Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нелегална градња уништила неолитски локалитет Усек

Упркос томе што је грађевинска инспекција затворила градилиште, за сада непознати инвеститор наставио градњу, тврде житељи тог дела Вождовца
Мушакарац скида постављену траку за обележавање затвореног градилишта (Фото лична архива)

Инвеститор и извођач радова уништили су око 84 квадратна метра винчанског насеља у Пауновој улици, неолитски локалитет Усек, Бањица који је 1964. године проглашен спомеником културе. То тврди Јелена Медаковић, директора Музеја града Београда, која је за, како каже, девастацију локалитета нелегалном градњом сазнала прошлог четвртка када су јој овај проблем пријавили грађани и документовали фотографијама и видео-снимцима. Грађевинска инспекција је, истиче, реаговала никад брже и затворила бесправно градилиште, а инвеститор, засад непознат широј јавности, радове је наставио за викенд скинувши траку којом се градња обуставља, наводе грађани на друштвеним мрежама. У још важећем Генералном урбанистичком плану Београда 2021. наведено је да је „неопходно да се заштићена археолошка подручја обухвате просторним планирањем било као зелени појас без сађења високе вегетације или парковска површина у оквиру новог насеобинског комплекса. Притом треба избећи понављање негативног искуства са локације ’Усек’ на Бањици, где је у планским документима локалитет укључен као зелена површина унутар новог насеља, док је у стварности остао искључен, неуређен и изложен дивљој градњи”.

– На терену смо установили да је инвеститор приступио грађевинским радовима без потребних дозвола и услова надлежног Завода за заштиту споменика културе града Београда. Локација није ограђена ни обележена таблом са информацијама о инвеститору и радовима који се изводе. Инвеститора нисмо затекли, већ само извођача радова. Према његовим речима, на локацији се обавља санација дрвеног објекта, иако је видљиво да радови који су већ изведени са том санацијом немају никакве везе. У свим профилима откопа видљиви су остаци винчанских кућа, пећи и огњишта. Пронађени предмети из одбачене земље и из самог ископа указују да је уништен јако моћан културни слој са остацима керамике, животињских костију, алатки од кости, рога и камена из свих фаза винчанске културе – наводи Медаковићева.

– Механизацијом је ископано између 150 и 200 кубних метара археолошког садржаја – предмети, непокретни објекти, органски остаци на основу којих сазнајемо како су живели људи у неолиту. Када се овако нешто уништи, нема поправног. Да би се та количина археолошког садржаја на адекватан начин истражила на локалитету Винча било је потребно 10 до 15 година – наглашава Адам Црнобрња, председник српског Археолошког друштва, и додаје да је било девастације локалитета Усек на Бањици деведесетих година прошлог века, а да се последњи насртај нелегалних градитеља на културно добро догодио пре 18 година, али да је тада градња заустављена.

Музеј града је о овом проблему дописом информисао Градски и Републички завод за заштиту споменика културе, Министарство културе и информисања и поднео пријаву полицијској станици на Вождовцу. Јер, како каже Медаковићева, неопходна је хитна интервенција – моментална обустава радова и приступање заштитним археолошким истраживањима.

Грађевинска инспекција: потпорни зид без одобрења, поднета кривична пријава

На неолитском локалитету Усек изведен је армиранобетонски потпорни зид, дужине 12 метара и висине 2,60 метара без одобрења издатог од надлежног органа. Одмах је донето решење о затварању градилишта стављањем службеног знака „затворено градилиште”, прибијањем копије решења на видном месту, као и постављањем посебне траке за обележавање затвореног градилишта. Поред тога, грађевински инспектор поднео је кривичну пријаву надлежном тужилаштву. Ово у писаним одговорима нашем листу тврди Секретаријат за инспекцијске послове у оквиру којег послује грађевинска инспекција чији је инспектор по пријави обавио хитан, ванредни инспекцијски надзор. Инспекција није навела против кога је поднета кривична пријава.

– Такође, имајући у виду да је реч о важном археолошком локалитету, апелујемо на надлежне органе да предузму одговарајуће мере из оквира својих надлежности, првенствено у смислу адекватног обележавања или ограђивања самог налазишта, или на било који други адекватан начин, а с циљем даљег очувања овог значајног локалитета – наводи Секретаријат за инспекцијске послове.

Најдуговечније винчанско насеље у Београду

Локалитет Усек, Бањица широј научној јавности познат је још од педесетих година 20. века. Његово истраживање обављали су стручњаци Музеја града Београда у три кампање, 1955–1957, 1978. и 1998. године. Значај винчанског локалитета на Бањици за културну баштину Републике Србије је несагледив, наводе у Музеју града.

– Реч је о једном о највреднијих винчанских насеља на територији Београда, које је живело више од 600 година, од око 5200. до 4600. пре нове ере. Уз Бело брдо у Винчи и Ледине у Жаркову, то је најдуговечније винчанско насеље, са веома добро очуваним кућама, које пружају увид у историју архитектуре и урбанизма на нашим просторима. На овом месту истражена је највећа до данас позната винчанска кућа, површине од 220 квадратних метара, као и бројне јединствене архитектонске форме, попут објеката типа мегарон, специјализованих производних објеката, али и малих помоћних остава, спремишта и силоса – истичу у Музеју града Београда.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kopčanje pozadi
Uvek me slatko nasmeju sa "zatvaranjem gradilišta" i "podneta krivična prijava". Tako se zovu dve kreme za mazanje očiju javnosti od 90ih godina prošlog veka. Jer se od tog doba prvo sve sporne stvari reše "gore", pa se dele koverte, pa se onda zida, papiri dolaze na kraju. I tako vam je to... Nego, šta bi sa rušenjem Savamale? Kopaonik? Eto...
Мома
Па где је контрола? Она је крива исто колико и “непознати” грађевинац.
Nebojsa pavlovic
Ja sam bio vlasnik placa na zoni neolitakog nalazista. Pokušavali smo najlegalnije moguće i da platimo kome god i kako god i odbijeni smo u svim drzavnim institucijama bez nekog posebnog obrazlozenja. Plac je prodat i za dve godine je nikao neboder. U pitanju je bulevar jna 110 a ( preko puta henkela ).
Stojanovic
Нема везе, направиће инвеститор лепше и старије.
Grunf
A da neko konacno ode malo u zatvor zbog ovakvih stvari?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.