Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ми Балканци нисмо на добром гласу

Сећамо се Милана Будимира, класичног филолога, академика и професора Универзитета у Београду, пионира мултидисциплинарне научне методе код нас
Милан Будимир (Фото: лична архива)

Крајем прошле године навршено је сто тридесет година од рођења Милана Будимира (2. 11. 1891. Мркоњић Град – 17. 10. 1975. Београд) – академика, класичног филолога и професора Универзитета у Београду, пионира мултидисциплинарне научне методе код нас.

Како подсећа проф. др Милена Јовановић, класични филолог, професорка Београдског универзитета и његова блиска сарадница током седам година, Будимир се бавио грчком и латинском филологијом, грчком и римском књижевношћу, општом и упоредном словенском лингвистиком, византологијом, доантичком и античком балканологијом, компаративном историјом религије и фолклора, етнологијом, македонским, албанским и старим илирским језиком у оквиру балканистике, индоевропеистиком.

Захваљујући издавачкој кући „Градац”, која изнова указује на изузетне и заборављене ствараоце, као и проф. др Милени Јовановић, која је приредила књигу „Ми Балканци”, текстови Милана Будимира поново су оживљени. Милена Јовановић је на иницијативу главног уредника „Градца” Бранка Кукића сабрала двадесет четири рада Милана Будимира, чија су главна нит сличности и разлике Балканаца.

„Ми Балканци нисмо на добром гласу. Чак ни у нашој рођеној кући, а о Европи да и не говоримо. За многе међу нама та Европа почиње на земунском мосту и на зворничкој ћуприји. Са друге стране моста и ћуприје, како кажу наши Европљани, то ти је дивљи Балкан, све голи геџо и цинцарин, подмукли Византинац и неверни шизматик, прости балија или зверски Арбанас. Све су то ти наши Европљани научили и попримили од бечке и пештанске штампе или од туђинских школа и школњака, од црног семена Лојолина, како каже хрватски песник Крањчевић”, део је уводног предавања.

Овај цитат, истргнут из контекста може да ода другачији утисак. Mеђутим, Милан Будимир, по сопственом признању, није био присталица учења „о трулом Западу, чија савремена цивилизација под заштитом саможивих капиталиста проживљава тешку кризу”. Баш напротив, веровао је у помирење Истока и Запада, као и у то да је „неумрли Вук” показао Европљанима и Балканцима да се овде налазе тековине старих култура, које је „несебични Балкан делио и Западу и Истоку”. Сматрао је да балканска култура треба да буде заснована на јединству у варијацијама, да управо Балкан треба целом свету да покаже то „духовно разоружање”, један свеопшти препород који је, по његовом мишљењу, започео витешки краљ Александар Први Ујединитељ.

Говорио је да није пука случајност то што се Вукова ћирилица појавила управо на нашем Балкану, „одакле је пошло описмењавање Европљана”. Вука је ценио као духовног оца овог поднебља, као првог балканолога, као дива који је побунио балканског сељака и оплеменио балканску земљу. Милан Будимир је разрешио Југословенима дилему да ли је Његош био српски или црногорски песник, а по његовом суду био је – општечовечански. Кроз текстове ове књиге васкрсавају речи Милана Будимира и о Филипу Вишњићу, Кочићу, Платону, Хомеру...

Како пише Милена Јовановић, Милан Будимир школовао се у Сарајеву и студирао класичну филологију на Бечком универзитету, а крајем 1920. године одбранио је докторску дисертацију, коју је ментор Лудвиг Радермахер високо оценио. По Радермахеровој препоруци, следеће године постао је асистент, а потом и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је предавао све до пензионисања 1962. године, осим у периоду немачке окупације. Као истраживач високог ранга, изабран је 1948. за дописног, а 1955. године за редовног члана Одељења језика и књижевности САНУ.

Био је члан Југословенске академије знаности и умјетности, Академије наука и умјетности БиХ и неколико иностраних научних друштава. Награђен је Октобарском наградом града Београда за књигу „Преглед римске књижевности” у коауторству са Мироном Флашаром 1964, а 1967. године Седмојулском наградом за животно дело. Био је оснивач више часописа, у којима је истраживао односе између антике и наших народа, хумор и сатиру, стање националних наука у балканским земљама, потребу компаративних студија балканске стварности, античку балканологију, али и феномен невероватног успона старих Грка у науци и култури, у кратком временском раздобљу.

Сматрао је да Грци то нису сами постигли већ уз симбиозу досељених Хелена са затеченим културним старобалканцима. Такође је заступао становиште по којем је најстарији књижевни језик балканских Словена изграђиван под утицајем грчког оригинала, много пре него што су то могли да чине западни Европљани, упућени на Цицеронову латинштину и Јеронимов латински превод Библије. Веровао је у то да не постоје „чисти језици”, „чисте културе” ни „чисте расе”, у науци о језику, опредељујући се за компаративно-историјску методу у проучавању српског и класичних језика, лингвистике, балканологије и словенске лексике и ономастике.

Милан Будимир је изнео лингвистичке доказе да су се словенски Индоевропљани, као већ формирана заједница, појавили много раније него што се до тада у науци сматрало, а дао је доказе о томе да се „псеудонаучна нордистичка теорија о северној Европи као прапостојбини Индоевропљана мора одбацити”.

Милена Јовановић ауторка је и једног личног осврта на свог великог учитеља, коме је помагала у раду и од кога је научила да је „радити и размишљати прва и најважнија људска особина”.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.