Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Остаје ли Русија без жељене базе на Црвеном мору

Упркос споразуму из 2020, војни врх у Картуму оклева да Москви да у закуп луку Порт Судан на 25 година, пише „Форин полиси” позивајући се на америчке обавештајне изворе
Бродски терминал у Порт Судану (Фото: „Википедија”)

Да ли је руски план да успостави прву поморску базу у Африци претрпео „бродолом”?

Нада Москве да ће према споразуму из 2020. године успоставити војни пункт на Црвеном мору насукала се у компликованим политичким приликама које владају у Судану, тврде незванично двојица америчких обавештајних службеника за „Форин полиси”.

Изгледа да су се поморске амбиције Русије на Црвеном мору судариле са замршеним унутрашњим односима у суданском војном руководству, које је након државног удара у октобру прошле године преузело власт од прелазне цивилне владе. Иако је заменик шефа владајућег војног савета земље, генерал Мухамед Хамдан Дагало – познат као Хемети – наставио да одржава добре односе с Москвом, вођа пуча и практично шеф државе, генерал Абдел Фатах ел Бурхан покушава да избегне ситуацију у којој би се Судан отуђио од Запада и његових савезника у региону, укључујући и Египат.

Суданска амбасада у Вашингтону није хтела да коментарише тврдње да, упркос претходном договору, од посла с Москвом о закупу луке нема ништа. Портпарол америчког Стејт департмента поводом целе ситуације поручује: „Напредак с таквим поморским споразумом или било којим другим обликом безбедносне сарадње са Русијом додатно би изоловао војни режим Судана и поткопао стабилност на Рогу Африке и у ширем региону Црвеног мора.

Амерички званичници помно прате односе Москве и Картума кад је реч о закупу војне базе у Порт Судану на 25 година. По договору, Москва је тражила дозволу да на суданској обали Црвеног мора држи до четири војна брода. Заузврат, Москва би Судану обезбедила војну опрему и другу економску помоћ.

База на Црвеном мору дала би Русији снажно упориште у овом региону, којим годишње пролази 30 одсто трговачког бродског саобраћаја. Таква ситуација, по оцени Вашингтона, омогућила би Москви да даље пројектује своју моћ и на регион Индијског океана.

„У Картуму веома оклевају да Русима дају приступ луци. Они сада примењују тактику одлагања. Сматрамо да је мало вероватно да ће споразум о закупу Порт Судана бити примењен у блиској будућности. Русија већ потенцијално тражи друге опције ако се договор с Картумом не оствари”, објашњава један званичник америчке обавештајне службе за вашингтонски магазин.

Планови о могућем руском присуству у Судану започели су разговорима Владимира Путина и бившег суданског председника Омара ел Башира 2017. године. Након што је Башир у народној побуни 2019. године свргнут с власти, договор о Порт Судану је стављен на лед, јер је прелазна влада имала важнија посла, покушавајући да изведе земљу из међународне изолације. Али Русија је била нестрпљива. Крајем 2020. године Москва је једнострано потписала споразум и дала га на увид јавности очито с циљем да присили власт у Судану да што пре реализује договор.

Русија је последњих година направила значајан продор у Африку као део амбиција руског председника Владимира Путина да прошири глобални утицај своје земље. Преко своје плаћеничке паравојне формацијске групе „Вагнер” Кремљ је присутан у нестабилним регионима и зонама конфликата у Малију, Либији, Централноафричкој Републици.

„Русија је последњих неколико година вероватно стекла већи утицај у Африци од било којег другог спољног актера”, рекао је Џозеф Сигл, директор истраживања у Афричком центру за стратешке студије на саслушању у Комитету за спољне послове Представничког дома крајем прошле недеље.

Сигл сматра да суданска војска покушава да не игра само на једну карту. По његовој оцени, војни врх „флертује” са Русима, свестан да они неће донети много новца. Ако Картум хоће инвестиције, мораће да се окрене Западу. А после државног удара у Судану западни донатори су суспендовали милијарде помоћи и улагања, што је довело до колапса привреде.

Камерон Хадсон, стручњак за америчко-афричке односе у вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије, сматра да је и Москва сада опрезна са применом споразума о закупу луке због непредвидљивог исхода политичке кризе у Судану. Војна хунта се бори да сачува власт у доба масовних демонстрација на којима народ тражи демократску транзицију. Зато у Вашингтону сматрају да Русија покушава да пронађе друго упориште на Црвеном мору. На то упућују и разговори шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова с колегом Османом Салехом о успостављању „логистичког” чворишта на обали Еритреје.

Али Русија није једина земља која тражи већи приступ лукама у региону Црвеног мора, у којем влада права гужва – у Џибутију на самом Рогу Африке већ се налазе америчка, француска и кинеска база.

Уједињени Арапски Емирати понудили су Картуму уговор вредан шест милијарди долара о градњи нове луке 200 километара северно од Порт Судана, у којој би била индустријска и зона за слободну трговину по узору на Џебел Али у Дубаију.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Zaboraviti ''rimsko cartsvo'' i njegovu propast se ne moze oprostiti bilo kom politicaru. Ameri sa + 800 vojnih baza po svetu i dugu od 30 hiljada milijardi dolara ilustriraju ''bacanje para poreskih obaveznika''. Ti isti poreksi obaveznici ce platiti dugove. Ako mogu.
Zoran
Ne verujem da Rusija zeli baze po svetu, nece valjda da imitira Ameriku. ;)
iz glave
огромна је разлика када се база ради уз сагласност власника територије или насилно

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.