Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Консултације о мандатару за састав нове владе нису преурањене

(Фото Танјуг)

Састанком са представницима изборне листе „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина” почеле су 14. јула 2022. године консултације председника Републике Србије са представницима изборних листа које су на парламентарним изборима освојиле посланичке мандате. Циљ консултација – предлагање кандидата Народној скупштини за председника владе. У јавности се међутим појавило више спекулација о томе да је председник требало да сачека конституисање Народне скупштине (што се још није догодило), те је од стране појединих политичких чинилаца исказана сумња у уставност и законитост таквог потеза председника републике. Исказан је у јавности став да консултације могу почети тек када се Народна скупштина конституише, а не и пре тога.

Да ли је заиста Уставом и законима одређено да председник мора да чека тренутак конституисања? Кратак одговор гласи – не, чак би се пре могло тврдити обратно, да је индиректна интенција уставописца да се са консултацијама, ради ефикасности, почне што раније, чим то буде могуће, тј. чим се прогласе коначни резултати парламентарних избора. Наиме, Устав Републике Србије у чл. 112 ст. 1 тач. 3 јасно каже да „председник републике предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа”. Кључне речи овде јесу „представници изабраних изборних листа”, јер управо ова формулација указује на то са ким, али и у ком тренутку се консултације могу вршити. Ко су представници изборних листа постаје јасно моментом проглашења коначних резултата парламентарних избора од стране РИК-а (што је и учињено 5. јула ове године). Дакле у смислу уставне одредбе, одмах након овог тренутка председник има са киме да разговара, јер је јасно ко ће све ући у парламент, те какав ће у њему однос снага бити. Да је интенција уставописца била да се сачека са конституисањем Народне скупштине пре отпочињања консултација (што би као решење само допринело смањењу ефикасности и ничему другом), онда би у поменутој норми стајало да председник разговара са представницима посланичких група или нешто томе слично, што пак није случај. „Представници изабраних изборних листа” јесте јасан појам, а персонално су та лица утврдива моментом проглашења коначних резултата избора и ту уставноправно простора за било какву сумњу нема.

Такође, не треба из вида губити и одредбу Устава која каже да се Народна скупштина распушта „ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере владу” (чл. 109 ст. 3). У контексту ове одредбе чекање конституисања парламента са циљем отпочињања консултација (које представљају председникову уставну обавезу) значило би само непотребно губљење времена у једном политички ипак осетљивом тренутку, када законодавна и извршна грана власти не врше своју функцију у пуном капацитету и када треба ради општег добра поступати промишљено, али и ефикасно. Устав прописује рок од максималних 90 дана, али је свакако у интересу, како функционисања и управљања државом, тако и вођења политике, да се ова фаза заврши што је пре могуће. Јасно је да влада неће бити формирана, тј. мандатар за њен састав одређен(а) пре конституисања парламента, али нема никаквих уставних сметњи да се са поступком у виду председничких консултација почне и раније. Уставна одредба која одређује обавезу председника републике да се консултује са представницима свих изборних листа које су освојиле мандате управо је формулисана на такав начин како би оставила простора за адекватно и ефикасно деловање, те је дилема о уставности (законитости) отпочињања консултација у овом тренутку – излишна.

*Научни сарадник Института за упоредно право

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neko
Vučić je ubedljivo najzastupljeniji političar u našim medijima. Ostali dobijaju mrvice medijskog prostora. Bolje reći ne pojavljuju se. Uprkos tome autor ovog teksta ga brani i objašnjava nam da je Vučić u pravu.
Мина
1. Па једно је да ли се политички слажете с Вучићем или не, а друго је да ли је радио нешто легално или не. Ђорђевић је само рекао "нема ничег илегалног у консултацијама пре конституисања Скупштине." 2. Искрено, нормално је да председник државе има највише медијског простора. Исто Вам је и у иностранству - нормално да ће о Бајдену, Путину, Макрону, Ердогану или коме год да се говори више него о представницима опозиције - зато што је човек на челу држави и сваки дан има нека званична посла.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Слажем се! Ради ефикасности, треба што пре почети са консултацијама, јер наопако да консултације крену, рецимо, после 3. августа, дакле, петог месеца после избора.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.