Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛА ВЕКА УДРУЖЕЊА ПРОФЕСИОНАЛНИХ ТЕНИСЕРА (АТП)

Златна нит: од Пилића до Ђоковића

Никола Пилић, један од оснивача АТП-а, ручно сабирао поене за прву светску АТП ранг-листу, а његов ученик постао рекордер по броју седмица проведених на врху те листе
Ученик и учитељ у историји светског тениса: Новак Ђоковић и Никола Пилић (Фото EPA-EFE/Andrej Cukic)

„Основан као удружење играча на Ју-Ес опену 1972. године, АТП је од тада прошао пут еволуције током своје богате полувековне историје. Данас, када се може похвалити стотинама милиона навијача, глобалном турнејом у више од 30 земаља сваке сезоне и легендарним спортистима суперзвездама, АТП тур је израстао у једну од еминентних светских платформи за спортску забаву”.

Овом поруком, на свом вебсајту, огласило се Удружење професионалних тенисера (АТП), представљајући пројекат обележавања свог 50. рођендана, назван „Промена игре”.

Игра се од тада толико променила да су онај и овај тенис као небо и земља. Та полувековна нит могла би да се представи и као пут од Николе Пилића, једног од седам оснивача АТП-а, до његовог ученика Новака Ђоковића, рекордера по броју седмица проведених на челу АТП листе.

„За улазак у финале Ролан Гароса 1973. године добио сам 7.000 долара. Међутим, када сам платио све трошкове – имајући у виду то да сам морао да проведем 22 дана у Паризу – напустио сам Француску са свега 500 долара у џепу. Данас финалиста Ролан Гароса добија више од милион долара, а мој играч Новак Ђоковић је постао први тенисер који је од награда на турнирима зарадио више од 100 милиона долара. Шта сам у оно време могао да купим за 500 долара? На пример, једна ноћ у ’Холидеј ину коштала’ је око 25 долара...”, рекао је пре неколико година Никола Пилић који је, у време када је био најбољи југословенски играч, припадао чувеној првој групи професионалних играча „Осморица згодних”.

„У моје време се играло дрвеним рекетом. Кад сам се родио, 1939. године, Дон је играо с рекетом који није имао кожу, већ је све било само дрво. И онда сам га гледао много година касније, рецимо 1970, кад је такође играо са истим рекетом. Очигледно је тешко мењао навике...”, сећа се Пилић.

„Осморицу згодних” чинили су, поред Пилића, и Денис Ралстон, Џон Њукомб, Тони Роуч, Клиф Драјздел, Бач Бухолц, Роџер Тејлор и Пјер Бартез. Ова група је настала крајем 1967, по замисли америчког бизнисмена и спортског функционера Дејва Диксона који је сматрао да најбољи играчи заслужују много више него што зарађују на турнирима. Нормално, видео је ту и своју шансу да заради, али није имао довољно новца да тај пројекат изгура до краја. Посао је препустио Ламару Ханту, сину америчког милијардера, који је укључио још осам нових тенисера, међу њима и Артура Еша.

„Осморица згодних” су крајем 1967. потписала прве професионалне уговоре са Диксоном, а почетком 1968, у Аустралији, одиграли су прве турнире, по несвакидашњим правилима. Играло се по четвртинама (4х10 минута), сваки поен је доносио одређену суму долара која се приказивала на семафору, с тим да су играчи у последњој четвртини могли да се „коцкају” (сами би понудили вредност поена, па ако освоје тај поен – имају тај износ, а ако изгубе поен – губе исто толико). То је, срећом, било само тих првих неколико седмица, у пропагандне сврхе, али је симболично показало да тенисери неће више играти за мрвице.

Неки од „Осморице згодних” нашли су се међу оснивачима Удружења професионалних играча (АТП), 1972. године, чији је први председник био Клиф Драјздел. Пилић је – што је данас мање непознато – био задужен да саставља светску ранг-листу (1973) и то –ручно! Говорио је да је због тога пропустио много тренинге, али да му је свануло када му је једног дана Чарли Пасарел (потпредседник АТП-а у оснивачким данима) рекао да је нашао једну форму („Хјуит-Пакард”) која за пар минута може да обрачуна све оно што Пилић ради данима.

Прва ранг листа објављена је 23. августа 1973, а на њеном врху налазио се румунски играч Илие Настасе. Два месеца пре тога, АТП је однео највећу победу у својој историји – убедивши велику већину својих чланова (81 играч од првих 100 на листи, међу њима и шампион Стен Смит) да бојкотују Вимблдон. Био је то знак солидарности управо са Пилићем коме је Тениски савез Југославије забранио да учествује на Вимблдону, зато што није дошао на један меч Дејвис купа (репрезентација у Загребу изгубила од Новог Зеланда).

Ове године, кад слави свој 50. рођендан, сведоци смо да АТП нема више такву снагу. Уместо да опет покрене бојкот, због политичких одлука на штету својих чланова (Вимблдон забранио учешће руским и белоруским играчима), АТП је покушао да одбрани своју част једним апсурдним потезом – одлучивши да на овогодишњем Вимблдону не буде бодовања за ранг-листу. И тако се догодило да шампион највећег турнира на свету – Новак Ђоковић – као „награду” за своју нову титулу остане без две хиљаде поена и падне са трећег на седмо место. Ђоковић, иначе, није задовољан како АТП последњих година заступа своје чланове, па је пре две године основао ПТПА (Удружење професионалних тениских играча).

„Слушам последњих 10-15 година како су играчи незадовољни начином на који су представљени, а посебно они који нису међу првих 100 на свету... Морамо да изађемо у сусрет и тим момцима и видимо шта су њихове потребе...”, рекао је тада Ђоковић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Тртмрт
Изванредан чланак. Да се овако чешће пише, где би нам био крај.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.