Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст камата је хладан туш за инфлацију

Наставиће да се повећавају до 2023. године, и тек тада ће усијане цене почети да се хладе као одговор на акције централних банака, процене су ММФ-а
(Фото А. Васиљевић)

Лошим вестима никад краја. Гас ће још да поскупљује, инфлација ће да расте, а економије водећих земаља вероватно ће ући у рецесију. То је стање без привредног раста, па чак и са падом. Кристалина Георгиева, генерална директорка Међународног монетарног фонда, изјавила је да ће инфлација у свету вероватно бити укроћена следеће године када повећање каматних стопа почне да делује.

Према њеним речима, глобалне каматне стопе ће наставити раст до 2023. године, и тек тада ће усијане цене почети да се хладе као одговор на акције централних банака. Инфлацију морамо да „полијемо хладним тушем”, објашњава. Додаје и да су се изгледи за глобалну економију знатно помрачили од априла и да не може да искључи потенцијалну глобалну рецесију следеће године.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да су прогнозе о рецесији условне, јер се привредна активност статистички мери са ранијим периодом када је било раста. Тако ми нећемо имати рецесију, јер смо у прва два квартала имали повећање, а и ако буде пада до краја године, у просеку ћемо имати раст БДП-а. Зато се очекује слабији раст у 2023, јер ће стање на крају 2022. вероватно бити лошије, а с тим се улази у наредну годину.

„Још од средине 2021. сматрам да је инфлација делом последица претераног штампања новца и огромне помоћи које су државе широм света, па и наша, дале грађанима и привреди. Та политика довела је до огромне неравнотеже производње која је била ограничена током пандемије и доходака који су грађани остваривали када нису радили. Да би се зауставила инфлација потребно је укочити тражњу, а то доводи до успоравања привредне активности. И то углавном у оном производима који се купују из зајма. Мање се инвестира зато што се велики део финансира из кредита који су скупљи, мање се купују станови на кредит, друга трајна потрошна добра. Када те делатности имају спорији раст запослени у њима мање пазаре друге производе. Раст каматних стопа ће негативно утицати на привредну активност, али то је нужност како би се оборила инфлација”, наводи Арсић.

Уз све те проблеме велика је неизвесност око рата у Украјини која може да доведе до већих поремећаја, јер није сигурно колико ће у Европи бити енергената и по којој цени. Критична је струја, гас такође. Поскупљење енергената значи да ће трошкови предузећа бити већи, а да ће стандард грађана да опадне. Због већих трошкова за струју и гас грађани ће мање да купују друге производе.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) сматра да монетарна политика централних банака делује са одређеним закашњењем.

„Не треба само да се гледа понашање централних банака, јер каматне стопе садрже компоненту инфлације. Реална каматна стопа је номинална минус инфлација. Када је раст цена на мало овако висок камате ће природно да расту без обзира на то како реагују централне банке. Зато што се повериоцима не исплати да позајмљују средства по камати која је нижа од инфлације, јер онда губе новац. Дакле раст цене капитала на међународном тржишту ће бити порука, а не само оно што раде централне банке које су, између осталог, повукле и потезе који смањују ликвидност”, напомиње Гајић.

Додаје, да постоји све више оних који говоре да долази рецесија, јер је првенствено привреда у САД прегрејана. Раст кварталног БДП-а у тој земљи је изнад нивоа тренда од пре короне 2018–2019. И то знатно. С друге стране привреда Европе није ни близу тога, економска кретања нису иста и страх од рецесије на нашем континенту потиче од енергетске кризе.

То је више политичко питање него економско, јер зависи од тога да ли ће се конфликт у Украјини зауставити, да ли ће довести до другачијих политичких односа између Русије као главног снабдевача енергентима и ЕУ. Сад је прекинут доток гаса у Немачку званично из техничких разлога, а већ се постављају питања да ли ће се наставити снабдевање са довољним количинама.

Уколико не буде довољно гаса за индустрију у Немачкој процене су да ће то проузроковати пад БДП-а од два одсто. Нама је та земља први спољнотрговински партнер па ми можемо да рачунамо на смањење извоза, поготово компоненти за ауто-индустрију што је најважнији производ, каже Гајић.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric''
''Rast kamata'' u uporedjnju sa inflacijom je ''hladan tus'' za gradjane. Ko je izmislio taj naslov?
Иван Грозни
Док се не заустави повећање новчане масе, неће се зауставити ни инфлација.
Киза
Повећање цена сировина, струје, гаса, горива и камата на кредите смањиће раст инфлације?! Мене су учили да раст само неких од ових фактора води у инфлацију а сви заједно дају галопирајућу инфлацију коју је тешко зауставити. Такође, да је пад стандарда и куповне моћи очит индикатор инфлације. А то што ће Немци мање производити и извозити из СВОЈИХ фабрика ауто-делова у Србији нама мало значи, једино за "раст" БДП, који је и онако лажни показатељ стања јер није приходовна вредност! Само кажем...
Pa vidi ovako
rat u ukrajini, kriza u eu i ostale gluposti su samo izgovor za nestručno vođenje kako ekonomije tako i politike uopšte.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.