Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Важно је на време препознати поремећаје рада штитасте жлезде

Хипотиреоза код старијих особа лако доведе до деменције, а уколико се не пију лекови за хипертиреозу, могу да се појаве срчани поремећаји, психички проблеми и проблеми с мишићима
(Freepik)

У целом свету се последњих година знатно повећао број оболелих од болести штитасте жлезде, што је посебно изражено код карцинома овог органа, чија се учесталост повећала више од четири пута. Свака друга особа има нодус (чвор) у штитастој жлезди, али већина није значајна. Учесталост Хашимото тироидитиса износи 27 одсто код жена и седам одсто код мушкараца. Од благе форме хипотиреозе болује око осам одсто жена и око три одсто мушкараца. Од благе форме хипертиреозе болује око три одсто популације, док од тешке форме пати до два одсто жена, а 10 пута мање мушкараца.

Др Милош Жарковић (Фото: лична архива)

Како објашњава професор др Милош Жарковић, ендокринолог Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, када се говори о болестима штитасте жлезде, треба узети у обзир да се ради о групи различитих болести. Болести штитасте жлезде могу се поделити у две групе, а то су поремећаји функције штитасте жлезде хипотиреоза (смањена секреција тироидних хормона), хипертиреоза (повећана секреција тироидних хормона) и поремећаји грађе жлезде (нодуси и карцином).

– Српска тироидна група је пре неколико година направила пилот-студију која је укључила више од 1.200 особа и нашли смо да поремећај функције постоји код 11 одсто особа, а од тога хипотиреозу је имало седам одсто, а хипертиреозу четири одсто. Тешки поремећаји функције нађени су код три одсто испитаника, што одговара подацима који су нађени у другим државама. Учесталост хипотиреозе и карцинома расте са годинама, а од хипертиреозе најчешће оболевају особе од 30 до 50 година. Према подацима Агенције за лекове и медицинска средства, у Србији је у 2018. продато више од 1.440.000 паковања „левотироксина”, лека за лечење хипотиреозе – нагласио је др Жарковић.

Највећи проблем су поремећаји функције штитне жлезде. Уколико нема тироидних хормона у периоду после рођења, долази до тешких интелектуалних поремећаја и застоја у расту и развоју. Ово се, срећом, више не виђа јер је седамдесетих уведен програм скрининга све деце у Србији. Хипотиреоза код старијих особа може да доведе до деменције, а тешка, нелечена хипотиреоза је смртоносна. Уколико се не лечи, хипертиреоза може да доведе до срчаних поремећаја, проблема с мишићима и психичких проблема. Наш саговорник напомиње да нодуси штитасте жлезде најчешће не праве проблеме, али уколико су велики, могу да притискају околне структуре и онда је неопходно хируршко лечење.

– Благу хипотиреозу је тешко препознати јер се симптоми болести преклапају с појавама које су присутне у свакодневном животу. То су проблеми с краткотрајним памћењем, концентрацијом и промена расположења. Уколико су ови симптоми стално присутни и уколико се они не мењају, односно не побољшавају, требало би проверити тироидне хормоне. Знаци изражене хипотиреозе су поднадулост, ментална успореност, промукли и спор говор, опстипација и успорен рад срца. Знаци хипертиреозе су нежељен губитак тежине, лупање срца, дрхтање руку, презнојавање и емотивна лабилност – наглашава др Жарковић.

Поремећаји функције штитасте жлезде дијагностикују се одређивањем хормона штитасте жлезде и хормона коју стимулише тироиду (ТСХ – tiroid stimulating hormone). ТСХ је хормон који лучи хипофиза, ендокрина жлезда која се налази на бази (доњем делу) мозга и под директном је контролом мозга. ТСХ регулише лучење тироидних хормона.

Осим ових поремећаја, честа појава је и Хашимото тироидитис.

– Учесталост Хашимото тироидитиса је 27 одсто код жена и седам одсто код мушкараца. Он не даје симптоме, уколико не доведе до поремећаја тироидне функције. Уколико су само повишена антитела, особи могу да се дају препарати селена – додаје наш саговорник.

Учесталост контрола оболелих од проблема са штитастом жлездом зависи од тежине и фазе болести. Контроле поремећаја функције састоје се од одређивања ТСХ и тироидних хормона, а понекад и антитела, док се код контроле поремећаја грађе користи преглед ултразвучним апаратом.

Питање је и за која друга обољења имају фактор ризика особе са оболелом штитастом жлездом?

– Оболели од дијабетеса у ризику су да им се поремети и функција штитне жлезде, као и они који су оболели од аутоимуних болести. За поремећаје грађе и настанак карцинома штитасте жлезде јонизујуће зрачење је фактор ризика – појаснио је др Жарковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.