кри­зи. Илу­стра­ци­је ра­ди, 2019. го­ди­не у Ср­би­ји је скло­пље­но 35.570 бра­ко­ва, го­ди­ну да­на ра­ни­је 36.321 брак, а 2017. го­ди­не – 36.047 бра­ко­ва. Иако се већ не­ко­ли­ко го­ди­на ула­жу зна­чај­ни на­по­ри да се уки­ну деч­ји бра­ко­ви, по­да­ци го­во­ре да је то­ком про­те­кле го­ди­не скло­пље­но чак 1.335 деч­јих бра­ко­ва, од­но­сно бра­ко­ва у ко­ји­ма је ба­рем је­дан од су­пру­жни­ка стар из­ме­ђу 16 и 19 го­ди­на.

Иако су про­шле го­ди­не ма­ти­ча­ри има­ли зна­чај­но ви­ше по­сла не­го 2020. го­ди­не, исто­вре­ме­но је по­рас­тао и број раз­во­да. Број­ке Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је то­ком про­шле го­ди­не раз­ве­де­но 9.790 бра­ко­ва, од­но­сно 1.100 ви­ше у од­но­су на прет­ход­ну го­ди­ну. Му­шкар­ци и же­не све ка­сни­је ула­зе у брак, па се ка­сни­је и раз­во­де – про­сеч­на ста­рост му­жа при раз­во­ду бра­ка из­но­си 44,7 го­ди­на, а же­не 41,2 го­ди­не. Оне ко­је ве­ру­ју у „бак­су­зну” моћ бро­је­ва не­ће об­ра­до­ва­ти чи­ње­ни­ца да про­сеч­но тра­ја­ње раз­ве­де­ног бра­ка из­но­си 13,5 го­ди­на.

По­себ­но за­бри­ња­ва чи­ње­ни­ца да се све ве­ћи број парт­не­ра од­лу­чу­ју на раз­вод у пр­вим го­ди­на­ма бра­ка – по­ло­ви­на су­пру­жни­ка ко­ја се раз­ве­ла то­ком 2021. го­ди­не ни­је про­сла­ви­ла ни пр­ву де­це­ни­ју бра­ка. На­и­ме, сва­ки пе­ти брач­ни пар ко­ји је ста­вио тач­ку на брак у про­те­клој го­ди­ни ни­је из­др­жао ни че­ти­ри го­ди­не у бра­ку, а пе­ти­на њих раз­ве­ла се из­ме­ђу пе­те и де­се­те го­ди­не брач­ног жи­во­та. Из­не­на­ђу­је по­да­так да пр­ву го­ди­шњи­цу бра­ка ни­је про­сла­ви­ло чак 358 па­ро­ва. Гра­фи­ко­ни Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку све­до­че да је сва­ки сед­ми брач­ни пар ко­ји се раз­вео ла­не прет­ход­но про­сла­вио сре­бр­ну свад­бу, од­но­сно иза­шао из бра­ко­ра­звод­не суд­ни­це на­кон 25 го­ди­на бра­ка. Број­ке та­ко­ђе го­во­ре и да се му­шкар­ци че­шће од­лу­чу­ју на скла­па­ње дру­гог или тре­ћег бра­ка не­го же­не.

Да де­ца ни­су „мал­тер” ко­ји брак др­жи на оку­пу по­твр­ђу­је и ста­ти­сти­ка ко­ја све­до­чи да ви­ше од по­ло­ви­не раз­ве­де­них бра­ко­ва има јед­но или дво­је де­це, а то­ком про­шле го­ди­не раз­во­ди­ли су се и су­пру­жни­ци с тро­је, че­тво­ро и пе­то­ро де­це. Тач­ку на брак ста­ви­ло је 2.670 па­ро­ва с јед­ним де­те­том, 2.019 парт­не­ра с дво­је де­це, 423 ро­ди­те­ља с тро­је ма­ли­ша­на, 57 па­ро­ва са че­тво­ро де­це и 14 су­пру­жни­ка с пе­то­ро де­це. Иако је на­кон окон­ча­ња бра­ко­ра­звод­ног по­ступ­ка мај­ка та ко­ја у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва пре­у­зи­ма ста­ра­тељ­ство над де­цом, о че­му све­до­чи по­да­так да је од 5.187 де­це она та ко­ја је до­би­ла ста­ра­тељ­ство над 3.600 де­це, ста­ти­сти­ка све­до­чи да ра­сте број оче­ва – ста­ра­те­ља. На­и­ме, у 2021. го­ди­ни чак 620 му­шка­ра­ца пре­у­зе­ло је ста­ра­тељ­ство над сво­јом де­цом на­кон раз­во­да бра­ка. Ра­сте број и па­ро­ва ко­ји су се од­лу­чи­ли на за­јед­нич­ко ста­ра­ње о на­след­ни­ци­ма – за 938 ма­ли­ша­на до­го­во­ре­но је за­јед­нич­ко ста­ра­тељ­ство на­кон раз­во­да бра­ка.

Ре­ги­о­нал­но по­сма­тра­но, нај­ви­ше се раз­во­де ста­нов­ни­ци Вој­во­ди­не, а услу­ге бра­ко­ра­звод­ног адво­ка­та нај­ма­ње ко­ри­сте ста­нов­ни­ци Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је. У Бе­о­гра­ду нај­ви­ше се раз­во­де ста­нов­ни­ци Сав­ског вен­ца, Вра­ча­ра и Ла­за­рев­ца, у Вој­во­ди­ни ме­шта­ни Вр­шца, Ко­ва­чи­це, Ка­њи­же, Ср­бо­бра­на и Бач­ке То­по­ле, док у ре­ги­о­ну Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је по бро­ју раз­во­да пред­ња­че Ужи­це, Ча­чак и Кра­ље­во. У ре­ги­о­ну Ју­жне и ис­точ­не Ср­би­је тач­ку на брак нај­че­шће ста­вља­ју гра­ђа­ни Ни­ша, Го­луп­ца, Ку­че­ва, Бо­ра и Оџа­ка.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Statistika naša dika Šta poželiš to naslika. Logično da je manje svadbi kad je lokdaun ! A što se tiče razvoda tu se potvrđuje pravilo da je sve manje brakova iz ljubavi ili zbog dece već zbog mogućnost razvoda i alimentacije.
Stanislav
A razvedenih?
bambi
Mladi momci izbegavaju da stupaju u brak sa srpkinjama zato sto ako bi slucajno doslo do razvoda (a u Sribji je svaki treci brak rasturen), zena mu uzima decu zbog polne diskriminacije u Srbiji, tj. zato sto sudovi uvek decu dodeljuju majkama. Mlade devojke to masovno rade da bi na racun sopstvene dece dosle do alimentacionih para. Uzas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.