Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Официр на тајном задатку у епицентру битке за Ораховац

Како је капетан Саша Петровић у јулу 1998. преузео команду над полицајцима и успешно организовао одбрану опкољеног хотела
Саговорник „Политике” на положају на Косову и Метохији (Фото:графије лична архива(

Тог лета ратно стање није било проглашено, али је на Косову и Метохији већ месецима било жестоких оружаних сукоба. У јулу 1998. године припадници албанске сепаратистичке паравојске ОВК држали су под својом контролом знатна подручја јужне покрајине Србије, оружје је кријумчарено преко границе из Албаније. Углавном су се налазили у сеоским подручјима с већинским албанским становништвом, нападајући из заседе патроле или пунктове полиције. Отимали су и убијали цивиле, како Србе тако и Албанце лојалне Србији.

Баш ових дана јула, тачно пре 24 године, ОВК се појавила око Ораховца, у намери да заузме прво веће насељено место, изабравши град у коме није било војске, већ само полиције. То су и покушали упавши у Ораховац, у коме су чувари реда два дана били опкољени у полицијској станици и хотелу. Испоставиће се, после дводневних борни за ослобађање овог места, да ће упад у град бити велико страдање српског становништва, отето је више десетина људи, многи се и данас воде као нестали. Оно што је широј јавности непознато – да је у епицентру грчевите одбране Ораховца важну улогу међу полицајцима имао један официр, једини припадник војске који се ту затекао.

Капетан Саша Петровић (1966), данас мајор у пензији, тада је био командир диверзантског вода у 549. моторизованој бригади у Призрену. Било је јутро 17. јула 1998. године када га је пуковник Божидар Делић, командант бригаде, преко једног колеге позвао на разговор.

„Погледао сам кроз прозор зграде у касарни, видео сам пуковника Делића како проучава карту отворену на хауби ’пуха’. Одмах сам сишао до њега”, каже Петровић за „Политику”.

Било је јасно да ће морати да одложи план о обиласку породице, а задатак се морао извршити у највећој тајности, само троје људи је знало за њега, укључујући и Петровића. Наиме, требало је да у цивилу оде у Ораховац, будући да су се појавиле информације о присуству ОВК око града, и да осмотри и убележи њихове положаје, у случају да буде потребно ангажовање војске, али и да оствари увид у ситуацију у самом месту.

„Обукао сам цивилну гардеробу и колега, који је такође био у цивилу, цивилним возилом превезао ме је до полицијске станице у Призрену. Тамо сам се нашао с припадником државне безбедности који је требало да ме превезе у Ораховац”, сећа се Петровић.

Управо због тајности задатка било је потребе за ангажовањем Ресора државне безбедности МУП-а Србије. На њиховом оперативцу било је да објасни тамошњој полицији да не постављају сувишна питања необичном госту јединог хотела, који се појављује ниоткуда у белим патикама, фармеркама, зеленој мајици и јакни.

Оперативац тајне службе је, због опасности од заседе, жустро возио „бе-ем-ве” путем од Призрена ка Ораховцу, тако да су брзо стигли на одредиште. Објаснио је полицајцима шта је требало и Петровић се сместио у хотел. Овај објекат је је имао велику терасу, идеалну за осматрање брда око Ораховца. Петровић је у торби понео неопходну опрему и аутоматску пушку. На тераси су били џакови с песком, на њеним ивицама стражарила су двојица полицајаца, један са снајперском, а други са аутоматском пушком, а на средини терасе налазио се митраљез за којим није био нико.

„У граду је владала напетост, али је присуство полиције ипак уливало сигурност становништву”, каже Петровић.

Саша Петровић, мајор у пензији  (Фото лична архива)

Одмах је приступио задатку, с терасе је двогледом осматрао и бележио положаје ОВК удаљене свега километар-два од центра Ораховца. У томе је прошао дан, преостало је да обави и ноћно осматрање. Сунце је залазило, Петровић је сео на столицу и запалио цигарету, када се одједном чуо прасак на зиду иза њега, а затим још два-три. Нашао се под паљбом. Убрзо се киша метака сручила на хотел.

„Допузао сам до бетонске ограде терасе, гледам полицајце, не отварају ватру. Паљба је све ближа. Долазим до митраљеза и гађам зграду удаљену двеста-триста метара, са које је пуцано на нас. Полицајци почињу да пуцају, испоставило се да им је стриктно забрањено да отварају ватру без наређења, а њихов старешина је био у полицијској станици која је такође била опкољена”, објашњава Петровић.

Више није било разлога за конспирацију, објашњава полицајцима да је официр војске, и ови предлажу да им командује. Прихвата, али под условом да га беспоговорно слушају. Полицајци се слажу, а прва наређења су била да се сва храна и муниција ускладиште на једно место и деле како каже Петровић, будући да се није знало колико ће трајати опсада. Такође и да сви пређу у приземље, укључујући и старији брачни пар, једине госте хотела. Припадници ОВК су искључили струју, воду и прекинули телефонске линије у Ораховцу.

„Једини начин да јавим команди шта се дешава, била је радио-веза. Али ’мотороле’ које су имали полицајци нису могле да успоставе контакт с Призреном”, каже Петровић.

У полицијском „пуху” паркираном испред хотела била је јача радио-станица, а он се налазио на брисаном простору. Није било друге, наш саговорник се с још једним полицајцем кроз светларник подрума извукао из зграде, брзо су дотрчали до возила, убацили га у лер и одгурали до хотела, у заклон. Успоставио је везу с командом, која је већ чула за збивања у Ораховцу и покренула акцију ослобађања града. Петровић је на брзину објаснио полицајцима како се користе тромблонске мине, будући да је за њих ова борба била ватрено крштење. У међувремену је рањен једини медицински техничар међу полицајцима, коме су збринули повреде.

Сви су били будни у ноћи између 17. и 18. јула, пуцало се на све стране. Војска и полиција су напале положаје ОВК на улазу у Ораховац, требало је издржати до њиховог доласка. Ујутру се пред хотелом појавио „бов”, оклопно возило полиције које је дошло по рањеника и том приликом је полицајцима пренето наређење да се пробију из опкољеног хотела и да се придруже борбама за ослобађање Ораховца.

„Дајте ми полицијску униформу, идем и ја”, рекао је Петровић својим саборцима.

Пресвлачи се и прави план за пробој. Лично предводи прву групу која је под паљбом претрчала у кафић наспрам хотела, где су се налазили полицајци који су дошли у помоћ колегама. Придружују се борбама за ослобађање града, наредну ноћ проводе у Ватрогасном дому, где су организовали одбрану. Сутрадан је по Петровића дошао „бов” по наређењу пуковника Делића, са задатком да га врате тамо где је његова јединствена мисија и почела – у касарну у Призрену.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Prašnjavi
Svaka čast za iskazanu hrabrost u odbrani otadžbine. Sve najbolje majoru Petroviću.
bravo na tekstu
Dajte nam više ovakvih tekstova, sve se zaboravilo.
Zemunac stari...
3 puta ura za heroja!
Владимир Кнежевић
Хероји нашег доба! Поносан сам на њега и њему сличне Официре, Подофицире и Војнике (намерно великих словима!) под командом наших славних Генерала Павковића, Лазаревића, Делића и њима сличних! Као и на Полицију која је јуначки бранила српску нејач! Достојни наследници свих српских Милутина и Драгутина и славних српских Војвода!
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Добијена битка, изгубљен рат, српска судбина од маја 1945 године.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.