Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повлачење злата из иностранства знак опреза државе

Стручњаци уверени да чак ни у време кризе нема рационалног разлога да се оно продаје, већ га, напротив, само треба још више куповати
(Фото А. Васиљевић)

У време финансијских превирања злато се сматра незамењивом имовином, а већина земаља има различите резерве. Постоје државе које имају 60–65 одсто међународних девизних резерви у злату, а међу њима су Америка и Русија, али има и оних које уопште немају злато или га имају у малим количинама. Наша држава је лидер у региону, јер у девизним резервама злато учествује са 14,5 одсто. Имајући у виду нарастајућу светску кризу, све резерве злата које су чуване у иностранству у претходном периоду враћене су у нашу земљу. Како истичу у Народној банци Србије, у претходним годинама у Србију је враћено 13 тона злата, од чега је 12 тона транспортовано из Берна, док је једна тона злата пребачена из Лондона.

– Злато смо на међународном тржишту куповали у два наврата – девет тона крајем 2019, а онда и три тоне крајем 2020, и то је 12 тона које су биле у Берну, док је тона злата у Лондону остала после сукцесије – подсећају у НБС и додају да су у амбијенту појачане глобалне неизвесности желели додатно да повећају сигурност и доступност свог монетарног злата.

– То се, имајући у виду актуелна дешавања у свету, испоставило као добра одлука. Тренутно се целокупне резерве злата чувају у Србији, у трезору НБС. Овакве одлуке су доносиле и друге централне банке, попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске – откривају у НБС.

Србија тренутно располаже са 38,1 тоном овог племенитог метала, у вредности од 2,1 милијарде евра.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, подсећа на правило да највеће, најснажније привреде и њихове централне банке које управљају девизним резервама имају највеће износе злата.

– Од пре неколико година централне банке су повећале учешће злата у девизним резервама, а то су прво урадиле Америчке федералне резерве (ФЕД), Руска централна банка и Европска централна банка. Тај тренд је добро испратила и наша банка, направила је паметан потез и подигла је учешће злата тако да је оно на рекордном нивоу у учешћу у девизним резервама. Ми се добро котирамо у региону, ту смо лидери – сматра проф. Грубишић.

У претходним годинама у Србију враћено 13 тона злата, од чега је 12 тона транспортовано из Берна, док је једна тона пребачена из Лондона

Повлачење злата из иностранства је, према његовој оцени, знак опрезности државе, а често има и демонстрациону, па и популистичку улогу.

– То је први урадио Уго Чавез из Венецуеле када је повукао злато из Француске, да би народ видео где је злато. У случају Србије нема популизма, већ је реч о врло рационалном потезу, јер треба да имамо злато као нешто што нам даје сигурност и што ћемо увек моћи да продамо – напомиње он и додаје да је злато важан део у портфолију девизних резерви, а за разлику од државних хартија од вредности не доноси никакав принос.

– Напротив, постоје само трошкови складиштења, али га је неопходно имати у девизним резервама управо због те диверсификације, тачније због умањења укупног ризика. Оно је сигурна лука и чувар вредности. Може и да се прода, али треба бити опрезан. Рецимо, Хрватска централна банка је направила грешку када га је продала 2005. и 2006. године – присећа се он.

Уверен је да нема рационалног разлога да се злато продаје, иако је криза актуелна, већ напротив верује да ће се оно само још више куповати.

– У време кризе је уобичајеније да вредност злата расте, док у добрим временима расту државне хартије од вредности које ће имати приносе. Тако се држава покрива, и у добрим и у лошим временима, у смислу умањења укупног ризика – уверен је проф. Зоран Грубишић.

Да је поступак враћање злата у земљу био превентиван потез државе, настао као последица актуелних прилика на глобалном нивоу, сматра и Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритис”.

– Све то је урађено да се не би догодило да због продубљивања кризе у будућем периоду Србија буде спречена да приступи својим златним резервама. Резерве се углавном чувају у најквалитетнијим дужничким хартијама западних земаља, а тако се понаша и наша Централна банка. Када говоримо о активирању злата као резерве, то се ретко када ради, најпре зато што златне резерве не доминирају нашим резервама. Ипак, могле би да се користе вероватно у случајевима баш велике кризе у земљи, али за то су шансе готово никакве – истиче Гујаничић и подсећа да цена злата није подложна огромним флуктуацијама, али да злато у време великих криза добија на вредности.

Облик заштите од инфлације на дужи рок

Из угла централне банке као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе, а његова улога посебно долази до изражаја у периодима изражених неизвесности, каквима сведочимо данас – у амбијенту геополитичких тензија у Украјини, енергетске кризе и глобалног раста инфлације. У структури девизних резерви оно смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција.

Према подацима Светског савета за злато, по количини злата у својим резервама Србија је тренутно на 54. месту у свету, при чему треба имати у виду да је количина злата којом државе располажу значајно детерминисана њиховом величином. Према учешћу злата у девизним резервама, наша земља је 32. у свету.

– Бруто девизне резерве НБС износе 14,7 милијарди евра и од почетка јуна повећане су за више од 700 милиона евра, у највећој мери као резултат интервенција НБС у смеру куповине девиза (прилив у износу од 345 милиона евра од почетка јуна). Од краја 2012. учешће злата у девизним резервама је повећано два и по пута, са 5,7 одсто на 14,5 одсто, односно са 15,3 тона на 38,1 тону – наводе у Народној банци Србије.

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
E sad sve zavisi gde se to zlato cuva. Za vreme obojene revolucije u Ukrajini njihovo zlato je prebaceno u Aneriku na 'sigurno cuvanje'. Ne verujem da ce Ukrjina ikada videti i jednu polugu od toga. Treba izbegavati zpad za ovakvo skladiste. I to isto vazi i za Svajcarsku.
dekor
Ako ste pri novcu - ni slučajno ne kupujte zlato koje je na fotografiji! To je samo dekorativni karton za dekoraciju izloga.
INRI
Mi smo lideri u regionu. Kojem regionu? Od Niša do Beograda ili šire? Koliko zlata imamo na KiM?
nikola andric
Ako zlato nisu ''bele pare za crne dane'' onda uopste nije jasno sta je njegova funkcija. Inflacija na zapadu pokazuje da nije ''odbrana'' od inflacije. Po teoriji je zlato ''blago'' u suprotnosti prema(varijabilnom) novcu. Razlika je da se novac stampa a zlato proizvodi kao i svaka druga roba; u smislu troskova proizvodnje. Za ''crne dane'' pandemije nijedna zapadna banka nije prodala ni 1 gr. zlata. ''Vera'' i religija su nerazdvojne ali to ''ekonomskoj teoriji'' ne prilici.
Бата
Зашто ја и сви остали држављани не можемо као физичка лица да купујемо инвестиционо злато и на тај начин штитимо свој новац од инфлације ? Како то да је држава омогућила да постоје залагаонице које откупљују злато од народа (и то се врло јавно и гласно рекламирају) али народу се не дозвољава да купује инвестиционо злато !?
Milica
A ko ti je to ti je to rekao da ne mozes da kupis investiciono zlato? Ima gomila firmi u Srbiji koja ga prodaje, progugluj i dobices 15 imena. Nego lakse je pljucnuti po drzavi nego proguglati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.