Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велика седморка у развоју

Последњих година је увелико напредовала и трговинска сарадња између земаља БРИКС-а. Укупна трговина робом достигла је током 2021. скоро 8,55 билиона долара, повећање од 33,4 процента у односу на 2020.
(Pixabay)

Усред немирног света препуног изазова одржан је виртуелни, а 14. по реду самит БРИКС-а, пространих и многољудних земаља, с великим привредама у успону. Самит државника Бразила, Руске Федерације, Индије, Народне Републике Кине и Јужноафричке Републике 23. и 24. јуна у Пекингу био је пун значајних новина.

На самиту је усвојена Пекиншка декларација, којом су државе чланице БРИКС-а потврдиле посвећеност мултилатералности, нагласиле да управљање глобалним односима мора укључити што више држава, бити репрезентативније и обећале да ће подржати међународно право и централну улогу Уједињених нација у светској заједници. Декларацијом се позивају велике развијене државе на одговорне економске политике како би биле избегнуте озбиљне последице по сиромашне земље.

Са бурним променама у међународној заједници, усвајање Пекиншке декларације има посебан значај. У документу земље БРИКС-а помињу 89 пута појам развој, а 105 пута сарадњу. „Земље БРИКС-а се не окупљају у затвореном клубу или уском кругу, већ у великој породици узајамне подршке и партнерства ради обострано корисне сарадње”, истакао је домаћин скупа, председник НР Кине Си Ђинпинг.

Другог дана самита је Си председавао дијалогу на високом нивоу о глобалном развоју. Са челницима БРИКС-а учествовали су државници још 13 земаља, од Алжира до Фиџија. Лидери су детаљно разменили мишљења о важним питањима међународне сарадње ради унапређења и убрзања спровођења агенде УН за одрживи развој до 2030. Према кинеским медијима, постигнуто је широко и важно заједничко разумевање.

Први самит БРИКС-а 2009. у Јекатеринбургу у Русији био је значајан успех за његове чланове. Запад се борио с најгором финансијском кризом од Велике депресије, а Бразил, Русија, Индија и НР Кина су формирали уточиште од међународних превирања. Јужноафричка Република се придружила 2010, делатност БРИКС-а је превазишла економску сарадњу и сада укључује широк спектар питања глобалног управљања, између осталог, финансијску и политичку безбедност.

Пекиншки самит је био доказ солидарности у БРИКС-у. Кључна чланица је у рату против друге државе и под строгим је, једностраним санкцијама Запада. Индија, НР Кина и Јужноафричка Република уздржале су се од гласања о резолуцији Генералне скупштине УН којом се осуђује руска инвазија на Украјину. Бразил је осудио Русију, али је критиковао „неселективне” санкције Запада. Све су гласале против или се уздржале од искључења Русије из Комисије УН за права човека.

БРИКС насељава 42 одсто укупног светског становништва и простире се на преко 40 милиона квадратних километара копнене масе Земље. Земље БРИКС-а су цивилизацијски центри Источне те Јужне Азије, Латинске Америке, Африке, Евроазије. БРИКС је развио свеобухватну и вишеслојну структуру, с практичном сарадњом у десетинама области, одржавајући дух отворености, инклузивности и обострано корисне везе.

Глобални геополитички пејзаж је претрпео суштинску промену у последње две деценије. Многољудне, брзорастуће земље увелико су смањиле доминацију Запада у међународном систему. Силе у развоју скоро су удвостручиле удео у глобалном бруто домаћем производу (БДП) и на крају 2021. су стварале 26 одсто светског БДП-а. БРИКС чини 20 одсто светске трговине и 25 процената страних инвестиција, учествује са 33 одсто у размени индустријских роба, а с преко 50 одсто доприноси глобалном економском развоју. Постао је витална платформа за јачање сарадње између пет земаља и значајна сила за побољшање управљања у свету.

Последњих година је увелико напредовала и трговинска сарадња између земаља БРИКС-а. Укупна трговина робом достигла је током 2021. скоро 8,55 билиона долара, повећање од 33,4 процента у односу на 2020.

БРИКС и његови чланови прешли су дуг пут, тражећи сарадњу ради развоја, а без политичких или других обавеза. Почетком прошле деценије је НР Кина заменила Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светску банку као највећи нето зајмодавац на свету, проширујући улагања у земље глобалног Југа као део њене иницијативе „Појас и пут”. Да би избегле економску присилу и подстакле прагматичну сарадњу у различитим областима земље БРИКС-а су 2014. основале Нову развојну банку, постигле Споразум о резервама за ванредне прилике (у обома уз оснивачки капитал од по 100 милијарди долара), успоставиле Пословни савет БРИКС-а...

Иако земље БРИКС-а нису уједињене одређеном идеологијом, свака је видела потребу за демократизацијом глобалног економског система. Још 2009. је ондашњи челник Централне банке Кине позвао на одустајање од долара као светске резервне валуте због недостатка вере у америчко монетарно вођство усред глобалне финансијске кризе. Сада је председник Владимир Путин поручио да „у Москви истражујемо могућност стварања међународне резервне монете на бази корпе валута БРИКС-а”.

По окончању пекиншког самита БРИКС-а захтев за улазак у групу су поднели Аргентина и Иран. БРИКС је још у фази израде норми и критеријума за усвајање нових чланова и о томе се говорило на самиту у Пекингу.

Одлука Техерана и Буенос Ајреса означава општи тренд ширења БРИКС-а, сматра руски економски стручњак Јарослав Лисоволик. Лисоволик предвиђа ширење БРИКС-а на десетине земаља. У томе је важан БРИКС плус формат. „БРИКС је привлачан за друге земље јер има огроман потенцијал да прошири интеракцију на целом ободу земаља глобалног Југа, на све земље у развоју”, поручио је он.

Када се БДП мери паритетом куповне моћи (ПКМ), што заговара ММФ, кинеска привреда је прва на свету, већа од Сједињених Америчких Држава. Индијска економија је трећа и двоструко већа од јапанске. Руска привреда је близу Немачке, а привреда Бразила већа од Француске; Јужна Африка је највећа економија на континенту. За јачање веза са БРИКС-ом су заинтересоване, такође, Индонезија (с привредом већом од Велике Британије, према ПКМ), Турска (економија већа од Италије) и Мексико.

Тако рачунајући, „Велика седморка у развоју”, у коју улазе четири државе БРИКС-а (без Јужне Африке), економски је јача од чланица Групе седам (Г-7) најмоћнијих западних привреда. Уз то, становништво земаља Г-7 је 771 милион, а чланица БРИКС-а 3,2 милијарде. „Г-7 је реликвија 20. века, док је БРИКС организација будућности”, цитат је из кинеског „Глобал тајмса”.

Уредник и новинар

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Vrednost'' nije u novcu nego robi. Ali dominacija dolara i evra pokazuje kako se ''novcana iluzija'' stvara. Stampanim dolarima i evrima pretendiraju da mogu kupiti sto god zele. Inflacija dolara i evra pokazuje gubljenje njihove (razmenske) vrednosti. Njihove centralne banke nemaju pojma sta da rade posto su se ''ispucale'' kupovinom drzavnih- i obligacija preduzeca. Americki dugovi : 30 hiljada milijardi dolara , evropski 11 hilljada milijardi evra.
Luis
I svi ti zapadni dugovi su pare od bogatih Indije, Kine i Rusije ili se radi o privatnim ulagačima sa zapada u državne obveznice zapadnih zemalja?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.