Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судбина угљенокопа у чачанском крају

У ратним временима, половином прошлог века, драгачевски лигнит се у Чачку продавао са волујских запрега, да би се пре 15 година стигло до плана о градњи термоелектране у Тијању код Гуче
Потпис за слику: Тијање у Драгачеву, 2008: узорци лигнита узетог ради испитивања (Фото: Г. Оташевић)

Чачак – С времена на време у јавности осване вест да су и велике европске државе, затечене недостатком енергије, спремне да обнове рад затворених термоелектрана на угаљ. Може ли се у оваквом недобу догодити да се и бројни угљенокопи из прошлости у чачанском крају поново отворе?

Западноморавски басен лигнита и мрког угља убраја се у ред највећих налазишта у Србији јер обухвата површину од око 1.000 квадратних километара у долини Западне Мораве између Чачка и Краљева. Копање је почело још у другој половини 19. века (рудник у Тавнику) и трајало до шездесетих година прошлог, када је већина рудокопа престала да ради. Једини активни коп био је „Бајовац”, из којег је гориво извлачено до пред крај прошлог века.

„Овај угаљ је добрих својстава с веома малим присуством сумпора и пепела. У новије време помиње се могућност поновне експлоатације, од значаја за читаво подручје. Негативни утицаји били би занемарљиви јер и у доба највећег ископа није било веће загађености насеља, нити битнијих последица по екологију”, објавили су у својој студији „Западноморавски рудници угља” (2015), Слађана Луковић, др Светислав Марковић у Чачку.

Нешто раније (2008) у селу Тијању код Гуче почела су истраживања о могућности градње термоелектране и за тај посао била је заинтересована компанија ЕФТ из Лондона. Тада је новинарима у Лучанима саопштено да локални басен налазишта „Чукара” располаже са 49 милиона тона лигнита, лабораторија „Хитачи” у Немачкој утврдила је да просечна енергетска вредност износи 9.100 килоџула по килограму, а у руднику би се запослило 600 људи. Носиоци испитивања навели су тада да би снага термоелектране била 132 мегавата, додајући да ће од Института „Јарослав Черни” наручити и студију о снабдевању водом јер блок захтева 85 литара у секунди за хлађење.

Могући улагачи, међутим, нису се више оглашавали у овом крају, па није позната судбина пројекта најављеног пре деценију и који би, по најављеном прорачуну твораца, најпре пословао са губитком, али би од 2024. до 2045. добит била непрестана, док би укупне инвестиције закључно са 2022. годином износиле 110 милиона евра.

То су били планови из савременог доба, док су сведоци старог упамтили да су се многи Чачани, првих година Другог светског рата, грејали на драгачевски угаљ.

Хроничар Ртара, села између Јелице и Овчара, Радисав Недовић, забележио је 1983. да је рудник „Дучаловац” у том планинском месту отворен 1932. и угаљ је био доброг квалитета, вредности од 3.800 до 4.500 калорија. Продаван је у Чачку, уз транспорт волујским запрегама које су могле по врлетном терену да превуку по 1,2 тоне у тури. У ратним условима производња је смањивана, а марта 1945. обустављена.

Др Јарослав Дашић, истраживач из Чачка, објавио је 1978. да је рудник угља „Драгачево” у Рогачи, опет недалеко од Гуче, почео производњу 1940. године. Вађење је текло поткопом кроз дужи ходник, уз две смене са по шесторицом рудара и тројицом Словенаца који су били пословође. Дневни капацитет износио је око пет тона или 12 вагонета, запреге су га возиле у Чачак, Фабрици хартије, трговцима и грађанима. Престао је да ради 1943.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojkan
Sve te rudnike obnoviti.
dusan1
Zašto ? Čakak iako ima daljinsko grejanje ima i vazduh koji je među najzagađenijim u Srbiji. Ta mesta gde ima uglja bi mnogo više zaradila ekološkim turizmom nego kopanjem uglja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.