Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ракеташи чак 31 пут били на удару НАТО-а

У рату 1999. године, бранећи небо над Косовом и Метохијом, погинуло девет припадника 311. средњег самоходног ракетног пука
Лансер ракетног система „куб” на Космету у јуну 1999. године (Принтскрин Јутјуб)

Четрдесет година од оснивања 311. средњег самоходног ракетног пука противваздухопловне одбране, јединице која је одлучно бранила небо изнад Косова и Метохије у време НАТО агресије 1999. године, недавно је пригодно обележено у касарни „Милан Благојевић” у Крагујевцу. Билa је то прилика за окупљање ветерана ове јединице наоружане ракетним системом „куб” и самоходним топовима „прага”, као и за одавање почасти погинулим припадницима полагањем венаца на спомен-обележје.

„Због очекиване НАТО агресије на СР Југославију пук је, по наређењу претпостављене команде, почетком септембра 1998. године заузео борбени распоред за ПВО на простору Косову и Метохији. Агресија НАТО-а је пук затекла на ватреним положајима и у првом удару НАТО авијације гађани су напуштени и испражњени објекти за смештај људства и технике на аеродрому ’Слатина’ и ’Белаћевцу’”, наводе ветерани ове јединице за „Политику”.

У току НАТО агресије пук је дејствовао по непријатељу 40 пута са укупно 53 противавионске ракете и огромним бројем граната калибра 30 милиметара из „прага”, противавионских топова калибра тридесет милиметара.

„По евиденцији пука погођено је 15 непријатељских авиона, пет беспилотних летелица и више крстарећих ракета. Према критеријуму претпостављене команде за признавање погодака на непријатељској авијацији, пуку је признато седам погођених авиона”, истичу ветерани ПВО.

НАТО авијација је чак 31 пут дејствовала по борбеном распореду пука. Од дејстава непријатељске авијације погинуло је девет припадника јединице (мајор Шандор Нађ, потпоручник Драган Трајковић, војник Дејан Манчић, војник Драган Николов, војник Бобан Радош, војник Небојша Мијић, војник Славиша Симић, војник Душан Урошевић и војник Горан Миловановић), а рањено је 12 припадника јединице. У току НАТО агресије дужност команданта обављао је дотадашњи начелник штаба потпуковник Ћиро Симић, а дужност начелника штаба обављао је потпуковник Јован Петровић.

Окупљање ветерана у касарни у Крагујевцу (Фото лична архива)

За заслуге у рату тројица припадника пука су ванредно унапређена, а више њих је одликовано. Након потписивања Кумановског споразума пук је предислоциран са Космета у гарнизон Крагујевац, где је, у склопу реорганизације Војске Југославије, расформиран у децембру 1999. године. Ракетне системе ове јединице данас користи 250 ракетна бригада за противваздухопловна дејства Војске Србије.

Пук је формиран 30. јуна 1982. године, у време СФРЈ и ЈНА, у касарни „Маршал Тито” у Скопљу, а већ након неколико месеци јединица је смештена у тек изграђене објекте на аеродрому Скопски Петровац. Први командант пука био је потпуковник Трпко Здравковски, а начелник штаба потпуковник Верољуб Шујдовић.

Због високог нивоа борбене готовости пуку је, поводом Дана ЈНА, 22. децембра 1985. године додељена плакета „Најбоља јединица ранга пук-бригада А класификације у Трећој војној области”. На нивоу ЈНА исте те године, у такмичењу „Бирамо најбољу јединицу”, пук је заузео друго место. У периоду од 1984. до 1989. године пук је реализовао четири бојна гађања циљева у ваздушном простору на полигону „Рт Камењак” код Пуле и на свим гађањима постигао врло добре и одличне резултате. Послуге „прага” гађања обављале су на полигону „Криволак” у Македонији.

Због распада СФРЈ пук је у фебруару 1992. године предислоциран на приштински аеродром „Слатина”. Уз велика одрицања и напоран рад преосталог људства пук је за непуну годину дана достигао захтевани ниво борбене готовости и успешно одговорио на све изазове и претње по безбедност државе из ваздушног простора изнад Косова и Метохије.

Изнедрили четири генерала

У току постојања 311. средњег самоходног ракетног пука ПВО његови команданти су били: потпуковник Трпко Здравковски (1982–1986), потпуковник Верољуб Шујдовић (1986–1990), потпуковник Митко Стоименов (1990–1992), пуковник Гојко Дробњак (1992–1993), потпуковник Милош Ђошан (1993–1996), пуковник Недељко Пијетловић (1996–1998) и потпуковник Милоје Спасојевић (1998 – март 1999). Четири припадника пука су унапређена у чин генерала (Трпко Здравковски, Милош Ђошан, Миладин Милојчић и Сава Миленковић).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.